Javnost širom sveta nenaklonjena Putinu i Rusiji

U proseku 26 odsto ljudi na svetu kaže da ima poverenja u ruskog lidera. Sumnje u Putinovu spoljnu politiku, međutim, ne poklapaju se nužno sa doživljajem Rusije kao opasnosti za bezbednost. U 37 država prosečno 31 odsto ispitanika opisuje rusku moć i uticaj kao glavnu pretnju njihovoj zemlji, a isto toliko tako vidi i Kinu, što je blizu 35 odsto onih koji smatraju da su američka moć i uticaj velika pretnja.

Kada se svi faktori uzmu u obzir, slika Rusije u svetu je više negativna nego pozitivna. Kritički stavovi o Rusiji su rasprostranjeni u SAD i u Evropi, dok su stavovi više pomešani u azijsko-pacifičkom regionu, na Bliskom istoku, u subsaharskoj Africi i u Latinskoj Americi. Samo u tri posmatrane države većina ispitanika je iskazala povoljno mišljenje o Rusiji – u Vijetnamu (83 odsto), Grčkoj (64) odsto i na Filipinima (55 odsto).

Mnogi ljudi izražavaju sumnju da je Vlada Rusije posvećena građanskim slobodama. Globalno, u proseku 30 odsto ispitanika kaže da Rusija poštuje prava svojih građana, dok se 46 odsto ne slaže sa tom konstatacijom, a 17 odsto nema stav. Skepticizam u poštovanje ličnih sloboda u Rusiji je raširen u SAD i u Evropi. Stavovi su više pomešani u azijsko-pacifičkom regionu, na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi, dok je javnost u subsaharskoj Africi više ubeđena nego što nije da ruska vlada štiti lične slobode svojih građana.

To su najznačajniji rezultati istraživanja “Pju centra” sprovedenog na 40.951 ispitaniku u 37 država, ne uključujući Rusiju, od 16. februara do 8. maja ove godine. Istraživanje je sprovedeno telefonskom anketom i intervjuom sa ispitanicima.

Evropljani su naročito oštri u oceni Putina, pošto u proseku njih 78 odsto nema poverenja u predsednika Rusije. U Americi i Kanadi malo je uverenih u Putinovo globalno vođstvo i tri puta je više onih kojima se Putin ne sviđa od onih kojima se sviđa.

Države u kojima većina pozdravlja Putinovu spoljnu politiku mogu se izbrojati na prste jedne ruke – Vijetnam, Filipini, Tanzanija i Grčka. U ostalim državama mnogi ne iskazuju nikakav stav o Putinu. Trećina ili nešto više ispitanika u Indiji, Indoneziji, Gani, Senegalu, Južnoafričkoj Republici i Argentini nema stav o ruskom lideru.

Iako Putin i Rusija imaju slab rejting širom velikog dela sveta, mali broj ispitanika doživljava rusku moć i uticaj kao glavnu pretnju svojoj naciji. Rusija se doživljava kao mnogo manja opasnost od “Islamske države” i klimatskih promena u svim posmatranim državama, osim u Poljskoj i Jordanu. U proseku 31 odsto ispitanika kaže da je ruska moć velika pretnja njihovoj naciji, dok 62 navodi ISIS, 61 odsto klimatske promene, a 51 odsto sajber napade iz drugih zemalja i stanje svetske ekonomije. Zapravo, među osam ponuđenih opasnosti, moć i uticaj Rusije i Kine dele poslednje mesto sa prosekom od 31 odsto.

Generalno, ispitanici ne smatraju da Vlada Rusije poštuje lične slobode svojih građana.

U 37 posmatranih država, tek 30 odsto anketiranih veruje da se Rusija pridržava tog načela demokratije, dok za Francusku to veruje 60 odsto (ispitanici van Francuske), SAD 54 odsto (ispitanici van SAD), a samo 25 odsto ispitanih smatra da Kina poštuje lične slobode.

Velika većina Amerikanaca (80 odsto) i Kanađana (73 odsto) smatra da Putinova vlada ne poštuje lične slobode. Slični procenti su i u evropskim državama.

