Ideja o jednoj koloni građanske opozicije nije nova i čini mi se da bi to dobro leglo kod glasača, kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Komentarišući ideje koje dolaze iz krugova tehničkih organizatora Srbija protiv nasilja, koji su danas podneli i formalni zahtev za vanrednim beogradskim i parlamentarnim izborima do kraja godine, da bi trebalo zajednički da nastupe na tim izborima, ukoliko ih predsednik Srbije raspiše, sagovornik Danasa kaže da podele unutar tih glasača – građanske orijentisanosti – ne znače mnogo samim glasačima.
– Te opozicione partije zalažu se za vrlo slične politike, sa malim razlikama. I, onda, kad idete u nekoliko kolona – glasače to tera samo u apatiju, jer ako ne možete međusobno da se dogovorite… – smatra Bursać.
Spektar građanske opozicije, dodaje, čini trenutno 15 do 20 odsto glasača.
– I sada zamislite kada uvide da te stranke ne mogu da se međusobno dogovore, kako to deluje na njih… Kako da vam ljudi veruju da ćete da vodite neku pobedničku koaliciju koja bi trebalo da uzme 50 odsto na izborima ili kako da vam veruju da ćete da vodite državu jednog dana – pita se on.
Vraćam se sad na pitanje jedne kolone i na pitanja o kompetetnosti, naznačava Dejan Bursać.
– Glasači, ne samo u Srbiji, već svuda, u neko vreme pre kampanje, steknu otprilike svoje mišljenje o političkim strankama, svoje simpatije prema određenim političarima, a kampanja služi samo za to da svoje glasače izvedete na birališta u što većem broju – napominje Bursać.
Problem je, kaže, pogotovo sa ovom građanskom stranom opozicije što godinu i po dana unazad emitujete poruke nesloge među sobom, nejedinstva, sitnih svađa, nekompetetnosti i neefikasnosti, u krajnjoj liniji.
– Da ostavimo neefikasnost po strani i to kako su vođeni protesti Srbija protiv nasilja i da li su mogli da budu vođeni bolje. Pogledajte odnose unutar građanske opozicije. Sa Strankom slobode i pravde retko ko od ostatka građanske opozicije može, jer su stekli nepoverenje posle sastanka njihovog lidera sa Aleksandrom Vučićem posle poslednjih izbora. Sa Narodnom strankom skoro niko ne može, jer balansiraju između levice i desnice. Podsetimo da se ta stranka raspala na dva dela, a pre toga je Zdravko Ponoš izašao iz nje. Zelena koalicija se prvo raspala na dve frakcije Zajedno sa jedne i Ne davimo Beograd sa druge strane, pa se onda Aleksandar Jovanović Ćuta posvađao sa Nebojšom Zelenovićem – podseća sagovornik Danasa.
Dakle, smatra on, apsolutno šaljete lošu poruku godinu i po dana, a onda imate ideju da ćete da se se skupite u jednu kolonu tri meseca pred izbore i da kažete: “Ljudi, evo nas, sad glasajte”.
– To tako ne funkcioniše. Da bi bilo bilo kakvog uspeha opozicije na izborima, moramo da shvatimo da postoje dva pola opozicije – jedan je građanski koji računa na podršku birača do 20 odsto, a drugi je desna opozicija – koja može da računa na 15 odsto. Činjenica je da se Aleksandar Vučić nalazi u sredini te političke borbe, odnosno da su ove dve grupacije – leva i desna – međusobno jako udaljene jedna od druge. Da bi sarađivale, morale bi da naprave jako dobru strategiju saradnje – kaže Dejan Bursać.
Prema njegovom zaključku, Vučić je veoma svestan da on u svakom momentu može da lansira neku temu zbog koje će se leva i desna opoziciona grupacija posvađati i biti bliže njemu samom nego onoj drugoj opozicionoj strani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.