Jeremić: Farsa i neizvesno proširenje

On smatra da Srbija, posle izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona, neće ući u EU „u narednih 15 ili 20
godina“.

Kao sagovornik novinarke Danice Vučenić u serijalu Kvaka 23, bivši šef diplomatije ukazuje da elite i Srbije  I Hrvatske imaju potrebu da zloupotrebljavaju osećanja i različite poglede na događaje u prošlosti. Na taj način skreću pažnju sa ozbiljnijih stvari koje se dešavaju, objasnio je Jeremić, misleći na „Kosovo, aerodrom u Nišu, gušenje slobode medija i sve ono što je sastavni deo naše stvarnosti“.

Govoreći o krivici za aktuelnu krizu, koja je poćela Šešeljevim incidentom u Skupštini Srbije i njegovim navodnim gaženjem zastave Hrvatske tokom posete hrvatske delegacije, Jeremić je ocenio da su „krivi i jedni i drugi“.

Mera reciprociteta, koju je Srbija primenila posla proglašenja ministra Aleksandra Vulina personom non grata u Hrvatskoj, predstavlja „ozbiljnu diplomatsku kategoriju“,ali Jeremić misli da je „ovo jedna u potpunosti izrežirana
situacija“.

Osvrnuvši se na činjenicu da niko od predstavnika EU nije komentarisao aktuelnu krizu u odnosima Srbije i Hrvatske, Jeremić je ponovio da je „reč o farsi“, ali je upozorio da ponekad iz „takvih farsi izađu stvari koje nisu na početku planirane“.

Kada se igrate đibicama, uvek „postoji opasnost da se neka vatra i zapali“, predočio je Jeremić, mada misli da je,
konkretno u slučaju Srbije i Hrvatske, to manje opasno, nego u nekim drugim mestima u regionu.

Hoću, međutim, da podvučem neke dosta teške izjave koje su iz svega toga izašle, poput one predsednice Hvatske da bi trebalo napraviti komisiju koja bi preispitala šta se zaista desilo u Jasenovcu, ukazao je Jeremić.

Na opasku da se ni Srbija, ni Hrvatska, nisu suočile se sopstvenom prošlošću, on je konstatovao da se u Srbiji,
naročito posle 2000.godine, „više nego elaborantno pričalo o ovoj temi“ i podsetio na rezoluciju u Skupštini i izvinjenja visokih funkcionera, poput Borisa Tadića.

Upitan da li bi Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) trebalo zabraniti rad, a Šešelju, posle haške presude, uskratiti
poslanički mandat, Jeremić je odgovorio da je „zabrana dosta teška kategorija u demokratskom društvu“, ali je primetio „da mi nismo demokratsko društvo“.

„Koliko je meni poznato, mi poštujemo međunarodno pravo i međunarodne presude, kao nešto što je deo našeg sistema i, ukoliko je neko po zakonu pravosnažno osuđen, onda bi posledice u državi gde vlada pravo morale biti primenjene“, rekao je Jeremić.

„Ako zakon kaže da neko ne može da obavlja posao poslanika pošto je osuđen, to bi moralo da se ispoštuje“, poručio je Jeremić, uz ogradu da nije dovoljno stručan za pravne stvari.

On je ocenio da se „neuralgični odnosi sa Hrvatskom“ ne mogu popraviti preko noći i kao najblagotvornije I najpragmatičnije rešenje označio okretanje ka budućnosti.

„Bez izazivanja tenzija i insistiranja na događajima o kojima postoje različiti narativi, koje je nemoguće pomiriti
u nekom kratkom roku“, precizirao je Jeremić i naglasio da bi trebalo da biti vrlo pragmatičan.

Granica EU je pala posred Balkana i to je vrlo delikatna crta između Srbije i Hrvatske, ukazao je Jeremić, zbog bi
čega bi u varljivom geopolitičkom kontekstu odnose dve zemlje trebalo posmatrati kao nešto što nije za šalu.

Prema njegovom stavu, potrebno je naći model saradnje I zajedničkog pogleda, bez obzira na to što je Hrvatska u EU,
a Srbija nije i „veliko je pitanje kada će i da li će biti“.

