Jelica Minić: Uvođenje sankcija Vulinu može biti početak mera i za institucije, kao za Rusiju

Prema njenim rečima, poslednjih deset godina preovlađuju medijski sadržaji u kojima zapravo dominira antipropaganda Evropske unije i perspektive članstva Srbije u ovoj sve obuhvatnijoj kontinentalnoj integraciji.

„EU se neprekidno krivi za naše sopstvene neuspehe i stalno se navode problemi, koji u EU objektivno postoje, ali su oni često prenaglašeni, ističe sagovornica Medija centra.

Ona kaže da građani reaguju na ono što dobijaju putem medija.

„Upravo to pokazuju istraživanja koja je u dužem periodu radila CRTA, koja pokazuju da su negativni sadržaji vezani za EU uveliko porasli, a taj negativan odnos prema EU je sa početkom rata u Ukrajini dalje učvršćen, jer na temu Rusije, uprkos tome što je ona agresor, preovladava pozitivan narativ koji dalje formira javno mnjenje u Srbiji“, kaže Minić.

Ona podseća da je 2009. godine, u vreme kada je liberalizovan vizni režim ka Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana, podrška građana evropskoj integraciji Srbije bila 74 odsto, što znači da „konkretni gestovi same EU, ali i naše ispunjavanje neophodnih uslova, uz adekvatno medijsko praćenje, imaju direktan uticaj na raspoloženje javnog mnjenja i ono je godinama bilo uvek preko 50 odsto u korist evropske perspektive“.

Minić dodaje da su u januaru 2014. godine otvoreni pretpristupni pregovori, a da je stvorena pregovaračka struktura iz prethodnog perioda dobro vodila proces i smatralo se da Srbija ima značajne administrativne kapacitete bitne za evropsku integraciju, međutim, „to sada više nije slučaj, jer su se ti kapaciteti osuli usled nepostojanja političke volje, spremnosti i konkretnog angažmana administracije da se na tom procesu ozbiljno radi“.

„Kapacitet Srbije se smanjivao u poslednjih deset godina, na šta se jasno ukazuje u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku u procesu pristupanju Srbije Evropskoj uniji, gde se posebno podvlači da je u oblastima vladavine prava, osnovnih prava, razvoja demokratije, slobode medija i slobode izražavanja zabeleženo pogoršanje, a ne napredak, a to su upravo primarni uslovi za napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji. O tom nazadovanju Srbije se piše i u izveštajima drugih međunarodnih organizacija koje se bave osnovnim slobodama, slobodom štampe, korupcijom…“, ističe sagovornica Medija centra.

Minić smatra da kao i u slučaju antipropagande evropske integracije Srbije kao i same EU, glavnu ulogu u propagandi u korist Rusije imaju srpski mediji, mada u Srbiji slobodno rade Sputnjik i Russia Today (RT), kojima je inače zabranjen rad u čitavoj EU.

„Redovno slušam Sputnjik i analiziram na koji način oni pristupaju domaćoj publici i moram reći da se to radi vrlo vešto, tako da tokom emisije imate stalna prelivanja, pa nije sasvim jasno da li smo „mi“ Srbija, ili smo „mi“ Rusija, ili smo „mi“ Srbija i Rusija. Imate identifikaciju koja nije precizno definisana i kada to slušate osećate da pripadate Rusiji i da je to vaša orijentacija. Rusija i ne mora mnogo da ulaže u propagandu u Srbiji, jer su joj vrata širom otvorena i zapravo nju propagiraju domaći mediji, uz blagoslov domaćih struktura vlasti“, navodi Minić.

Sagovornica Medija centra smatra da je smena ministra Baste očigledno bio svojevrsni test koliko daleko može da se ide u menjanju kursa u spoljnoj politici, jer se sa vrha vlasti javno mnjenje prati na dnevnoj osnovi, pa se tako i prati svaki konkretan potez koji utiče na javno mnjenje.

„Mislim da aktuelna vlast u Srbiji ne sagledava neki prostor za veliki spoljnopolitički zaokret. Trebalo bi sačekati i videti kako će delovati sankcije koje su uvedene direktoru Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandru Vulinu. Moguće je da to sa stanovišta domaće javnosti izazove kontraproduktivni efekat, ali sa druge strane da pojača zahteve onih koji smatraju da vlast širi nasilje u Srbiji i da je on lično za to jedan od najodgovornijih. Uvođenje sankcija šefu BIA može dovesti do još veće polarizacije unutar srpskog društva, ali i do povlačenja jasnih linija u vrednosnim opredeljenjima. Argumeti koji su navedeni za uvođenje sankcija Aleksandru Vulinu su krajnje osuđujući i za vlast u Srbiji. To nisu samo personalne sankcije, mada se to naglasilo u saopštenju. To je, zapravo, početak uvođenja sankcija koje mogu da se prošire na veliki broj pojedinaca, a potom i na institucije, kao što su se razvijale i sankcije prema Rusiji, koje su bile usmerene na pojedince, a posle su se proširile i na banke, kompanije i ostale aktere“, objasnila je Minić.