Na Bliskom istoku i u azijsko-pacifičkom regionu stavovi se razlikuju od zemlje do zemlje. Većina u Tunisu, Libanu, Vijetnamu i na Filipinima smatra da Rusija poštuje građanske slobode, dok je javnost u ostalim državama tih regiona podeljena po tom pitanju.

MALO POVERENJA U PUTINOVU SPOLJNU POLITIKU

U malom broju posmatranih država ljudi iskazuju poverenje da Putin čini pravu stvar u međunarodnim odnosima. Globalno, u proseku 60 odsto ispitanika kaže da nema poverenja u Putinovo globalno liderstvo.

Evropa ima najmanje poverenja u Putina sa prosekom od 78 odsto ispitanika koji ne veruju Putinu. Gotovo devet od deset u Poljskoj (89 odsto), Španiji (88 odsto), Holandiji (87 odsto) Švedskoj (87 odsto) ne veruje Putinu, a u Francuskoj osam od deset ispitanih (80 odsto).

Polovina i više anketiranih u državama Latinske Amerike takođe izražava sumnju u Putinovu spoljnu politiku. Slično je i na Bliskom istoku, uz izuzetak Tunisa, gde su mišljenja gotovo jednako podeljena (32 odsto veruje Putinu, 39 odsto ne veruje).

Mišljenja o Putinu su pomešana u Africi, uz prilično veliki broj onih koji nemaju stav. Samo u Tanzaniji nešto više od polovine (51 odsto) izražava poverenje u međunarodnu politiku ruskog lidera.

Putin uživa poverenje polovine ili više Vijetnamaca (79 odsto), Filipinaca (54 odsto) i Grka (50 odsto).

Iako je poverenje u Putinovu spoljnu politiku generalno nisko, u mnogim državama njemu veruju više nego predsedniku SAD Donaldu Trampu. Poverenje u Putina je mnogo veće nego u Trampa u Grčkoj i Libanu (31 odsto procentnih poena više) i Vijetnamu (21 procentni poen više). Sa druge strane, poverenje u Putina je značajno manje nego u Trampa u Izraelu (28 procentnih poena manje), Nigeriji i Poljskoj (po 19 procentnih poena manje) i u Keniji (18 procentnih poena manje).

Kada se Tramp i Putin porede u SAD i u Rusiji, pokazuje se da Amerikanci manje veruju Putinu nego Rusi Trampu. Tek 23 odsto Amerikanaca ima poverenja u Putinovo delovanje na međunarodnoj sceni, dok Trampu veruje 53 odsto Rusa.

U mnobrojnim državama pol ispitanika igra ulogu kada je reč o poverenju u Putina. U 10 od 37 posmatranih zemalja muškarci iskazuju više poverenja u ruskog predsednika od žena.

Ideologija je takođe povezana sa slikom o Putinu. U 11 od 21 države u kojima su ispitanici pitani o ideologiji, oni koji sebe vide desno od političkog centra iskazuju više poverenja u Putina. To je naročito izraženo u Italiji, gde se o Putinu povoljno izrazilo 39 odsto ispitanika sa desnim pogledima, a 24 odsto sa levim stavovima. U Grčkoj je taj odnos 62 prema 47, dok je u Australiji 33 prema 19.

U Venecueli je taj trend suprotan, pa 28 procentnih poena više ispitanika sa levice podržava Putinovu spoljnu politiku, a u Izraelu 11 procentnih poena više.

U SAD je viđenje Putina podeljeno po partijskoj liniji. Tek 13 odsto demokrata iskazuje poverenje u Putina nasuprot 34 odsto republikanaca. Tokom 2015. godine gotovo da nije bilo razlike, jer je u Putina imalo poverenje 20 odsto demokrata i 17 odsto republikanaca.

RUSIJA SE NE DOŽIVLJAVA KAO PRETNJA U VEĆINI DRŽAVA

U poređenju sa ostalim globalnim pretnjama, poput ISIS-a i klimatskih promena, većina ljudi širom sveta relativno malo brine zbog ruske moći i uticaja. Od 37 posmatranih država, Rusija je samo u Poljskoj i Jordanu svrstana među tri najveće pretnje po nacionalnu bezbednost.

