Šefovi diplomatija NATO dobili su na uvid predloge izaslanika UN Martija Ahtisarija o rešavanju statusa Kosova. Generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer saopštio je da članice Atlantskog saveza pružaju punu podršku procesu rešavanja statusa Kosova i što bržem usvajanju nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

Šefovi diplomatija NATO dobili su na uvid predloge izaslanika UN Martija Ahtisarija o rešavanju statusa Kosova. Generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer saopštio je da članice Atlantskog saveza pružaju punu podršku procesu rešavanja statusa Kosova i što bržem usvajanju nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Shefer je time na završetku zasedanja šefova diplomatija NATO odgovorio i na pitanje da li su NATO i Kfor pripremljeni da se suoče sa izveštajima o mogućim demonstracijama i nasilju, kada bude obelodanjen izveštaj izaslanika UN Martija Ahtisarija.

VAŠINGTON POST: Podrška trajnom otcepljenju Kosova

Vašington – SAD i njihovi evropski saveznici složili su se da podrže trajno otcepljenje Kosova od Srbije, uz nastavak međunarodnog nadzora, piše Vašington post juče pozivajući se na visoke američke i evropske zvaničnike. Ta odluka verovatno će, možda već do leta, dovesti do formiranja nove države u jugoistočnoj Evropi s članstvom u UN i eventualno sopstvenom vojskom, navode izvori američkog dnevnika. List, međutim, dodaje da će ovlašćenja da smenjuje zvaničnike i ukida zakone koje smatra spornim zadržati stranac sa sedištem u glavnom gradu Kosova, dok bi rutinski poslovi vlade bili pod lokalnom kontrolom.

Prema tom planu, piše Vašington post, novom državom bi i dalje patrolirale NATO trupe i pomagale u zaštiti manjina, ali bi se postepeno povlačile s približavanjem Kosova članstvu u NATO i EU. Stavljanje Kosova na put ka konačnoj punoj nezavisnosti trebalo bi na Balkanu da zatvori poglavlje istorije obeleženo ratovima, političkim potresima, masovnim ljudskim žrtvama i uništavanjem na milijarde dolara vredne imovine, ocenjuje američki dnevnik. List dodaje i da bi novi plan, kao kulminacija dugih diplomatskih konsultacija Evropljana i Amerikanaca, trebalo delom da ublaži trajni i snažni pritisak Albanaca za nezavisnost jer Zapad strahuje da bi, bez preduzimanja zvanične akcije po tom pitanju, moglo doći do nove erupcije nasilja.

Zvaničnici kažu da odluka kojom bi se na kraju dopustilo Kosovu da bude „uglavnom svoje“ ima i veliki ekonomski podsticaj jer bi, kako procenjuju, to otvorilo vrata za privatna ulaganja, nove zajmove i pomoć Zapada, piše Vašington post. Kosovo, dodaje list, ima najveće prirodne rezerve lignita u Evropi i privredni planeri se nadaju da bi nova država mogla da izgradi elektrane i da postane glavni snabdevač električnom energijom svojih suseda na Balkanu.

Neke diplomate upozoravaju, međutim, da konsenzus zapadnih sila možda nije i kraj priče jer se srpski lideri ustrajno i vatreno protive svakom nasilnom odvajanju jedne od svojih pokrajina, prenosi američki dnevnik. List dodaje da mnogi u Srbiji sada u Moskvi traže zaštitu – u vidu veta, kada pitanje Kosova bude došlo na glasanje u Savet bezbednosti UN, verovatno ovog proleća. Moskva je, međutim, nezvanično nagovestila da je spremna da podrži plan, u zamenu za pristajanje SAD i Evrope na formalnu secesiju dva proruska regiona Gruzije. Vašington i njegovi saveznici protive se tom zahtevu Rusije i zvaničnici tvrde da je neizvesno koliko bi mogla da potraje ta diplomatska igranka, piše Vašington post.

