„Naravno da nije bio puč, žao mi zbog Mikija; SNS ima više svojih problema“: Dva različita viđenja sukoba u Narodnoj stranci

Sukobi koji tinjaju već neko vreme usledili su nakon najave sa će se Miroslav Aleksić kandidovati za predsednika stranke. To je rezultiralo njegovom smenom sa mesta predsednika Izvršnog odbora. Da li je to bio puč, kome smeta kandidatira Aleksića i sledi li novo cepanje stranke?

Ovo su samo neka pitanja koja smo pitali Ivanu Parlić i Đorđa Stankovića, poslanike Narodne stranke, koji su u ovim stranačkim sukobima našli na različitim stranama.

Parlićeva podržava smenu Aleksića sa mesta predsednika IO i smatra da je jedna grupa narodnjaka pokušala zaverom da dođe do promena, mimo demokratskog procesa, dok Stanković ističe da je ovo proces u kome Vuk Jeremić na klasičan autokratski način pravi uslove za izglasavanje sebe kao novog-starog predsednika stranke.

Šta se zapravo dogodilo na sednici Predsedništva Narodne stranke, da li je bio puč ili legalna smena?

foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)

I.P: Ma, naravno da nije bio puč. Samo je Miki prestao da bude predsednik IO. Tako smo odlučili na Predsedništvu. Ne treba citirati Ðorđa Stankovića, on i ne zna značenje mnogih termina, pa ni tog. On je jedan od organizatora neuspele zavere koja je usmerena u cilju pomene kursa politike stranke, u smislu ideologije i čvrstih nacionalnih stavova.

Đ.S: Bojim se da je izvedeno svojevrsno pravno nasilje, statutom koji je apsolutno naklonjen predsedniku stranke. Moguće je i samo kršenje statuta, koje bi utvrdila statutarna komisija stranke. Međutim i predsednica statutarne komisije Ana Eraković je smenjena, i protiv nje je pokrenut disciplinski postupak bez osnova. Tako da, nazovite to kako hoćete, ali svakako postoji ozbiljan nedostatak demokratije u stranci koju sam smatrao demokratskom.

Zbog čega se sada dešavaju podele u vašoj stranci, u trenutku dok traju protesti. Koliko ti vaši sukobi mogu da utiču na građane koji šetaju već jedanaest nedelja?

I.P: Zbog čega se to dešava treba najpre pitati one od kojih (tačnije preko kojih) je sve to organizovano. Mislim da se to dešava upravo zbog politike Narodne stranke koja je patriotska i odoleva svim pritiscima. Zato se razara iznutra.

Đ.S: Procesi u politici ne mogu da čekaju idealno vreme. Tako nešto ne postoji. Iz više razloga smo bili stava da su nam izbori unutar stranke bili potrebni što pre, i zato smo to i tražili. Verujem da to neće imati uticaj na proteste, koji imaju svoj proces.

Zašto su sukobi u Narodnoj dovedeni u vezu sa SSP, Draganom Đilasom i Marinikom Tepić?

I.P: Upravo je potencijalna koalicija sa SSP-om jedan od razloga nesuglasica. Naše politike su različite i ideološki i suštinski. Građani se bore za promenu sistema. Za to je potrebna politička zrelost i sposobnost da čuju i razumeju i razloge nekih događaja. Političke bajke ne menjaju sistem. Srbija je izložena velikom pritisku spolja i mnogi Vučićevi investitoiri -kolonizatori traže „svoju opoziciju“. Činjenica da je poslanički klub SSP-a podneo predlog Zakona koji predviđa kopanje i litijuma meni mnogo govori.

Đ.S: Iskreno, ne vidim poentu da ovo komentarišem. Pa Narodna stranka i naša poslanička grupa sarađuje sa svim opozicionim strankama. I po tome smo prilično jedinstveni. Dakle i sa SSP-om i sa DSS-om imamo komunikaciju. Ali, naravno, stranke koje učestvuju u protestima jesu slika opozicije koja sarađuje, i koja stiče poverenje ljudi.

Sledi li još jedno cepanje Narodne stranke i stvaranje još jedne nove stranke ili pokreta?

I.P: Žao mi je, u stvari zbog svega, ali za to odgovornost snose oni koji nisu odoleli pritisku i doneli mogući razdor. Ipak, mi smo kao ljudi, prošli zajedno mnoge izazove, nadam se da ćemo i ovaj. Što se tiče priče da su odbori tražili vanrerednu Izbornu skupštinu stranke, radi se o gruboj zloupotrebi Izvršnog odbora, kojom se vrši pritisak na odbore. U tome su učestvovali Bora Novaković, Ðorđe Stanković i Ana Eraković ( svastika Ðorđa Stankovića.)

Đ.S: Ne znam. Još uvek je moguće da dođe do demokratske atmosfere kojom bi stranka ojačala i napravila iskorak. Ali ne zavisi od nas.

Zašto se deo Narodne stranke protivi da se Aleksić kandiduje za predsednika?

I.P: Nemam ništa protiv da se bilo ko kandiduje. Ali, u sukobu je interesa ako je kandidat i predsednik IO. Miki je i dalje potpredsednik stranke i šef poslaničkog kluba. Žao mi zbog Mikija. U najmanju ruku njegovo ponašanje nije fer.

Đ.S: Nije sporno da imate problem što postoji konkurencija, ali je sporno ako joj onemogućite jednake uslove.

Koliko ovim sukobima snižavate rejting stranke koji je ionako mali?

I.P: Stranka, inače, može da ima sjajan rejting kao SNS, kao i lideri, pa da vodi zemlju u nestanak.

Đ.S: Predlog da Miroslav Aleksić bude predsednik stranke bi po mom ličnom ubeđenju doprineo rastu rejtinga stranke, uneo novu energiju, brze donošenje odluka, postojao bi veći kapacitet organizacije. Svaki proces ima svoje pozitivne i negativne strane, ja sam se nadao i verujem i dalje da će nas ovo ojačati.

Izgleda da je vašim unutarstranačkim sukobima najzadovoljnija SNS, koja se na društvenim mrežama naslađuje ?

I.P: O naslađivanju SNS-a nemam šta da komentarišm, to nije kategorija u kojoj ja razmišljam. Ni o naslađivanju SNS-a, ni o naslađivanju SSP-a.

Đ.S: SNS ima više svojih problema, nego što imamo mi.