Po njenoj oceni, predsednik Vučić, Vlada Srbije i stanovništvo su veoma osetljivi na priču o stranim investicijama, jer ukoliko dođe do povlačenja investicija zbog politike koju Srbija vodi prema Rusiji i na Kosovu, ili do obeshrabrivanja budućih investicija, (što se već oseća, jer će Srbija u ovoj godini imati najsporiji privredni rast u regionu), to će se odraziti i na javno mnjenje i počeće da se artikuliše upitanost o tome koje su krajnje konsekvence politike koja se vodi.

Minić smatra da bez obzira na to što zapravo nijedan od zahteva nije ispunjen, protesti „Srbija protiv nasilja“ su veoma pomogli delu opozicije koji ih je inicirao da u više aspekata unaprede svoje kapacitete, jer kapaciteti se ne stiču apstraktno.

„Ovaj protest je omogućio jednoj grupi opozicionih stranaka da kroz proces učenja kroz delovanje (learning by doing) počnu da stiču kapacitete da efikasno deluju, da međusobno sarađuju i da se uzajamno podržavaju i smatram da je to veoma ohrabrujuće, jer se time jedan potencijalni vrednosno prilično usaglašeni blok opozicionih stranaka na dobar način priprema i za predstojeće izbore“, rekla je Minić.

Po njenoj oceni, vlast svakodnevno daje nove razloge protestima da se održe. Mada treba da prođe još mesec i po dana do početka nove školske godine, ne vidimo bilo šta što je vlast ozbiljno uradila sem nekih sitnih poteza na nivou škole Ribnikar, ili elektronskog usluživanja ugroženih građana uz nejasne procedure i bez vidljivih rezultata.

„Vlast nije izašla ni sa kakvom ubedljivom ponudom da će se situacija promeniti, a ta situacija je sveopšte nasilje u svim domenima koja je eksplodirala na najmlađima. Narodna skupština je zapravo glavni izvor nasilja, nekulture i prostote u društvu, a potom slede represivne institucije, sudstvo, ekonomija, zdravstvo i školstvo, partijski sistem zapošljavanje, ucenjenost građana… Objavljena lista botova u Srbiji je pokazala da su brojni pojedinci uključeni u propagandni mehanizam koji razorno deluje na društvo i za to su na različite načine plaćeni. Radi se najretrogradnijim političkim mehanizmima klevetanja i blaćenja pojedinaca i organizacija koji doprinose sveopštoj nasilnoj prostoti koja vlada društvenim, političkim i svakim drugim prostorom u ovoj zemlji“, ističe Minić.

A na temu visokog nivoa tenzija i za sada kontrolisanog nivoa nasilja na Kosovu, kako navodi naša sagovonica, postoje analitičari koji smatraju da bez bar jednog dana rata, situacija na Kosovu neće moći da krene u drugom pravcu, jer dva najodgovornija čoveka- premijer Kurti i predsednik Vučić ne pokazuju spremnost za neki zaista konstruktivan pristup u traženju rešenja za zamrznuti konflikt.

„Mislim da je za građane Kosova srpske nacionalnosti povlačenje Srba iz institucija imalo vrlo loše posledice, i da su time na najdirektniji način bili lišeni najosnovnije zaštite. Uz to, učenjeno je nasilje prema jedinicama KFOR-a, koje zapravo štite Srbe na Kosovu i sprečavaju ozbiljnije konflikte, što nije ostavilo dobar utisak, iako KFOR nije insistirao na bilo kakvim sankcijama. Svi se ponašaju oprezno, ali je očigledno da se forsiraju nasilni mehanizmi i nasilni akteri sa srpske strane, ne samo sa kosovske. Taj napad na KFOR je u tom pogledu bio jasan pokazatelj. Isto tako, ne postoji opravdanje za nasilje koje se sa kosovske strane emituje prema građanima srpske nacionalnosti- napadi na decu, nezaštićene pojedince, paljenje kuća, napadi na privatnu imovinu, sve to podstiče nasilne odnose sa obe strane“, objašnjava sagovornica Medija centra.

Minić smatra da je novi glavni parametar u odnosima Kosova i Srbije taj da bilo kakav konflikt je konflikt sa NATO, a da bi međusobni sukobi između bezbednosnih jedinica Kosova i Vojske Republike Srbije bili nasilno zaustavljeni.

„Upozorenja već stižu, kao i sankcije koje su stigle na Kurtijevu adresu od strane Evropske unije, uz najavu da se pripremaju i za Srbiju. To ukazuje da imamo novu situaciju u kojoj EU i SAD koordinirano deluju i počinju sa uvođenjem sankcija obema stranama ukoliko one ne shvate da je politika koju su izabrale apsolutno neprihvatljiva za međunarodnu zajednicu, ali i razorna za sopstvene građane obe nacionalnosti“, navodi Minić.