„Jedini vladar uskoro će morati da donese najtežu odluku“: Do kada će Srbija moći da balansira između Rusije i Zapada?

Izbor Ane Brnabić znači da njen protivkandidat Miloš Vučević, ambiciozni gradonačelnik Novog Sada, mora da se zadovolji mestom potpredsednika Vlade, a Vučić je najavio da će Ivica Dačić, šef Socijalističke partije, zadržati veoma važnu funkciju. u vladi.

Na parlamentarnim izborima održanim u aprilu Vučićeva SNS osvojila je 120 od ukupno 250 mandata. Opoziciona lista Ujedinjeni za pobedu Srbije osvojila je 38 mandata, a Socijalistička partija Srbije 31 mandat.

Računalo se da će Vučić pokušati da se otarasi Ivice Dačića i napravi koaliciju sa predstavnicima nacionalnih manjina, ali se na kraju, izgleda, ipak opredelio za svog dugogodišnjeg partnera. Isto tako, izbor Ane Brnabić ne čudi jer ona godinama prati Vučića kao da je njegov eho. Ono što kaže, on onda odmah ponovi. To se videlo i ovih dana: posle Vučićevih optužbi na račun Hrvatske, brzo je uskočila i sve ponovila.

Slično se poneo i Vučević, rekavši da „ne razume Srbe koji odmaraju u Hrvatskoj“, što njegov šef ponavlja skoro svakodnevno. Utoliko će ko god da je na čelu vlade verno slušati Aleksandra Vučića, što je paradoks jer je Srbija parlamentarna zemlja i po ustavu premijer ima najveća ovlašćenja, dok su ovlašćenja predsednika, npr. Hrvatska, ograničeni su na nekoliko područja.

Odbijaju sankcije

Ali situacija u kojoj se Vučić nalazi daleko je od idilične. Srbija je pod ogromnim pritiskom Istoka i Zapada, i to je najvažniji razlog zašto je četiri meseca odlagala izbor premijera. Vučićeva Srbija je jedina evropska država koja odbija da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, a tamošnji mediji svakodnevno šire propagandu iz Kremlja. Čak 80 odsto Srba odbacuje uvođenje sankcija Rusiji, koju smatraju pravoslavnom zaštitnicom koja ne priznaje nezavisnost Kosova.

U takvim okolnostima, Vučić je svestan da bi okretanjem leđa Rusiji, od koje zavisi od nafte i gasa, u velikom delu srpske javnosti bio označen kao izdajnik. Zato je odložio imenovanje premijera, a potom i ministara, u nadi da će se ukrajinski rat završiti, a Srbija podržati mir, kakav god on bio. To se neće desiti, očigledno je da će rat u Ukrajini biti dug, a to znači da Srbija više neće moći da balansira između alijanse SAD-EU i Rusa, piše Jutarnji.hr.

Situaciju dodatno komplikuje pitanje Kosova, gde lokalne vlasti zahtevaju da Srbi počnu da koriste legalne tablice na automobilima, što Vučić opisuje kao najavu pogroma nad srpskim narodom kao u Bljesku i Oluji. Međutim, američki izaslanik Gabrijel Eskobar izjavio je da Beograd treba da prestane da očekuje da će se okolnosti oko Kosova promeniti i tako stati na kraj pričama Beograda da bi SAD mogle da stane na stranu Srbije.

Ruski čovek

A sa kim će Srbija stati, videće se kada bude formirana nova vlada. Najava da Dačića čeka važna pozicija je prilično značajna jer je on ruski čovek. Ako Aleksandar Vulin, koji se nedavno sastao sa šefom diplomatije u Moskvi Sergejem Lavrovom, uđe u novu vladu, to će značiti da Vučić ne želi da prekida veze sa režimom Vladimira Putina. Ipak, proamerički blok u srpskom rukovodstvu nije beznačajan. Tako je veoma sposobna ministarka Zorana Mihajlović ovih dana otvoreno napala Rusiju da pokušava da udalji Srbiju od Zapada, a slično misli i Marko Đurić, ambasador u Vašingtonu.

Treći Amerikanac na vlasti je ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji je zagovornik vojne saradnje Srbije i NATO-a i izjavio je da su „u spoljnim odnosima potrebni jedinstvo i mudrost“. Osim toga, Stefanović otvoreno mrzi Vulina jer je u nekoliko nastupa aludirao na veze aktuelnog ministra odbrane sa narkomafijom.

Vučić mora da formira vladu (tj. Ana Brnabić, ali se malo šta pita) do kraja oktobra. Biće zanimljivo videti u kom pravcu će se okrenuti ili da li će nastaviti da pokušavaju da se migolje. A kada je reč o subotnjoj konferenciji za novinare, po starom običaju, Vučić je deo svog nastupa posvetio Hrvatskoj, ponavljajući poznatu mantru da Srbija raste. On je rekao da je Hrvatska uvek bila ispred, „i za vreme Jugoslavije i kada smo bili pod Turcima. Ne mogu da nadoknadim 200 godina našeg zaostajanja, to nije realno. Oni će i dalje biti bogatiji, ali će se razlika smanjivati. Danas oni imaju prosečnu platu 1.100 evra, a mi 635. Nije više tri prema jedan. Polako se približavamo“.