Upitan da li poruke presednika evropskg saveta Donalda Tuska upućene predsedniku Srbije Alekdsandru Vučiću da je „najveći Srbin“, „spoj patriote i pragmatičara“ i „njegova srodna duša“, doživljava i kao poniženje opozicije, Jeremić je ocenio da bi, „površno gledano, čovek mogao da bude začuđen izborom reči gospodina Tuska“.

On smatra da bi takve reči bile primerenije „nekom kao što su Palma ili Bogoljub Karić, a ne predsedniku Evropskog
saveta“, ali ističe da bi to trebalo „racionalno posmatrati i ne doživljavati emotivno i kao razočaranje“.

„Činjenica je da u Evropi, sada i zvanično, ne postoji politička volja neophodna za proširenje na Zapadni Balkan“,
uveren je Jeremić. On je podsetio na nedavni govor francuskog predsednika Makrona u Evropskom parlamentu i protumačio da je tom prilikom Francuska rekla da nema novih članova u Evropi, dok se ne završe reforme u EU.

Napominjući da preko zvaničnog stava Francuske „ne može da prođe bilo kakav buldožer“, Jeremić rekao da je „potpuno nebitno“ što se o toj temi Nemačka izjašnjava drugačije, što je Tusk bio u Srbiji, što će u maju biti veliki samit u Sofiji i što su pozitivne sve poruke o priključenju Zapadnog Balkana, pa i Srbije.

On se, pri tome, pozvao na situaciju kada je pre nekoliko godina „Holandija, kao jedina zemlja u EU, blokirala
napredovanje Srbije i ništa nije moglo da se uradi dok Holandija nije pristala“.

„Poruke Angele Merkel i mnogih drugih da je Srbiji mesto u Evropi nisu neistinite“, napomenuo je Jeremić, koji „veruje da bi oni jednog dana voleli da vide Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana u EU“.

Ono što je, međutim, rekao Makron jeste „formalizacija i formulacija onoga što su svi već neko vreme znali – da bez
obzira što nas oni jednog dana žele, ovog trenutka nema uslova za tako nešto i pitanje da li će biti“, ukazao je Jeremić. On objašnjava da „Evropa neće diskutovati o reformama do kraja Bregzita, dakle još godinu i po dana, posle će biti potrebno najmanje godinu do dve da se dogovore, ako se dogovore, biće potrebno osam do 10 godina da se reforme sprovedu u delo“ i predviđa da „mi u EU nećemo ući narednih 12 do 15 godina“.

Na insistiranje da se odredi da li zvaničnici EU „zavlače“ Srbiju kada šalju pohvale i pozitivne poruke, on je uzvratio
da „ne bi iskoristio reč zavlače, ali da je neophodno da Vučiću šalju neke tople poruke da ne bismo bili razočarani
činjenicom da u Evropu ući nećemo“.

„I zbog toga je povećan tonalitet oduševljenja Donalda Tuska kada dođe u Beograd“, tvrdi Jeremić, „jer zna da dolazi bez karata, koje je ranije imao u rukama, a najvažnija karta koju je imala Evropa je poruka: ‘Ukoliko se budete dobro
ponašali, postaćete član porodice“.

„Sada to više nije na stolu i ne može više niko da se pretvara da ćemo ući u Evropu kada francuski predsednik kaže
da nećemo“, uveren je Jeremić.

Prema njegovom mišljenju, za Srbiju bi u međuvremenu najbolje bilo da „počne da gradi evropsko društvo, ne da
nastavi, nego da počne da ga gradi, pošto je taj proces zaustavljen sa dolaskom ove vlasti koja fingira evropske
reforme“.

„Kada bi postojala neka benevolentna vlast“, Jeremić misli da bi ta vlast trebalo da „nastavi da uređuje zemlju tako da ona dostigne parametre i kriterijume dostojne za članstvo u EU“.

Bez obzira na to što njega neće biti ni za 12, ni za 15 godina, „a možda i nikada“, ali bi ova država, prema Jeremićevoj oceni, „najbolje funkcionisala kada bi izgledala kao jedna evropska zemlja“.

