Foto: EPA/ANDREJ CUKICNakon što je jutros princ Filip Karađorđević za Kurir TV izjavio da će njegov otac, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević prisustvovati sahrani kraljice Elizabete II 19. septembra, Danas je dobio potvrdu iz prestolonaslednikovog kabineta.
– Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar će prisustvovati sahrani svoje kume, Nj. V. Kraljice Elizabete Druge, kratko je za naš list rekao prestolonaslednikov šef službe za odnose s javnošću i protokola Uroš Parezanović.
Ranije su iz prestolonaslednikovog kabineta rekli da će Aleksandar Karađorđević vrlo verovatno sahrani prisustvovati.
Hoće li princ Filip otići na sahranu i dalje je nepoznato, s obzirom da tokom pomenutog gostovanja to nije precizirao, rekavši samo da će se potruditi da ode.
Danas je već pisao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio poziv da prisustvuje sahrani preminule kraljice. Našem listu je to rečeno u njegovom kabinetu, a na pitanje hoće li ići i premijerka Brnabić iz kabineta poručuju da će ili Vučić ili Brnabić zavistno od datuma Vučićevog odlaska u Njujork na sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
U Njujorku 21. septembra predsednik Srbije bi trebalo da se obrati Generalnoj skupštini UN.
Stotine hiljada ljudi će se 19. septembra okupiti ispred kovčega sa posmrtnim ostacima britanske kraljice, a sam kovčeg je napravljen pre više od 30 godina od engleskog hrasta i obložen je olovom, preneli su britanski mediji.
Po dolasku u London kovčeg će biti prekriven zastavom sa oznakama britanske monarhije koja se vijorila u Bakingemskoj palati, Vindzoru i Sandrigramu kada je u njima boravila kraljica.
Pored će biti i položena i dva kraljevska znamenja – skiptar i kugla, globus sa krstom koji simbolizuje hrišćanski svet.
Novi britanski kralj Čarls III novu titulu je dobio bez ceremonije, s obzirom na smrt Elizabete II.
Sadašnji engleski kralj 2016. godine bio je u poseti Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, sa suprugom, vojvotkinjom Kamilom, gde ga je dočekao tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, a kroz beogradsku tvrđavu ga je vodila istoričarka Dubravka Stojanović.
Prinčevski par se sastao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i njegovom suprugom Dragicom, te su potom položili venac na Spomen kosturnicu branilaca Beograda i na Vojnom groblju Komonvelta.
Tokom posete Čarls je učestovovao u međureligijskom dijalogu predstavnika hrišćanskih, islamske i jevrejske zajednice, kada se i sastao sa patrijarhom Irinejom.
Tada se susreo i sa prestolonaslednikom Aleksandrom u Belom dvoru.
Sadašnji britanski kralj je te 2016. godine bio zainteresovan za istroiju Beograda, a posebno se interesovao doba Prvog svetskog rata, izjavljivala je tada Stojanović.
Ova istoričarka je tada govorila da je poseta tadašnjeg princa odudarala od običnih protokolarnih sadržaja, te da je sa prinčevskim parom imala zanimljiv i prijatan razgovor.
– Videla sam da on dosta toga zna i mnogo toga ga je zanimalo. Mogu da kažem da je bilo vrlo šarmatno i opušteno u odnosu na ono što bi neko mogao da pomisli s obzirom na tu vrstu protokola. Bilo je prijatno, rekla je tada Stojanović za Radio slobodna Evropa.
Čarlsa je u vezi istorije prestonice Srbije i Prvog svetskog rata iznenadilo to što je Austrija bila preko puta reke Save, tačnije iako je to znao, iznenadilo ga je kada je sa Kalemegdana video koliko je to blizu, izjavila je Stojanović.
Ona je dodala i da je princa šokiralo da je Beograd bio bombardovan šest puta.
Tokom obilaska Kalemegdana ne može se izbeći priča o spomeniku Pobednik, odnosno o premeštanju 14 metara visoke obnažene muške figure sa Terazija na beogradsku tvrđavu zbog sablažnjavanja tadašnjeg građanstva nad ovom skulpturom Ivana Meštrovića.
Ova je priča takođe interesovala britanskog princa i vojvotkinju.
– Govorila sam mu i o zgradi CK, odnosno o današnjoj zgradi Ušće i to kako praktično kroz tu jednu zgradu može da se vidi čitav proces tranzicije Srbije – rekla je Stojanović tada za Blic.
Čarls je video ušće Save u Dunav, koje mu je ova istoričarka objasnila kao „mesto gde geografija objašnajva istroiju, mesto prožimanja kultura koje je suštinski važno za razumevanje istorije Beograda i Srbije“.
– Princ je veoma prirodan, neposredan, komunikativan, sve ga je zanimalo. Interesovao se najviše i oko izložbe o bombardovanju iz Prvog svetskog rata na šetalištu na Kalemegdanu – ispričala je Stojanović.
Nakon posete Beogradu britanski princ je poseti i Kosovo i Metohiju, tačnije Prizren i Hram Svetog Georgija.
A dolazak Čarlsa III bio je i povod za još jednu čarku između zvaničnog Beograd i zvaničnog Zagreba. Tadašnji premijer Hrvatske Tihomir Orešković najavio je da će princu pokazati mesto gde su „Martićeve rakete“ pogodile sedištve hrvatske vlade – Banske dvorove, na šta mu je premijer Srbije poručio da to nije fer – jer „na šta bi ličilo da mi vodimo po Srbiji, jer nema sela u kome nećemo pronaći srpske izbeglice iz Hrvatske“.
Sava Janjić: Kralj Čarls gaji duboko poštovanje prema pravoslavnoj tradiciji
Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić istakao je da je britanski kralj Čarls III povezan sa hrišćanskom tradicijom koju „duboko poštuje“.
Iguman Dečana je naveo da je britanski kralj posetio mnoge pravoslavne crkve i manastire i da je često boravio na Svetoj Gori.
Od 1994. Čarls je počasni član društva Prijatelji Svete Gore, a takođe je i organizovao i dobrotvorno veće za obnovu izgorelog manastira Hilandara, podsetio je Janjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
