Ukoliko inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ želi veći prodor na političkoj sceni, odnosno ulazak u Skupštinu Beograda ili možda čak i kandidata za gradonačelnika glavnog grada, morala bi ozbiljnije politički da se organizuje, smatraju sagovornici Danasa.
Kako navode istraživači javnog mnjenja, treba razlikovati razloge i motive zbog kojih su ljudi spremni da izađu na ulicu i razloge zbog kojih glasaju za određene opcije na izborima.
Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, za Danas kaže da postoji mogućnost da neka civilna inicijativa napravi prodor u medije, ali da bi bilo veliko iznenađenje kada bi to učinili na političkom polju.
– Treba praviti razliku između motiva zbog kojih ljudi izlaze na ulicu i motova zbog kojih glasaju za nekoga. Jedno je motiv da se ljudi okupe i protestuju zbog nečega zbog čega su nezadovoljni, kao što je slučaj sa onima koji dolaze na skupove Inicijative i ne samo zbog onih koji vode Inicijativu. Potpuno je druga stvar i motiv zbog kojeg ljudi glasaju za nekog. Na primer, 90 odsto ljudi voli Novaka Đokovića, ali je pitanje da li bi svi oni glasali za njega na nekim izborima – objašnjava Vuković.
Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, za Danas takođe ističe da je, u političkom životu, jedno imati simpatije prema nekom pokretu ili građanskoj inicijativi a potpuno druga stvar glasati za taj isti pokret.
– Inicijativa je pokazala da može da na ulici okupi zavidan i indikativan broj ljudi, ali je pitanje da li oni mogu da privuku pažnju građana na izborima. Na njihove skupove dolaze ljudi iz različitih razloga i iz različitih, čak suprotnih, političkih opcija, što na ulici izgleda kao veliki broj. Ali pitanje je da li bi ti isti ljudi mogli da se objedine i svi glasaju za njih – kaže Pejić.
Prema njegovim rečima, potrebno je ljude okupiti oko jedne ideje i naći neki razlog „za“, a ne „protiv“, jer je ljude lakše okupiti protiv nekoga ili nečega.
– Prema mom mišljenju, treba ići, možda sporijim, ali sigurnijim putem. To znači da se Inicijativa okupi oko nekih novih ljudi u politički pokret ili stranku koja će imati svoj jasan program koji bi predstavili građanima – navodi Pejić. On podseća da se u regionu, odnosno Makedoniji, dogodila slična situacija sa takozvanom šarenom revolucijom, koja je prerasla u ozbiljnu političku opciju, ali se nisu oprobali kao stranka.
Još bez odluke o učešću na predsedničkim izborima
Kako je Danas već pisao, u Inicijativi još nisu doneli odluku o tome hoće li imati svoju listu na izborima u Beogradu. Trenutno su fokusirani na nov protest koji će biti održan 29. septembra. Odluka o tome hoće li učestvovati na izborima zavisi od procene da li će bolja i delotvornija borba unutar ili izvan institucija. Od odluke Inicijative, kako smo nezvanično saznali u opozicionim krugovima, zavise i koraci opozicije koja bi možda mogla da se okupi, osim oko predsedničkog kandidata, i oko kandidata za gradonačelnika Beograda. Prema nezvaničnim procenama, ukoliko stranke proevropske orijentacije budu imale svaka svog kandidata na gradskom glasanju, ni jedan od njih ne bi imao šanse da nadmaši kandidata Inicijative. Postoje i nezvanični predlozi da bi takozvanoj građanskoj opoziciji bilo najbolje da podrži eventualnog kandidata Inicijative.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.