Jelica Minić: Balkan pomaže balkanizaciju drugih regiona

Istini za volju mnogo veći problem od transporta pomoći u organizaciji Rusije u Alep je promet oružjem preko Balkanske rute. Ispostavilo se da se u terorističkim napadima po Evropi koristilo, pored ostalog, oružje poreklom sa Balkana (najviše iz Srbije, Hrvatske i Bugarske); da se procenjuje da na Zapadnom Balkanu ima oko šest miliona komada vatrenog oružja, uglavnom neregistrovanog i da se prodaja oružja odvija delom legalnim, a mnogo više ilegalnim putevima u pravcu glavnih ratnih područja. Tako su u terorističkom napadu u Parizu, od pre godinu dana, prema nedeljniku Ekonomist, od 16 aprila ove godine, teroristi koji su ga izvršili koristili oružje tipa AK-47s proizvedeno u Zastavi, a braća Kouači, koji su izvršili napad na satirični magazin Šarli ebdo, koristili su municiju za kalašnjikov proizvedenu u Bosni, navodi na početku razgovora za Danas Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Ona je dalje u odgovoru na naše pitanje – da li je slanje pomoći u organizaciji Rusije u Alep, u trenutku kada EU razmatra pooštravanje sankciji Rusiji upravo zbog ratnih dejstava u Siriji, zaista lišeno političkog konteksta kao što to tvrdi premijer Aleksandar Vučić – dodala: „Najveći kupci tog oružja su strane vlade, često zapadne. Tako su 2014. američki, australijski, britanski i kanadski vojni teretni avioni prebacili 22 miliona pakovanja municije za kalašnjikove i drugo oružja iz Albanije kurdskim snagama koje se bore protiv ISIL-a na severu Iraka. Mada je u ovom slučaju bila reč o poklonu albanske vlade, u većini slučajeva se radi o lukrativnim ugovorima, pa i naše vojne industrije. Oružjem se uglavnom snabdevaju milicije na Bliskom istoku koje podržavaju zapadne zemlje. Tako Balkan potpomaže balkanizaciju drugih regiona, konstatuje Ekonomist. U tom kontekstu slanje pomoći gradu Alepu deluje benigno, ali imajući u vidu mesto, vreme i način, ovaj u principu plemeniti gest može naneti ozbiljne štete Srbiji. Za svo ranije pomenuto oružje, međutim, niko se previše nije uzbuđivao“, ističe Jelica Minić.

*Na koji način to EU može da tumači, imajući u vidu celokupan kontekst neprijateljskih odnosa između Rusije i EU? Kakav se šalje signal u Brisel?

– Naš region funkcioniše po principu spojenih sudova i tako ga vide i drugi. Republika Srpska je održala svoj referendum. Srbija je dobila kosovski zakon o Trepči koji je veoma otežao dalje pregovore sa Prištinom i svaki ozbiljan pomak oko dogovorene zajednice srpskih opština. Crnoj Gori je ozbiljno pretila paravojna intervencija tokom parlamentarnih izbora, u kombinaciji domaćih i uvezenih aktera. U Makedoniji su svrstavanja i podrške takođe poznati. U svemu tome tragovi, pored ostalog vode i ka Rusima. Kako i sama EU okleva da dodatno zaoštri odnose sa Rusijom, potezi i izjave srpskih zvaničnika kao što su humanitarna pomoć o kojoj je reč, vojne vežbe sa ruskim oružanim snagama, „striktno ekonomsko-kulturna“ poseta rukovodstva Krima Srbiji, dugotrajna poseta predsednika Nikolića Rusiji, uz sve prateće izjave, daju utisak da Srbija počinje da gubi ravnotežu u svojoj „strogo balansiranoj“ spoljnoj politici. A sa „krimskom posetom“ puca sebi u nogu.

*Da li ovakve odluke premijera i Vlade Srbije mogu da označavaju uvod u jasniji spoljnopolitički zaokret prema Rusiji?

– Premijer Vučić neprekidno naglašava da unapređivanje odnosa i stupanje u punopravno članstvo EU predstavljaju prioritet spoljne politike Srbije. Pored toga što je glavni spoljnopolitički partner Srbije i glavni izvor podrške demokratskim reformama, EU je i najveći trgovinski partner Srbije. Sa EU se odvija preko 63 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije. Mada su obim i intenzitet veza sa EU i dalje dominirajući u političkom, društvenom i privrednom životu Srbije, to se u javnosti ne reflektuje na odgovarajući način. Prema pisanju medija bliskih desnim opozicionim strankama, ali i vladajućim strukturama, posebno ovih dana, moglo bi se reći da je EU osvedočeni neprijatelj interesa Srbije. A takva propaganda ima efekte i ima cenu na dugi rok. Zaokret je jedan od mogućih scenarija. Možda bi bilo lekovito da svaki građanin Srbije okači pored kreveta kartu Evrope, pa da kada se probudi jasno vide gde se tačno nalazi.

*Slažete li se sa ocenama da pritisak Rusije na Srbiju nikada nije bio veći u poslednje vreme?

– Mogu samo da se složim. Rusija je velika zemlja u svakom pogledu i ima svoje interese. Interesi Srbije nikada nisu bili glavna preokupacija Rusije, niti bilo koga drugog. Svako rešava svoje probleme pa to treba da radimo i mi, ne nanoseći štetu drugima, ali ni sebi.

*Postoje li konkretne i praktične posledice zbog vođenja takozvane balansirane spoljne politike Srbije u kontekstu evropskih integracija? Da li bi one bile ubrzane da ne postoji taj kontekst? Šta bi bilo drugačije?

– Ne mislim da vođenje takozvane balansirane spoljne politike Srbije ozbiljno koči proces evropskih integracija u ovom trenutku, pod uslovom da se taj krajnje osetljivi balans ozbiljno ne poremeti. Najzad, u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija koji će se ubrzo pojaviti videćemo jasno kakvu dijagnozu daje Evropska komisija.

Najveći primalac sredstava

– Od oko 22 milijarde evra direktnih stranih investicija koje su uložene u Srbiju u periodu 2001-2015. godine, više od 70 odsto potiče iz zemalja EU. U istom periodu, Srbija je od EU dobila preko oko tri milijarde evra bespovratne pomoći, uz preko 2,9 milijardi evra bilateralnih donacija od zemalja članica. Sa 200 miliona evra godišnje, Srbija je najveći primalac bespovratnih pretpristupnih sredstava EU u čitavom regionu. Uz sve to, EU je najveći zajmodavac privredi Srbije, preko Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan, navodi Jelica Minić za Danas.