U Americi ruska moć veoma zabrinjava 47 odsto ispitanika, iako mnogo više Amerikanaca kao pretnju vidi ISIS, sajber napade i klimatske promene. U Kanadi tek 30 odsto ljudi vidi rusku moć kao glavnu pretnju, što je najmanje među osam ponuđenih pretnji u istraživanju.

Osim Poljske, većina u Evropi izražava znatnu ali ne i preteranu brigu o njihovom istočnom susedu. U Grčkoj (24 odsto) i Mađarskoj (28 odsto) su najmanje zabrinuti zbog ruske moći i uticaja.

Na Bliskom istoku samo u Turskoj više od polovine (54 odsto) vidi Rusiju kao pretnju svojoj državi. U drugim zemljama regiona zabrinutost je manja, a ruska moć najmanje brine Izraelce (27 odsto). U subsaharskoj Africi i Latinskoj Americi trećina ili manje vidi Rusiju kao veliku pretnju. Izuzetak je Kenija, gde otrpilike četiri od 10 (39 odsto) ispitanih izražava veliku zabrinutost zbog ruske moći i uticaja.

Ponegde se zabrinutost zbog Rusije razlikuje i kada se posmatra obrazovanje ispitanika. U Americi, na primer, obrazovaniji za nijansu više doživljavaju Rusiju kao glavnu pretnju od ljudi sa nižim stepenom obrazovanja (51 odsto prema 44 odsto). Na Filipinima je ta razlika veća i iznosi 12 procentnih poena.

Političko opredeljenje naročito u SAD igra ulogu u viđenju Rusije. Otprilike šest od 10 demokrata (61) odsto smatra da je Rusija najveća opasnost po nacionalnu bezbednost , a isto misli 36 odsto republikanaca.

RUSIJU NEPOVOLJNO VIDE U MNOGIM DRŽAVAMA

Mišljenja o Rusiji su više nepovoljna nego povoljna u 19 od 37 posmatranih država. U proseku tek 34 odsto ispitanika vidi Rusiju u pozitivnom svetlu, a 40 odsto u negativnom. To je blago poboljšanje ruskog globalnog imidža, pošto je 2015. godine u proseku 51 odsto ispitanih videlo Rusij u negativnom svetlu.

Po regionima, reputacija Rusije je najnepovoljnija u Evropi i Severnoj Americi. Čitavih 63 odsto Amerikanaca i 59 odsto Kanađana ima negativno viđenje Rusije. U Evropi takav pogled ima u proseku 61 odsto ispitanika, a antiruski sentiment je naročito izražen u Holandiji (82 odsto) i u Švedskoj (78) odsto.

Na Bliskom istoku, većina u Jordanu (93) odsto, Turskoj (62) odsto i Izraelu (61 odsto) ima negativne stavove o Rusiji. Antiruska osećanja u Jordanu su gotovo duplirana u poslednjih 10 godina i pojačana su čak i pre ruskog uključivanja u sukobe u Siriji.

Mišljenja su podeljena u Tunisu i Libanu. U Libanu se pogledi razlikuju u zavisnosti od pripadnosti šiitima i sunitima – 83 odsto šiita vidi Rusiju povoljno i tek 21 odsto sunita i 38 odsto hrišćana oseća isto.

Viđenje Rusije je pomešano u Latinskoj Americi i subsaharskoj Africi, gde ima i mnogo neodlučnih i onih koji nemaju stav. Povoljno mišljenje o Rusiji najviše je rasprostranjeno u Nigeriji (45 odsto vidi Rusiju povoljno), Tanzaniji (45 odsto) i Peruu (41 odsto), dok je negativno mišljenje najviše rasprostranjeno u Južnoafričkoj Republici (40 odsto) i Brazilu (36 odsto).

Među posmatranim državama, imidž Rusije je najbolji u Vijetnamu, Grčkoj i na Filipinima. U sve tri države više od polovine ispitanih ima povoljno mišljenje o Rusiji. U Grčkoj je taj procenat ostao na istom nivou i stoji iznad 60 odsto od prvog istraživanja obavljenog 2012. godine. Ove godine u Grčkoj Rusiju vidi povoljno 64 odsto ispitanika.

