Jedna lasta (i dalje) ne čini proleće: Ima li naznaka šireg povratka Srba u institucije Kosova?

Za izvršne službenike lokalnih izbornih komisija postavljeni su Ivana Kompirović, u Severnoj Mitrovici, Bojan Orlović, u Zvečanu, Đorđe Petrović, u Leposaviću i Čedomir Đorđević, u Zubinom Potoku.

Ovu informaciju objavila je Centralna izborna komisija, a svi oni su izabrani na konkursu raspisanom pčetkom septembra.

Kada su Srbi kolektivno napustili institucije Kosova, 5. novembra 2022. godine, među policajcima koji su skidali uniforme, gradonačelnicima sa severa koji su podnosili ostavke, bili su i rukovodioci opštinskih izbornih komisija. Njihove funkcije vršili su, u dva procesa glasanja u severnim opštinama izvršni službenici drugih opština, piše prištinska Koha.

Tako je bilo i tokom referenduma za smenu gradonačelnika na severu Kosova, neuspelog procesa koji su Srbi bojktovali iako su ga prvenstveno peticijama pokrenuli.

I dok još nije poznato hoće li Srpska lista učestvovati na izborima, kao ni druge srpske stranke – Srpska demokratija i Srpski narodni pokret, od čega zavisi i gde će se izbori održati.

Ako beogradski projekat Srpska lista ne učestvuje, nije za očekivati da će direktori osnovnih škola na severu dozvoliti da biračka mesta budu u ovim osmoletkama koje deluju u srpskom sistemu. Povratak ovo četvoro Srba u opštinske izborne komisije ipak se tumači kao ona jedna lasta koja može da ukaže da širi povratak srpske zajednice u kosovske institucije.

No, izgleda da nema ni naznaka za tako nešto. Barem po rečima Marka Milenkovića, iz NVO Nova društvena inicijativa iz severnog dela Kosovske Mitrovice.

„U pitanju su pojedinačni slučajevi“

Milenković kaže da se povratak Srba sa severa Kosova u institucije još uvek nije dogodio, te da su popunjavanje mesta u lokalnim izbornim komisijama pojedinačni slučajevi.

“Ja ih ne vidim kao neki početak reintegracije, kako je to navedeno u nekim medijima ovih dana. Jednostavno, ovakvi slični, pojedinačni slučajevi učešća Srba u institucijama su se dešavali i u međuvremenu, nakon napuštanja, a pre svega u opštinskim administracijama”, kaže Milenković.

Neki Srbi ipak prišli albanskim gradonačelnicima

Podsetimo da iako je nakon masovnog napuštanja institucija na severu Kosova bilo i onih Srba koji su prihvatali pozive da budu deo opštinskih administracija na severu koje poslednih više od godinu dana vode Albanci. Novi gradonačelnici izabrani su lokalnim izborima koje su Srbi bojktovali.

Takođe, ostavka Gorana Rakića, bivšeg predsednika Srpske liste a sada narodnog poslanika SNS-a u Skupštini Srbije o čijem se prebijanju proteklih dana spekuliše u javnosti, “otvorila je prostor” za postavljenje Nenada Rašić na mesto ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova. Predsednik Progresivne demokratske stranke tako je nasledio Rakića na mestu ministra, a za sobom je u kabinet poveo i Radu Trajković, koju je imenovao za savetnicu.

Uz to, Rašićeva stranka dobila je određenu podršku manjeg dela Srba sa severa KiM, koji su nezadovoljni politikom Srpske liste odlučili da priđu PDS-u i listi “Sloboda pravda i opstanak” koji predvodi Rašić. Među opštinskim službenicima koji su imenovani za direktore za određene oblasti, bilo je i ima onih koji nisu iz Rašićeve partije, ali je svakako u javnosti najprimećenije ime Radoice Radomirovića.

Ovaj je Leposavac napustio “Slobodu pravdu i opstanak”, zajedno sa ostalim članovima sa severa, i najavio izlazak na naredne izbore, a zatim je i smenjen s mesta zamenika ministra Rašića, koji je tom prilikom za Radomirovića rekao da je “kontroverzna ličnost”.

Među onima koji su prišli novim gradonačelnicima, su bili i Nenad Radosavljević, direktor RTV Mir, Slađana Pantović, jedina srpska kandidatkinja za gradonačelnika na lokalnim izborima na severu Kosova prošle godine, kao i Darko Radosavljević “Čiča”, penzionisani vatrogasac.

Radojević je i dalje savetnik gradonačelnika Zubinog Potoka, dok su se imenovanja Radosavljevića iz Leposavića i pantović iz Zvečana neslavno završili – Pantović je smenjena, a Radosavljević je podneo ostavku i zatim podneo krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Leposavića Hetemija.

No, svakako u pitanju je manji broj Srba koji su i danas deo opštinskih adminsitracija, jer su Srbi sem političkih institucija napustili i policiju, vatrogasnu službu, sudstvo i tužilaštvo.

Milenković kaže da je ono što se očekuje, i što je, kako napominje, jedini put ka normalizaciji odnosa – masovniji povratak i to upravo u gorepomenute delove kosovskih institucija.

“Ipak, ono što se očekuje i što je jedini put ka normalizaciji odnosa jeste masovniji povratak, i to pre svega u policiji, pravosuđu, što može doći jedino kao rezultat dijaloga, ali i u lokalnim samoupravama, što se prema trenutnoj raspodeli uloga ne može desiti pre organizovanja lokalnih izbora u četiri opštine na severu”, navodi on.

Milenković ukazuje da prema svim najavama iz Prištine, ne očekuje se da se lokalni izbori na severu organizuju pre predviđenog redovnog roka, tako da mogućnost za sveobuhvatniju reintegraciju Srba u kosovske institucije očekuje tek krajem naredne godine.

Danas je preovalađujući stav da je napuštanje insitucija bilo greška, a čak i ako je potreba za povratkom u institucije preovladao i u Srpskoj listi, stranci čija se politika mahom vodi iz Beograda, u pitanju je dakle proces koji će trajati. Poslanici Srpske liste i dalje su deo Skupštine Kosova, koju su isprva napustili – drugi ešalon ove stranke na šest meseci dođe u salu, ubaci skupštinsku karticu i praktično se zapljune kako Sl ne bi ostala bez ovih mesta.

Biranje Srba u OIK-e može biti signal da će SL učestvovati na februarskim izborimna, ali imaju u vidu veoma krhku bezbednosnu situaciju na severu Kosova, koja izgleda kao da je blizu građanskih sukoba, do februara su moguće razne promene, pa ni u ovom slučaju jedna lasta ne čini proleće.