Jelica Minić: Ruski poklon sigurno nije jeftin

Komentarišući cenu koju će Srbija morati da plati za vojni poklon paket koji je Srbija dobila od Ruske Federacije, sagovornica Danasa je rekla da to „sigurno nije jeftin poklon“ i istakla da donaciju prati poziv Rusije na bližu i redovniju saradnju Srbije u različitim formatima zajedničkih vojnih vežbi sa Rusijom (ili Rusijom i Belorusijom), kao i na veću vojnoekonomsku i vojnotehničku saradnju.

*Kako vidite situaciju u kojoj Rusija poklanja Srbiji vojnu opremu?

– Neko bi rekao „opet se nešto zakuvava na Balkanu, polovni vojni avioni se poklanjaju na sve strane“. A darodavci dolaze i sa Istoka i sa Zapada, ne traže ništa ili uzmu ponešto, pomalo. Neko bi rekao „ne veruj Danajcima ni kada darove nose“. A neko, opet, „opasnosti vrebaju odasvud, treba biti pripravan“. Zvecka se oružjem i u izjavama ne samo regionalnih zvaničnika, već i visokog predstavnika EU u BiH Valentina Incka. Priziva se NATO da u regionu opet interveniše ako se referendumskim igrama prekrši Dejtonski sporazum. U NATO se učlanjuje, sa njim se sarađuje. Ali vojno se sarađuje i sa Rusijom, pa Rusijom i Belorusijom… Srbija učestvuje u mirovnim i humanitarnim misijama u različitim sastavima međunarodnih snaga, na različitim ratištima i kriznim zonama. Na maloj teritoriji Zapadnog Balkana ucrtavaju se stvarne ili imaginarne sfere uticaja u kojima i avioni igraju svoju ulogu, barem na nivou interpretacije.

*Zbog čega to Rusija radi ili koju cenu će Srbija, ipak, platiti?

– Prema pisanju naših medija, Srbija je tražila od Rusije pomoć u naoružavanju Vojske Srbije savremenom vojnom opremom. Zahtev se odnosio na aparate lovačke avijacije MiG 29, a ruska strana je tome dodala i 30 tenkova „72“ i 30 borbenih izviđačkih oklopnih vozila BRDM 2 sa opremom tipa manjih topova. To je lep kontingent vojne opreme i sigurno ne jeftin poklon. Srbija je ponešto već investirala u ovu donaciju, uz doplatu koja će slediti za prilagođavanje opreme domaćim potrebama. To je „čuvanje leđa Rusiji“ prilikom izglasavanja rezolucija u Generalnoj skupštini UN, ili u evropskim institucijama i odbijanje da joj uvede sankcije. Ulog je, dakle, udaljavanje od zajedničke evropske spoljne i bezbednosne politike, barem kada je o Rusiji reč. Poklon paket je praćen i pozivom na bližu i redovniju saradnju Srbije u različitim formatima zajedničkih vojnih vežbi sa Rusijom (ili Rusijom i Belorusijom), kao i na veću vojnoekonomsku i vojnotehničku saradnju.

*Kakve signale prihvatanjem ruskog oružja Srbija šalje Evropskoj uniji?

– I ovom prilikom, u susretima sa ruskim zvaničnicima, srpski premijer je naglašavao vojnu neutralnost Srbije, ali i želju za jačanjem međusobne ekonomske i političke saradnje. Poseta premijera Srbije Moskvi se odvija neposredno nakon otvaranja dva nova pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom, koja je pohvalila reformski napredak i ekonomske rezultate Srbije. Za onoga koji donosi sud o ovim potezima Srbije postavlja se nekoliko pitanja. Da li su modernizacija i jačanje oružanih snaga Srbije neophodni u ovom trenutku i zbog čega? Da li se pomoć mogla tražiti od nekog drugog? Da li vojna neutralnost podrazumeva i održavanje balansa prilikom nabavke opreme? Ima i drugih, širih okvira u određivanju vojnog aspekta daljeg razvoja Srbije. Prvo, nekada jaka vojna industrija pokazuje znake oporavka. Vojna industrija ima važno mesto u tehnološkom razvoju. Vojska Srbije je prošla, prema mnogim procenama, kroz dublje reforme nego unutrašnji poslovi i službe bezbednosti, koji su takođe bitni za sigurnost građana, kako unutrašnju tako i spoljnu. A ipak, vojni službenici su izašli na ulice da se bore za unapređenje svog materijalnog statusa i izraze svoje nezadovoljstvo stanjem u vojsci. Da li ovaj svakako značajan priliv opreme nešto menja?

Sve zavisi od politike

– Ako je nekada i bilo, u ovom malom regionu više baš i nema važnih „vojnih tajni“. Učešće u NATO savezu, kao i složene državne zajednice na ovim prostorima čine stvarnu vojnu efektivu transparentnom. Uz to, postkonfliktni region je i pored određene vremenske distance sasvim sigurno i dalje pod raznim vidovima prismotre. Najzad, novonastale države u regionu su zaključile međusobno bilateralne sporazume o vojnoj saradnji, što podrazumeva i povremene manje zajedničke vežbe. Dakle, dobro se poznaju. Nekadašnja Jugoslavija je imala jednu od najvećih armija u Evropi i veliku vojnu industriju. To joj nije pomoglo prilikom raspada. Čak je postalo akcelerator i svojevrsno „gorivo“ njene ratne dekonstrukcije. Na kraju, ipak sve zavisi od politike i dobrih ili loših namera.