Na Filipinima i u Vijetnamu sve više ljudi tokom godina vidi Rusiju u dobrom svetlu. U Vijetnamu sada taj procenat iznosi 83, što je skok od osam procentnih poena u poređenju sa 2015. godinom. Filipinci, vođeni predsednikom koji izgleda savezništvo okreće od Amerike prema Rusiji, sada u značajno većem broju povoljno vide Rusiju (55 odsto) nego pre četiri godine (35 odsto u 2013. godini).

Međusobno viđenje Amerikanaca i Rusa omekšalo je od veoma negativnog koje je preovlađivalo posle aneksije Krima i uvođenja sankcija Zapada prema Rusiji. Ove godine otrpilike četiri od pet Rusa (41 odsto) vidi Ameriku u povoljnom svetlu u poređenju sa tek 15 odsto u 2015. godini. Mišljenje Amerikanaca o Rusiji je manje poboljšano – u 2015. godini Rusiju je povoljno videlo 22 odsto Amerikanaca, a ove godine 29 odsto.

U SAD su po ovom pitanju izašle na videlo partijske razlike. U 2015. godini Rusiju je u nepovoljnom svetlu video 71 odsto demokrata i 73 odsto republikanaca. Tokom protekle dve godine pogledi republikanaca su postali značajno pozitivniji, dok su se stavovi demokrata malo promenili. Danas tek 16 odsto demokrata ima pozitivno mišljenje o Rusiji u poređenju sa 41 odsto republikanaca.

U mnogim državama stariji ljudi u značajno manjem broju vide Rusiju u pozitivnom svetlu u poređenju s mladima i ni u jednoj zemlji mlađi ljudi nisu više kritični prema Rusiji od starijih generacija. U 12 država stariji od 50 godina imaju mnogo lošije mišljenje o Rusiji od onih između 18 godina i 29 godina. Generacijski jaz je najvidljiviji u Japanu i Brazilu, gde razlika iznosi 37 procentnih poena, Australiji (24 procentna poena) i Južnoj Koreji (22 procentna poena). U ostalih 11 država, između 40 odsto i 60 odsto starijih od 50 godina nema stav o Rusiji.

Muškarci su više naklonjeni Rusiji od žena – u sedam država, muškarci su za sedam do 17 procentnih poena više naklonjeni Rusiji od žena. Jaz među polovima je najveći u Francuskoj (17 procentnih poena) i u Nemačkoj (14 procentnih poena).

Veza između obrazovnog nivoa i pogleda na Rusiju zavisi od regiona. U Francuskoj, Americi i Švedskoj, ljudi nižeg nivoa obrazovanja u značajno većem broju vide Rusiju u povoljnom svetlu. U Tunisu i Turskoj, međutim, Rusiju tako doživljavaju obrazovaniji ljudi.

MNOGI DOVODE U PITANJE ZAŠTITU LIČNIH SLOBODA U RUSIJI

Globalno, u proseku 30 odsto ispitanika smatra da ruska vlada poštuje lične slobode svojih građana. U Severnoj Americi, kako u SAD (80 odsto), tako i u Kanadi (73 odsto), ubeđeni su da ruska vlada ne poštuje građanske slobode. U Evropi, otprilike osam od 10 ispitanika smatra isto – u Švedskoj, Holandiji, Francuskoj, Poljskoj i Nemačkoj. Među Grcima ima najviše onih koji kažu da Rusija štiti lične slobode (43 odsto).

Suprotstavljena mišljenja o poštovanju ličnih sloboda u Rusiji postoje u Aziji i na Bliskom istoku. Većina u Australiji (75 odsto), Japanu (61 odsto) i Južnoj Koreji (56 odsto) sumnja da ruska vlada poštuje lične slobode, dok većina u Vijetnamu (85 odsto) i na Filipinima (59 odsto) smatra da Rusija štiti građanske slobode.

Izrael je jedina posmatrana država na Bliskom istoku u kojoj jasna većina ne veruje da Putinova administracija štiti prava građana Rusije. Suprotno, većina u Tunisu (80 odsto) i Libanu (70 odsto) daje Rusiji povoljnu ocenu po ovom pitanju.