Jeremić: Drama nije završena

Kao sagovornik u serijalu intervjua „Evropa bez rukavica“, on je ocenio da su do sada više puta najavljivani dramatični koraci, a da je zapravo to bio samo način da se popune novinski stupci i naslovne stranice režimskih tabloida kako bi se skrenula pažnja javnosti sa suštinskih problema.

Jeremić je naglasio da je njegov lični, kao i stav njegove stranke bio da su parlamentarni izbori u ovom trenutku nepotrebni i da „konstatno bivanje u vanrednom političkom stanju onemogućava normalno funkcionisanje institucija“.

„Vladajuća većina je prilično stabilna. Oni to demonstriraju na prilično agresivan način, izglasavajući apsolutno sve što im se naloži“, ukazao je Jeremić.

On je primetio da predsednik države, čak i da je izgubio poverenje u svoje ključne ljude na rukovodećim mestima u Vladi, poput Aleksandra Vulina ili dr Nebojše Stefanovića, može bez ikakvih problema da ih zameni, sa većinom koju ima, „što je u prošlosti i činio“.

Govoreći o zajedničkoj inicijativi većine opozicionih stranaka da misija OEBS nadgleda izborni proces u Beogradu, Jeremić je naglasio da je ta ideja nešto na čemu opozicija može i treba da sarađuje, i da ne razume kolege iz Dveri koje pružaju otpor toj inicijativi.

„Ona nikako ne može da bude štetna, jer je teže praviti izborne nepravilnosti, „ako ste pod okom međunarodnih posmatrača“, rekao je Jeremić, koji smatra da bi „zaista bilo zapanjujuće kada bi nadležni organi odbili da pozovu punu misiju OEBS“.

Upitan da li je poziv posmatračima OEBS vrhunac saradnje opozicije, Jeremić je odgovorio je da se „nada da nije“, ističući da se i on i njegova stranka od početka zalažu za što veći stepen saglasnosti i što širi front saradnje.

Odgovarajući na kritike da opozicija ne radi dovoljno na fer i ravnopravnim izbornim uslovima, uključujući i sređivanje biračkih spiskova, Jeremić je podsetio da su letos upućeni „konkretni zahtevi na adrese nadležnih institucija, ali da do danas od njih nema odgovora“.

„U tom pogledu imamo još mnogo posla. Naši partneri iz Pokreta slobodnih građana (PSG) bavili su se biračkim spiskovima, čak su držali i konferencije za medije. Imajući u vidu celu situaciju, sa jedne strane je nužna intenzivnija saradnja opozicije na tom polju, a sa druge, da dođe do pune posmatračke misije OEBS na izborima“, rekao je Jeremić.

Upitan o smislu učestvovanja na izborima na kojima su „pravila“ u službi jedne strane, on je konstatovao da se „vlast jedino na izborima može promeniti“, napominjući da mu je „imanentno strano“ bilo kakvo nasilje, iako je „u režimskim tabloidima često napadan da se za to zalaže“.

Naravno da je lakše ako je izborni proces pošten i slobodan, ali ne znači da treba dići ruke od svega, ako to nije tako. Moramo da nastavimo da se zalažemo za izborne uslove, „ne bi li pritisak na režim rastao, a sa njim i svest građana o tome u kakvim se okolnostima nalazimo“, predočio je Jeremić.

Odgovarajući na pitanje o Draganu Đilasu, kao „temi“ razgovora Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana (PSG) o eventualnom kandidatu za gradonačelnika, on je rekao da „nije momenat da se govori o bilo kakvom konkretnom rešenju“.

„Složili smo se da bi to trebalo da bude zajednička odluka i da bi kandidat za gradonačelnika trebalo da bude neko ko ima adekvatan rejting i iskustvo, neko oko koga će, na kraju, što širi opozicioni front, biti u prilici da se dogovori“, precizirao je Jeremić.

„Đilas je godinama vodio prestonicu. Može se biti kritičan prema tome kako ju je vodio, ali adekvatno iskustvo svakako ima. Ja nisam u prošlosti imao naročito bliske i harmonične odnose sa Draganom Đilasom, ali nemam prava na ličnu pizmu kada je reč o ovako važnom zajedničkom projektu“, istakao je Jeremić i ponovio da odluka o kandidatu za gradonačelnika nije doneta.

