Jelena Anasonović: Treba biti uz narod koji demonstrira

Ona smatra da sada treba biti uz te mlade ljude, koji su, kako joj se čini, napokon većina na ulicama, kao i 2017. godine.

– Treba biti uz „te klince“, uz narod koji demonstrira, pa makar neko govorio da su huligani, ne shvatajući da je tamo mnogo besnih, očajnih ljudi koji jednostavno ne znaju više šta dalje. Svesni su samo da im u ovoj državi nije dobro i to odavno. Treba zato uputiti i reči pohvale. Najpre, ovim se uspelo izdejstvovati ono što je bio okidač za demonstracije, a to je da se ne uvede ponovni policijski čas. Drugo, na ulicama je pored mnogo onih koji su inače izlazili prethodnih godina i puno novih lica, onih koji su nam se činili apatični i nezainteresovani, a zapravo je u njima kuvalo nezadovoljstvo sve vreme. Ti ljudi, ali i mnogi koji su se i ranije nalazili na ulicama, nisu više ili uopšte nikad nisu ni bili motivisani klasičnim opozicionim opcijama – ukazuj ona.

Kako dodaje, veoma je važno da jedna nemontirana, nenameštena, iskrena energija razotkrije kakvo je stanje stvari u Srbiji.

– A to je da su široj javnosti neprihvatljive etablirane političke elite.

Žao mi je, ali, iako mislim da se od Borisa Tadića može čuti i koja pametna, ljudi koji su nas doveli dovde, i dozvolili da nas ovakvo zlo snađe, mogu jedino pokajnički da ponude svoju nesebičnu pomoć na najtransparentniji mogući način i da se sami lustriraju iz daljeg aktivnog bavljenja politikom. Jer, ako to uradi ovaj i ovakav narod na ulicama, bojim se da će ih čekati ista sudbina kao i trenutnu vlast – kaže Anasonović.

Ona priznaje da ni sama trenutno ne veruje nijednoj političkoj opciji, osim pojedincima od integriteta, za koje smatra da su im uspesi i dosezi limitirani time što nose balast svojih političkih saboraca.

Prema njenim rečima, moramo kao društvo da razumemo je fakat da je svaka promena proces.

– Da ne možemo preko noći da „skinemo Vučića“, a onda isto tako preko noći da izgradimo sudstvo, političare od poverenja, javne funkcionere i institucije kojima će se zapravo verovati. Bilo kakvo predviđanje sada bilo bi jako nezahvalno, i ja ne mogu sa sigurnošću da kažem u kojoj smo tačno godini 90-ih sada, ali ovo nije 5. oktobar i što je najbitnije, ljudi zaista nisu spremni za dan posle pada ove vlasti – smatra naša sagovornica.

I ukazuje da nam svima sledi je ozbiljan, temeljan posao u kome svako mora da zna svoju ulogu, da se svačije sposobnosti prepoznaju, i da se ozbiljno radi svakog dana, bez izuzetaka, u svakom gradu, opštini i ulici.

– Bez jasnog plana, strategije i umrežene grupe ljudi, to sve nije moguće.

Sada to može zvučati kao otrcana fraza koja se ponavlja, ali krucijalno je da postoji šira baza ljudi spremnih da se na jedan poziv mobilišu, sa jasnim, konkretnim planom aktivnosti, kada se sledeći okidač, poput ovog prošle nedelje, dogodi. Ne smemo da dozvolimo da dočekamo sledeće demonstracije, a da nemamo kontakte ljudi širom Srbije, medija, sindikata, univerzitetskih profesora, studenata i različitih organizacija, ali i lokalnih pokreta, mobilisanih ljudi i po selima i varošicama, spremnih da izađu i na puteve, ako treba, kao i stranačke infrastrukture, koji svi zajedno moraju da rade na višem cilju, a ne pojedinačnim, sitnim interesima – objašnjava Anasonović.

I kaže da je sada, nakon izbora i odluke o delimičnom bojkotu, vreme da se svi ozbiljno prihvatimo lokalnih izbora, jer nam oni prvi slede.

– I verujem da niko više u svom gradu ne želi da gleda kabadahije i prevarante na vlasti. Veliki problem je to što se ni mladi, moji vršnjaci, najvećim delom ne identifikuju ni sa kim sa političke scene, pa čak ni sa drustveno- političke scene, kao i to da su oni stariji, iskusniji od nas, svesni da ćemo proći isto kao nakon smena 2000-ih, tačnije, da ćemo uraditi jalov posao, ako se ne radi na korenitoj promeni. I onda, iz svojih različitih bojazni, svi ostajemo po strani – navodi ona.

Anasonović ne zna šta bi motivišuće rekla za mlade ljude na ulicama.

– Za mlade ljude koji su seda prvi put našli na ulicama, kada iz sopstvenog iskustva mogu samo da ocenim da je ogromni problem to što se upravo novi mladi ljudi, spremni da menjaju te ustaljene obrasce ponašanja na političkoj sceni, da ne kažem drugovanja, dočekuju na krv i nož, prolaze medijski linč i dovode u situaciju da pomisle da je bolje da se drže po strani i eventualno emigriraju, nego da žrtvuju sebe „baveći se Srbijom“ – zaključuje Jelena Anasonović.