Jeremić: Jeftinija hrana tako što će se PDV smanjiti na jedan odsto

„Paket ekonomskih mera Narodne stranke predviđa i podizanje minimalne zarade na 50.000 dinara, kao i smanjenje doprinosa koje poslodavci uplaćuju za zaposlene sa 61 odsto na 50 odsto“, rekao je Jeremić televiziji N1.

Jeremić je istakao da su hrana i energenti najtraženiji artikli na svetskom tržištu i da Srbija može da postane veliki izvoznik hrane.

„Mi dajemo ogroman novac na upitne subvencije. Henkel je, na primer, dobio 145.000 evra po radnom mestu za proizvodnju šampona i sapuna, a mogli bismo da taj novac damo onome ko bi hteo da proizvodi veštačko đubrivo“, rekao je Jeremić.

Jeremić je dodao da će samo u Brazilu u narednih godinu dana biti uloženo 100 milijardi dolara za proizvodnju veštačkog đubriva na ekološki prihvatljiv način, te da bi sigurno „mogla da se nađe i jedna milijarda za Srbiju ako bi investitor prepoznao da je Srbija orijentisana ka proizvodnji hrane“.

„Neophodno je povećati subvencije malim poljoprivrednim proizvođačima i osigurati da taj novac ne ode veleposednicima i tajkunima. Srbija danas za poljoprivredu izdvaja samo četiri odsto budžeta, a prosek u EU je 30 odsto. Možemo da prehranimo pola Evrope, a nemamo veštačkog đubrivo – zar nije jasno šta bi trebalo da radimo“, upitao je Jeremić.

Jeremić je naveo da će Narodna stranka sarađivati sa svim organizacijama za koje nema sumnje da se bezrezervno bore protiv režima.

„Podneli smo žalbu Upravnom sudu jer je Aleksandar Šapić izabran za gradonačelnika Beograda bez kvoruma. Situacija je tu čista ‘jedan kroz jedan’ i to je način da se osporava tanka većina u gradskom parlamentu. Za podnošenje žalbe Upravnom sudu nije trebalo da se ode na kanabe i da se ‘spuštaju tenzije’, već je pravi način ono što je uradila Narodna stranka – nemate kvorum, idemo na sud“, rekao je Jeremić.

Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova, rekao je da je davanjem statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji za članstvo u EU „zadat udarac kredibilitetu pristupnog procesa“, jer je potpuno jasno da te dve države nemaju velike šanse da postanu članice u dogledno vreme, pa se postavlja pitanje kredibiliteta i ostalih kandidatura, uključujući i kandidaturu Srbije.

„Bilo je priča o tome da će biti strašni pritisci, da će Srbija morati da napravi taj korak u smislu pridruživanja sankcijama Ruskoj Federaciji, da ako se to ne desi, onda će biti ko zna šta, i ekonomske i političke i svakakve druge reperkusije, pa se ništa od toga nije desilo“, rekao je Jeremić.

„Imate iskustvo zemalja koje urade apsolutno sve što se od njih traži, poput Severne Makedonije i, s druge strane, jednu državu koja ne uradi praktično ništa, poput Srbije. Radili apsolutno sve ili, s druge strane kao što je u Srbiji slučaj, radili apsolutno ništa – nema neke velike razlike“, dodao je Jeremić.

Jeremić je upitao zašto Bosna i Hercegovina nije dobila status kandidata, pored Ukrajine i Moldavije.

„Ako je reč o snažnom političkom naboju ujedinjenja Evrope i demokratskih snaga, teško je objasniti zašto ta erupcija dobre volje nije imala za posledicu da i BiH konačno dobije status kandidata, jer je situacija u BiH daleko povoljnija od one u Ukrajini sa aspekta pridruživanja EU. U BiH ima možda nekoliko neodgovornih političara, a u Ukrajini besni rat“, rekao je Jeremić.