On je, govoreći o saradnji sa PSG Saše Jankovića, naglasio da veruje „da je to početak širenja fronta, ukrupnjavanja opozicije, i da bi voleo da se ne završi na tome“.

„Ne mogu u ovom trenutku da vam kažem kakav će biti konačan ishod naših napora da se ostvari zajedništvo opozicije. Narodna stranka će nastaviti da se zalaže za što je moguće veći stepen jedinstva“, najavio je Jeremić.

Ali, iako je ta priča interesantna, ona odvlači pažnju javnosti od mnogo važnije i ozbiljnije teme, rekao je predsednik Narodne stranke, „a to je način na koji se u ovom trenutku upravlja ovim gradom i ovom zemljom“.

Upitan o saradnji sa PSG, imajući u vidu razlike među članovima rukovodstava Pokreta i Narodne stranke u stavovima prema Evropskoj uniji (EU), Jeremić je odgovorio da je „zajednički stav PSG i Narodne stranke da se zemlja nalazi u velikim problemima“.

U takvim okolnostima, prema njegovim rečima, „razlike koje postoje između opozicionih aktera treba da budu stavljene u drugi plan, u odnosu na ono što je zajedničko, a to je uspostavljanje normalnog stanja u društvu“.

Kada se se to dogodi, Jeremić veruje „da ćemo imati luksuz da svoje različite stavove izložimo otvorenom sudu javnosti, i tada ćemo videti ko će za njih dobiti koliki stepen podrške“.

Na konkretno pitanje da li je Narodna stranka „anti-EU stranka“, Jeremić je odgovorio da je „on lično evrorealista, a da u stranci ima evroskeptika, ali i evroentuzijasta“.

„Mi smo stranka u kojoj postoji pluralizam mišljenja, ali mislim da smo, uzimajući u obzir sve okolnosti, prilično realistični po pitanju evropske budućnosti Srbije, koja je na dugačkom štapu“, objasnio je on i primetio da proširenje u ovom trenutku nije ključni prioritet Unije.

„Do eventualnog članstva Srbije imamo toliko posla na dostizanju evropskih standarda i oko toga i oni u Narodnoj stranci koji su EU-skeptičini i oni koju su EU-entuzijastični nemaju dileme“, naglasio je Jeremić.

Prema njegovom objašnjenju, Narodna stranka je organizacija političkog centra, čiji članovi dele uverenje da „građanske i nacionalne vrednosti nisu suprotstavljene, već da idu ruku pod ruku“.

Komentarišući kritike da opozicija nema jasnu politiku i da EU u njoj ne može da vidi alternativu, Jeremić je uzvratio da je od toga „mnogo važnije da li vam veruju građani“.

On je podsetio da Narodna stanka postoji manje od mesec dana i da joj predstoji naporan rad na zadobijanju poverenja građana.

„A kada u jednom trenutku steknete kritičnu masu“, predočio je Jeremić, „tada postajete neizbežan sagovornik svih koji su zainteresovani za ono što će se ovde dešavati“.

Na pitanje da li bi pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, koji je Vučić nedavno pomenuo kao uslov za eventualno članstvo u EU, predstavljao faktičko priznanje Kosova, Jeremić je odgovorio da „zavisi šta u njemu bude pisalo“.

On se, međutim, „boji da će tamo stajati važan paragraf u kome se kaže da se Srbija i Kosovo obavezuju da neće blokirati jedna drugu za članstvo u međunarodnim organizacijama, a jedna od njih su i Ujedinjene nacije (UN)“.

„Po meni, to bi značilo priznanje“, ocenio je Jeremić, anticipirajući situaciju u kojoj bi za „nedelju ili dve od potpisivanja sporazuma, neko podneo rezoluciju u Savetu bezbednosti UN o članstvu Kosova“.

Tada bi Moskva i Peking, koji imaju pravo veta, uputili zvanično pitanje Beogradu kako očekuje da Rusija i Kina glasaju oko te rezolucije, predviđa Jeremić i zaključuje da bi odgovor na to pitanje bio odgovor da li je Srbija priznala Kosovo.