– Ne mogu da predvidim bilo kakav scenario te vrste – podvukao je on, naglasivši da su Kfor i NATO pripremljeni „za svaku mogućnost“.
Diplomatski izvori NATO su, međutim, novinarima preneli „vidnu zabrinutost“ Kfora i političke strukture NATO zbog znakova da se ekstremističke snage na Kosovu pripremaju za moguće proteste, pa i nasilje, ako im postupak rešavanja statusa ne bude po volji. Neke ekstremističke grupacije su u pravoj borbenoj gotovosti, rekli su ovi izvori koji su želeli da ostanu anonimni.
Generalni sekretar Atlantskog saveza je rekao da ne može govoriti o sadržini Ahtisarijevih predloga i na taj način izbegao i da odgovori na pitanje novinara da li su tačne informacije da bi NATO na Kosovu posle utvrđivanja statusa imao zadatak da obuči 2.500 do 3.000 pripadnika nekih vojnih ili žandarmerijskih snaga u Pokrajini. Shefer je dodao da su atlantski saveznici na zasedanju ponovo naglasili punu rešenost da NATO i Kfor ispune svoju ulogu tokom i posle završetka procesa rešavanja statusa Kosova. Naglašeno je „potpuno jedinstvo podrške Ahtisariju i procesu koji on vodi“ i članice NATO smatraju da je nužno što pre doći do nove rezolucije SB UN o Kosovu, dodao je čelnik NATO.
Zamoljen da kaže da li je zadovoljan Ahtisarijevim predlozima, Shefer je uzvratio da ne može ništa o tome govoriti, da taj proces vodi izaslanik EU, ali da će Ahtisari, pošto je predloge izneo Kontakt grupi, to izložiti i srpskoj i albanskoj strani, u čemu „važnu ulogu igra Beograd“. Shefer je potvrdio da postoje „znatne formalne prepreke“ za saradnju u budućoj misiji na Kosovu, ali je odbacio tvrdnje da postoje „trvenje i nesuglasice“ između Atlantskog saveza u pripremi policijske misije EU i NATO uloge u očuvanju bezbednosti i obuci „bezbednosnih snaga“.
– Za NATO je važna saradnja i usklađeno delovanje s Evropskom unijom na taktičkoj, operativnoj i političkoj ravni“ kada je reč o angažovanju na Kosovu. U tom cilju nužni su snažni kontakti NATO i EU, što je u toku – zaključio je Shefer, ukazavši na činjenicu da o kosovskom pitanju popodne na zajedničkom neformalnom sastanku raspravljaju šefovi diplomatija Atlantskog saveza i EU.
Šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi na završetku zasedanja je izjavio da je, uz podršku procesu koji vodi Ahtisari, nužno da se obave „dodatne rasprave“, uz učešće nove srpske vlade o predlozima koje će Ahtisari obelodaniti, tako da se u najvišoj meri zaštiti srpska zajednica i njeno pravoslavno obeležje i kultura na Kosovu. Dust-Blazi je, na pitanje novinara da li Francuska smatra da rešenje za Kosovo ne može biti nametnuto, posredno odgovorio da „postoji jedna realnost“ koja određuje rešenje statusa. Naglasio je da, pored interesa većine, postoje i „evropske vrednosti“ koje je povezao s obavezama da Haškom sudom budu isporučeni optuženi Ratko Mladić i Radovan Karadžić, kao i da se mora snažno uzeti u obzir da su srpski građani na izborima dali ubedljivu većinu srpskim proevropskim demokratskim snagama.
– Ahtisarijevi predlozi se moraju imati na umu – rekao je francuski ministar, ali je podvukao da je nužan konstruktivan prilaz Srba i kosovskih Albanaca u raspravi o predlozima za rešenje statusa.
Dust-Blazi je dodao da se nada da će prvak DSS „Vojislav Koštunica moći da se opredeli za proevropske demokratske snage“ u formiranju nove koalicione vlade u Srbiji. Italijanski izvori su preneli da je Masimo D’Alema na ministarskom zasedanju NATO podvukao da „rešenje za status Kosova ne može biti nametnuto“, da se mora „poštovati autonomija, ali se ne sme poniziti druga strana“. D’Alema je, kako je rečeno, zatražio da se u nalaženju rešenja statusa Kosova obezbedi „jedinstvo međunarodne zajednice“ i iskaže veliki oprez.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari