Jelica Minić: Srbija je već duboko zagazila u opasne vode

Jelica Minić napominje da je to samo jedna od niza poruka koje su „tim povodom stigle sa adresa za koje tvrdimo da su nam bitne“.

– Već 11. novembra, portparolka Evropske unije Ana Pisonero istakla je da je stav EU čvrst i jasan. Ona je rekla da se od zemlje koja teži članstvu u EU očekuje da se uskladi sa osnovnim vrednostima EU – vladavinom prava, demokratijom i pravdom. U to  svakako ne spadaju veličanje ratnih zločinaca, negiranje ratnih zločina i odsustvo volje za pomirenjem, što se manifestovalo u „slučaju mural“. Potom se  oglasio šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, koji je 12. novembra, u razgovoru sa ministrom policije Aleksandrom Vulinom ponovio da EU ima jasan i čvrst stav o prevazilaženju nasleđa prošlosti i uzdržavanju od veličanju ratnih zločinaca i negiranja ratnih zločina. On je istakao značaj pomirenja i podsetio da organizacije civilnog društva i organizacije koje se bave zaštitom i odbranom ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima, pa da im se u tom smislu mora omogućiti neometan rad – kaže naša sagovornica.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji podseća da su iz ambasade SAD poručili da ne vide ništa časno u čuvanju murala ratnog zločinca i da se „nadaju da će se Srbija fokusirati na svetliju i inkluzivniju budućnost“.

– Reagovalo je i devetoro poslanika Evropskog parlamenta iz grupacija Zelenih i Socijaldemokrata sa vrlo jasnom porukom da je neprihvatljivo da zemlja kandidat za ulazak u EU rasporedi svoju policiju kako bi zaštitila mural osuđenog ratnog zločinca, koji je direktno odgovoran za zločine, masovna ubistva i genocid u i oko Srebrenice 1995. godine – kaže Jelica Minić.

Srbija je, očigledno, naglašava Minić, opet „vrlo uspešno“ skrenula pažnju na sebe.

– Bilo bi teško zamislivo da Savet Evrope nije reagovao, jer on je to činio i prilikom manje nasilnih napada na osnovne građanske slobode, civilno društvo i medije. Prethodna hronologija ukazuje da je reakcija evropskih i američkih institucija unisona i da to utvrđuje i inače postojeće predrasude prema Srbiji u njihovoj javnosti. A ako se tome dodaju brojni ugledni analitičari, formira se ocena da Srbija klizi od izborne autokratije ili hibridnog režima ka fašizmu – ističe Minić.

Kako dodaje, “slučaj mural” sigurno daje u ruke zemljama članicama EU protivnicama otvaranja novih klastera u pregovaračkom procesu jake argumente.

To potvđuje, smatra Jelica Minić, nazadovanje demokratije, vladavine prava i osnovnih ljudskih prava u Srbiji, što je upravo ono na šta se oni pozivaju.

– Da li se na takav efekat računalo? Vrlo brzo će biti jasno – kaže Minić.

Po njenom mišljenju, Srbija je već duboko zagazila u opasne vode.

– To se prvi put sasvim jasno pokazalo sa vatrama na našim krovovima u vreme prošlogodišnje zabrane kretanja zbog epidemije kovida. Anonimni eskadroni su se slobodno kretali po ulicama i po našim krovovima i izvodili preteće performance iznad naših stanova. Neki su među njima bili poznate javne ličnosti i nisu se krili – napominje predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

Izvođači restauratorskih radova u “slučaju mural” se uglavnom kriju kapuljačama, kaže naša sagovornica, ali, dodaje pritom, oni koji su mobilisani da ometaju skupove građana koji ne žele ovakve murale i rehabilitaciju ratnih zločinaca bili su čujni i uglavnom vidljivi.

– Dakle, vlast je izabrala, ali ona je i izabrana. Pitanje je da li će ponovo dobiti mandate za ovakav odnos prema građanima i šta je uopšte u tome ograničava. Da li je opis većine nas, sadržan u naslovu sjajnog romana Mirjane Novaković “Strah I njegov sluga”? – zaključuje Jelica Minić.

Izvestioci za Srbiju Pijero Fasino i Ijan Lidel-Grejnger pozvali su vlasti u Srbiji da „bez dvosmislenosti preduzmu mere protiv veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da bez odlaganja uklone mural u Beogradu koji veliča Ratka Mladića, osuđenog za ratne i zločine protiv čovečnosti“, navodi se u saopštenju PS SE.

– Zgroženi smo nemogućnošću vlasti, uprkos odluci komunalne milicije, da uklone taj nelegalno postavljen mural i činjenicom da je bivšem dobitniku nagrade Vaclav Havel, Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR), zabranjeno da održi protest protiv murala 9. novembra, pri čemu je Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo bezbednosne razloge – dodali su izvestioci.

U saopštenju se navodi da su izvestioci potom obavešteni da je policija poslata da zaštiti mural i spreči pristup mogućim demonstrantima sa obe strane.

– Uhapšene su dve aktivistikinje YHR, napadnute su kancelarije tog udruženja, spaljen je transparent mirnih demonstranata koji pozivaju na sećanje na genocid u Srebrenici, a nacionalistički ekstremisti su organizovali kontra-demonstracije – naveli su izvestioci.

Prema njihovim rečima, ti događaji podsećaju na potrebu nedvosmislene borbe protiv veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

– Takvi akti podrivaju regionalnu saradnju i ometaju proces evropskih integracija čemu Srbija teži. Demokratsko društvo ne može da živi u negiranju ratnih zločina i u kulturi mržnje i nekažnjivosti – naveli su izvestioci.