On je potvrdio da je to njegov „politički stav“ i prognozirao da će o „članstvu Srbije u EU odlučivati tek sledeća generacija političara i u Srbiji i u Evropi“.

Upitan da li, uprkos svemu, Tuskova poruka Vučiću, govori i o stavu EU prema opoziciji u kojoj ne vidi snažnu
alternativu, niti da je od koristi, Jeremić je odgovorio da „nije tajna da opozicija nije jaka, ni organizovana“.

On je, međutim, predočio da je „u suprotnosti sa doživljajem evropskih vrednosti ignorisanje celog jednog političkog
spektra u zemlji za koju nominalno imate aspiraciju da je integrišete“.

Jeremić tvrdi i da te „izjave ljubavi prema Vučiću dolaze i zbog toga što su svesni da je on nepredvidiv i nestabilan, a
nemaju aduta u smislu članstva“. Osvrćući se na poruke Dragana Đilasa o ujedinjenju opozicije, on je rekao da je „teško ne složiti se sa njima“ i podsetio da je Narodna stranka „od samog osnivanja za jedinstvo i koordinisan nastup opozicije“.

O tome se razgovara i Jeremić veruje „da će se naći rešenje između partnera sa beogradskih izbora i sa opozicionog
spektra“, navodeći da članstvo Dveri u tom bloku za Narodnu stranku „nije problem“.

Na opasku da je predsednik Pokreta slobodnih građana Saša Janković jasan u stavu da sa njima ne želi u opozicioni
savez, Jeremić kaže „da to tako ne vidi“.

„Apsolutno uveren da će, pre ili kasnije, svima biti jasno da je neophodan zajednički nastup opozicije“, on odbacuje
stavove da je nemoguće da stranke različite orijentacije definišu zajedničku politiku za nastup na republičkim
izborima, bez obzira na odnos prema Kosovu.

Unutar opozicije se mnogo razgovara o politici i zajedničkim tačkama okupljanja koje bi mogli da predstavimo, bez obzira na izvesne ideološke razlike, objasnio je Jeremić. On tvrdi da se svi slažu da bi buduću vlast trebalo oročiti
na samo godinu dana i da se u tih godinu dana „oslobode mediji i institucije i raspišu slobodni izbori za
Ustavotvornu skupštinu“.

Upitan zašto je problem kada Vučić ili Ana Brnabić govore o pravno obavezujućem sporazumu, a nije kada njegov politički partner Saša Janković, koji je, ne samo za sporazum, već i za stolicu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), oročenu na 30 godina, Jeremić je odgovorio da „to nije problem“.

Prema Jeremićevom objašnjenju, Janković je rekao da u toku oročenog mandata opozicionog saveza „on ne bi insistirao na toj temi“.

„Oko Kosova se slažemo da bi trebalo drugačije voditi dijalog u Briselu, da on mora da pretrpi reviziju tema i
prioriteta, da mora da se priča o privatnoj i državnoj imovini, razgovara o zaštiti i garancijama za zaštitu
kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“, što su „teme oko kojih bi opozicija nastupala zajedno“, precizirao je
Jeremić.

Kada je reč o stolici u UN, on smatra da je „potpuno neprihvatljiva, kao i da je skandalozna izjava Ane Brnabić
da bi potpisala sve i zbog toga bi trebalo da bude pozvana na odgovornost“.

Od građana zavisi kakva će se politika o Kosovu voditi posle „fer i slobodnih izbora“, istakao je Jeremić, ali je za
Narodnu stranku „zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta visoko na listi prioriteta“.

Upitan na kojoj temi misli da bi opozicija mogla da pobedi Vučića, on je konstatovao da je „ovde sve pogrešno i da za
ogroman broj građana ne postoji nada za bolji život“.

„Bila ova ili ona politika, uključujući i kosovsku, sve se svodi na stvaranje okonosti u kojima je moguće normalno
živeti, ne samo za nas, već i za buduće generacije i mislim da će to biti pitanje svih pitanja“, zaključio je Jeremić.