Jedan birač, jedan potpis: Ana Brnabić pohvalila ZLF, ne pominje Dačićev sporazum

Ana Brnabić, kritikujući opoziciju iz koalicije Srbija protiv nasilja, ipak se zavhalila Biljani Đorđević, poslanici Zeleno-levog fronta, zato što se Đorđević osvrtala na preporuke ODIHR, posebno na tu da jedan birač treba da može da potpiše podršku za kandidovanje više izbornih lista.

Reč je o preporuci iz poglavlja 7. finalnog izveštaja Kancelarije za ljudska prava i demokratiju Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS/ODIHR), koji glasi:

„VII. PODNOŠENJE I PROGLAŠENJE IZBORNIH LISTA Građani koji imaju pravo glasa mogu da se kandiduju na parlamentarnim izborima. Političke stranke, koalicije ili grupe od najmanje 10 birača, mogle su da predlože liste kandidata za poslanike RIK-u, pod uslovom da predaju najmanje 10.000 potpisa podrške birača ili 5.000 potpisa za liste koje predstavljaju nacionalne manjine. Suprotno prethodnim preporukama KDILJP-a, birač može dati podršku samo jednoj izbornoj listi.45 Ova praksa može ograničiti politički pluralizam i slobodu udruživanja i suprotna je međunarodnoj dobroj praksi.“

O tome možemo da razgovaramo, da li treba ili ne treba, posebno zato što se ova preporuka ponavlja iz izveštaja u izveštaj, dodala je Brnabić rekavši da sem toga, predstavnici opozicije hoće da razgovaraju samo o datumu izbora.

Ana Brnabić se međutim, ni sada, ni na jednom od tri sastanaka, konsultacija koja je imala sa predstavnicima parlamentarne opozicije, nije osvrnula na sporazum koji je Ivica Dačić postigao posle bojkota lokalnih izbora 2020. i zahvaljujući kome su održani uz učešće opozicije izbori 2022. kada je Aleksandar Vučić i osvojio drugi predsednički mandat.

Dačić, što je zanimljivo, sada je u razgovorima vlasti i opozicije, koji se vode u formi konsultacija predstavnika parlamentarnih stranaka na Kolegijumu kod predsednika Narodne skupštine, „običan učesnik“, poslanik i šef grupe socijalista.

Uoči izbora 2022. Dačić je međutim uspeo da postigne dogovor koji je prevaziđen opozicioni bojkot iz 2020.

I on je tada pregovore vodio u svojstvu predsednika Narodne skupštine. Posle tih pregovora promenilo se donekle i pravilo o tome kako se računa broj birača, neophodnih da overenim potpisima podrže kandidatsku listu ili predsedničkog kandidata, kako bi oni bili proglašeni izborni učesnici.

Dačić je, podsetimo, vodio pregovore na dva koloseka. Na jednom bio je kofacilitator zajedno sa poslanicima Evropskog parlamenta tada predvođenih sadašnjom ministrom spoljnih poslova Slovenije, Tanjom Fajon. Na drugom, vodio je pregovore bez posredovanja EU, na kome su učestvovale stranke desnice koje su odbile posredničku ulogu evroparlamentaraca. Na ovim pregovorima se više puta pojavio i tadašnji lider SNS i predsednik Srbije u prvom mandatu Aleksandar Vučić.

Tada je u oktobru 2021. usvojen i od strane vladajućih i dela opozicionih stranaka potpisan Sporazum o unapređenju izbornih uslova, na osnovu kog su u februaru 2022. promenjeni izborni zakoni.

Posmatrači su taj Dačićev sporazum nazvali hibridnim, jer je osim dela šta je prihvaćeno i potpisano, sadržao i deo šta je predloženo, a nije usvojeno.

U tački 13 taj je Sporazum predvideo da takođe da se promeni Zakon o lokalnim izborima, što je i sada na stolu.
Po toj usvojenoj promeni sprovedeni su kasniji lokalni i beogradski izbori (2023. godine).

Između ostalog, po toj promeni je smanjen i broj overenih potpisa birača za predaju i potvrdu izborne liste, odnosno izbornog učesnika. Dotad se za Beograd taj broj potpisa utvrđivao tako što se broj odbornika pomnoži brojem 30, što znači za 110 mandata 3300 potpisa.

Od promene se izborna lista za izbornu jedinicu koja broji više od 500.000 glasača (slučaj Beograda) predaje ako je podrži tri hiljade birača.

Tada to nije uzimano kao olakšica, uzimajući primer udruženja od koga je postala stranka ZLF, Ne davimo Beograd, na lokalnim izborima 2018 za grad Beograd.

NDB su tada 2018. predali Gradskoj izbornoj komisiji izbornu listu sa 80 kandidata i kandidatkinja pod nazivom Inicijativa Ne davimo Beograd – Žuta patka – Čiji grad, Naš grad – Ksenija Radovanović, za koju su prikupili 2.719 potpisa.

Politikolog Boban Stojanović je izračunao da su na opštinskim izborima 2020. koje je bojkotovala tadašnja opoziciona koalicija Savez za Srbiju, sličnog sastava kao sadašnja Srbija protiv nasilja, neke liste osvajale i po 25 puta manje glasova neko što su imali potpisa za kandidovanje.

Sporazumom iz 2021. uvedeno je međutim, nešto vrlo značajno, a to je da se potpisi koji su predati preko broja zakonski potrebnog za podršku kandidatskoj listi neće računati, odnosno neće se odbaciti ako nisu uzeti u obzir u bazi RIK-a, pa se posle pojave kao podrška drugoj listi.

Ukoliko dakle, potpis građanina nije ušao u 10.000 nephodnih potpisa za potvrđivanje liste za parlament Srbije, i već je ostao kao prekobrojan, ukoliko se pojavi ponovo u proveri izborne komisije za drugu listu, biće uvažen. Isto važi i za lokalne parlamente, srazmerno broju potpisa.

Do Dačićevog sporazuma 2021. to nije bio slučaj, potpisi su proveravani u bazi, i nije isti birač mogao dva puta da podrži dve liste kao učesnike izbora, svojim potpisom.I to nije mogao, bez obzira da li je „prekobrojan“ ili nije.

Te 2021. to se moglo tumačiti i time što je su potpisi koje je SNS prikupljala na terenu, višestruko veći od 10.000 potrebnih za parlament, moći da budu „usmereni“ i na druge, njima bliske i kontrolisane učesnike izbora.

Izlišno je i napominjati da je prikupljanje potpisa za kandidovanje liste karika koja zapravo „drži“ sprovođenje izbora jer odlučuje o njihovom okviru – ko će biti učesnici.

Druga karika je pravo vlasti da odredi datum izbora, što je takođe, u ovom Dačićevom sporazumu iz 2021 i učinjeno time što je potvrđeno da će 3. aprila biti održani spojeni redovni predsednički i beogradski i vanredni parlamentarni izbori.