Jeremić: Između mene i Aleksića nema ličnog sukoba

Jeremić je na televiziji Prva kazao da je Aleksiću ponudio da ostane potpredsednik ako (Jeremić) bude izabran za predsednika stranke na stranačkoj skupštini zakazanoj za 22. oktobar, bez obzira na Aleksićevu legitimnu kanidaturu za predsednika.

„Ako postoje razmimoilaženja u rukovodstvu, ona su političke prirode. Ja kandidujem politiku po kojoj Srbija ne može da pristane da formalni uslov za članstvo u EU bude prihvatanje ’francusko-nemačkog’ sporazuma za nezavisnost ’Kosova’, nego da u tom slučaju teži da postane deo Evropskog ekonomskog prostora (EEA)“, kazao je Jeremić.

On je dodao i da misli da Aleksić nema bitno drugačije mišljenje po tom pitanju, ali da se okružio ljudima za koje se to ne može reći.

Jeremić je istakao da je Aleksić dobro obavljao funkciju šefa poslaničke grupe Narodne stranke u Skupštini, dok se on kao predsednik stranke bavio pitanjima strateškog karaktera i da je „svako na svoj način doprinosio da stranka raste“.

„Narodna stranka je demokratska organizacija, što će se pokazati i na skupštini 22. oktobra. Svaki član stranke dobiće pravo da glasa i da bude izabran. Statut Narodne stranke kaže da članovi stranke biraju delegate za skupštinu, koji potom biraju rukovodstvo stranke“, rekao je Jeremić.

Ocenio je da nije etički da se iznose u javnost individualne frustracije o izborima u stranci, kao i da bi stranačke stvari trebalo da drže u stranci, jer se „ne kandiduju da bi dobili glasove Tvitera, nevladinih organizacija, medija i ambasada“.

Upitan o izjavi predsednika Dosta je bilo Saše Radulovića da je u toku „treći udar“ predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa na Narodnu stranku, Jeremić je odgovorio da su se u prošlosti dogodila dva udara koja su propala, i da je „istina da oni nisu bili bez ikakvih dodirnih tačaka sa Đilasom“.

Jeremić je povodom obustave rada anketnog odbora za dva masovna ubistva rekao da je „sve postalo irelevantno“ posle zahteva roditelja ubijene dece da taj odbor prestane da radi i da bi na to pitanje trebalo staviti tačku.

On je istakao da bi trebalo osnovati anketni odbor za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do usmenog prihvatanja „francusko-nemačkog sporazuma za nezavisnost Kosova“, kao i da se utvrdi šta su sve vlasti u Srbiji radile po pitanju Kosova i Metohije od bombardovanja do danas.

Govoreći o spoljnoj politici Srbije, Jeremić je ocenio da su „pred nama teški dani“ u vezi sa Kosovom i Metohijom.

„Ova godina će biti veoma teška kada je reč o Kosovu i Metohiji i vrlo verovatno će se do kraja godine prelomiti da li prihvatanje ’francusko-nemačkog’ plana postaje formalni uslov za članstvo Srbije u EU. Evropski savet to još nije zvanično usvojio, a Savetom do kraja godine predsedava Španija i ovo je trenutak u kojem Srbija mora jasno da deluje prema Španiji i ostalim ’nepriznavačima’ iz EU“, rekao je Jeremić.