Jedino o Kosovu „dozvoljena“ otvorena debata

Protekle nedelje CRTA je objavila da su glavni nalazi istraživanja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“, koje je ova organizacija organizacija sprovela telefonom na 1.010 ispitanika, od 16. do 22. novembra, da politika građane u Srbiji umereno zanima, a nešto ih više interesuju lokalne teme i dijalog Beograda i Prištine. Građani su slabo zainteresovani i za rad Skupštine Srbije, evropske integracije, programe političkih partija i rad nevladinih organizacija. Više su zainteresovani stariji građani, kao i oni koji podržavaju vlast, osim za evropske integracije, za koje se više zanimaju opoziciono orijentisani građani.

Prema rečima komunikologa Marka Veličkovića, broj građana koje interesuju pregovori oko Kosova nije toliko visok koliko je niska zainteresovanost za ostale teme pomenute u istraživanju.

– Partije javno ne govore o svojim programima, koje najčešće ni nemaju, uticaj NVO je mali već godinama, slično je i sa Skupštinom u kojoj se ne odlučuje ni o čemu i u kojoj kvalitetne debate nema već dugo. EU je svojoj marginalizaciji doprinela i sama, koristeći iste poruke već dvadeset godina, dok su  nacionalisti menjali svoje strategije i komunikaciju sa javnošću. Istraživanje se nije bavilo interesovanjem građana za temu životnog standarda ili rada pravosuđa, koje su u drugim istraživanjima bile ispred teme Kosova, pa se onda i ova tema naizgled popela na lestvici – kaže Marko Veličković za Danas.

Ipak, dodaje on, tema Kosova je, što se zainteresovanosti ispitanika tiče, ostala i u ovom istraživanju iza rada lokalnih samouprava, uprkos nesumnjivom forsiranju „patriotskog“ narativa u gotovo svim medijima.

– Tim narativom se drugim političkim pitanjima nastoji oduzeti značaj, kako bi se širili prostor i mogućnosti za ostanak Srbije u zoni takozvane vojno – političke neutralnosti što je jedna od opcija za koju vlast želi da ostane otvorena – zaključuje Veličković.

U istraživanju CRTA naglašava se da bi veliki procenat građana zabrinulo priznavanje nezavisnosti Kosova – 70 odsto. Oko 20 odsto bilo bi ravnodušno prema takvom potezu vlasti u Srbiji, dok bi se tek mali deo obradovao.

– Zainteresovanost za temu Kosova ne čudi jer i ranija istraživanja, u poslednjih pet godina, pokazuju stabilno visoko mesto za problem odnosa Beograda i Prištine. Postoji više razloga za to. Prvi čine konstantno najavljivanje finalnog sporazuma, za koji se misli da je već napisan, oblikovan i da se samo čeka pravi trenutak u kome će se obznaniti  javnosti. Drugi razlog je što je tema Kosova stavljena u okvir prividne polarizacije i lažne dileme, za i protiv nezavisnosti Kosova. Tu situaciju koriste mediji kako bi predstavljanjem različitih stavova ostvarili privid neke debate po ovom pitanju. Takođe, deluje da je ova tema uvek zanimljiva, ali ujedno i jedina slobodna za veće kritike, posebno samog procesa dijaloga u Briselu – ocenjuje za Danas Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka.

Kako zaključuje, veći deo opozicije veruje da je tema Kosova jedina na kojoj će vlast Aleksandra Vučića da se oklizne i u tome vide šansu značajnog pada podrške koju trenutno uživa.

Polovina podržava demokratiju

U istraživanju CRTA, između ostalog, navodi se i da polovina ispitanika smatra da se do promena može doći na izborima, a demokratiju kao najbolji sistem podržava polovina ispitanika, dok polovina smatra da je Srbiji potreban snažan lider. Među onima koji podržavaju demokratiju su stariji građani i glasači opozicije, a među onima koji su za „čvrstu ruku“ su stariji građani, ljudi bliži partijama na vlasti, niže obrazovani i oni koji žive van gradova.