Javnost alergična na reč – stranka

Pored tih čisto političkih i marketinških razloga postoje i zakonske obaveze koje manje opterećuju udruženja građana u odnosu na političke partije. Pri osnivanju stranke neophodno je sakupiti 10.000 potpisa građana i finansirati njihovu overu kod notara, a takođe tu je i činjenica da su političke stranke u obavezi da podnose finansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije, čega su udruženja građana, odnosno pokreti oslobođeni.

Politikolog Boban Stojanović objašnjava da je osnivanje pokreta jednostavnije iz administrativnih razloga, ali smatra da ne postoji suštinski važna razlika između pokreta i partije onog momenta kada pokret učestvuje na izborima.

– Za osnivanje pokreta dovoljno je da napravite udruženje građana sa tri osobe koje su osnivači i da funkcionišete kao pravno lice, a za izbore je dovoljno da se kandidujete kao grupa građana koju treba da osnuje 10 birača i zato je u nekim situacijama političarima mnogo jednostavnije da pred izbore samo naprave grupu građana. Ipak, ukoliko se održavaju lokalni izbori, onda to pravi ozbiljne probleme jer u svakoj jedinici lokalne samouprave moraju da formiraju lokalne grupe građana koje izlaze na izbore i to pravi ogromne birokratske probleme. Grupe građana koje se kandiduju na izborima i koje uđu u na primer dosta lokalnih parlamenata, imaju problema sa procedurama finansiranja, raspodelom sredstava, velikim brojem računa. Tako da je za ozbiljniji rad i organizovanje ipak bolje napraviti partiju – ukazuje Stojanović za Danas.

Pokret Dosta je bilo je, na tragu ovih činjenica, u februaru ove godine pokušao da preregistruje pokret u političku stranku. Nakon prikupljanja 10.174 potpisa koje su predali Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, iz DJB su dobili odgovor da su samo 673 overe bile dostavljene na propisnom obrascu i popunjene u skladu sa zakonom.

Nakon najava o mogućem preuzimanju Narodnog pokreta Srbije od strane Vuka Jeremića, politički analitičar Dejan Vuk Stanković tu mogućnost vidi kao „želju ljudi iz NPS da olakšaju posao Jeremiću da uđe u političku utakmicu“. Kao ključnu stvar u toj priči on vidi mogućnost izbegavanja pooštrenih zakonskih regulativa.

– Ako Vuk Jeremić sam krene u proces formiranja nove partije, to bi podrazumevalo zadovoljenje čitavog skupa zakonskih uslova koji nisu tako jednostavni, posebno zbog činjenice što on očigledno želi da bude konkurentan i na beogradskim izborima. Za pripreme tih izbora mu je bolje da ima stranku jer tako lakše može da se dogovara i pregovara sa drugim političkim akterima. Radi se dakle o jednom taktičko-tehničkom političkom pozicioniranju Vuka Jeremića, koje je već viđeno u našoj političkoj praksi – ocenjuje Vuk Stanković podsećajući na primer iz 2014. godine kada je Boris Tadić preuzeo Zelenu stranku preimenovavši je u Novu demokratsku stranku.

On ocenjuje da se ti aranžmani aktiviraju iz političke nužde i smatra da problemi koji idu uz formiranje političkih partija ne bi bili toliki da se „Jeremić prepoznaje kao ličnost koja generiše pozitivna očekivanja“.

– Ova priča nam pokazuje da ne postoji neko veliko oduševljenje među biračima. Svi ti tehničko-organizacioni i finansijski aspekti bi bili lako premošćeni da je Jeremić imao ozbiljan rezultat na predsedničkim izborima. Čini mi se da je ovo snalaženje koje nije politički nelegitimno zapravo posledica, jer je i sam Jeremić verovatno svestan da nema onog entuzijazma i masovnosti u iskazivanju javne podrške kakvu je on očekivao – smatra Vuk Stanković.

Pre nego što je formirao Pokret slobodnih građana, Saša Janković odbio je ponudu Zorana Živkovića da preuzme Novu stranku. Živković je tada objasnio da smatra da Janković treba da preuzme njegovu stranku kako bi ona bila „oslobođena balasta prošlosti“ koji Živković nosi sa sobom.

– Svaki politički lider hoće da osvoji nešto svoje. Ulazak u politiku pokazuje i vaše sposobnosti i organizacione veštine od kojih u velikoj meri zavisi vaše političko delovanje. Takođe, medijski nije dobra stvar da neko preuzima već postojeću partiju, posebno ne neku partiju koja nema veliko utemeljenje u biračkom telu. Janković je napravio isuviše dobar rezultat da bi preuzimao neku drugu partiju. Bolje izgleda za biračko telo kada vi sami nešto radite nego kad preuzimate partiju od nekog drugog koji nije ostvario neki zapaženi učinak. Živković da je imao jaku stranku sigurno ne bi uvek bio koalicioni partner, već bi bio samostalan igrač na političkom tržištu. To je više nego jasno – zaključuje za Danas Dejan Vuk Stanković.

Koalicioni problem

Upućeni sagovornici sa političke scene ukazuju da postoji i ozbiljan pravni problem kada je reč o izlasku na izbore partija i pokreta. Naime, postojeći propisi tumače se tako da se ne može napraviti zajednička izborna lista, odnosno koalicija, između pokreta, odnosno udruženja građana i političke partije. Ovakvo tumačenje na primer onemogućava da Pokret slobodnih građana Saše Jankovića i Demokratska stranka nastupe na beogradskim izborima kao predizborna koalicija – kao dva činioca na izbornoj listi.