Jeremić: Pritisci i ucene

Do završetka ovog izdanja, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić nije završio obraćanje predstavnicima 28 zemalja članica Generalnog komiteta UN u kojem bi trebalo da obrazloži razloge zbog kojih Srbija traži podršku da se u dnevni red 63. zasedanja Generalne skupštine uvrsti predlog rezolucije. Za prihvatanje zahteva Srbije u Generalnoj skupštini UN potrebna je prosta većina.

Pred put u Njujork, Jeremić je izrazio optimizam kada je reč o ishodu glasanja Generalnog komiteta UN. On je istakao da su „do sada pritisci da Srbija odustane od inicijative bili izuzetno snažni, ali se ubrzo uvidelo da se to neće dogoditi“. On je, međutim, istakao da krajnji ishod može da bude izuzetno nepredvidiv ako se suoči sa „čvrstim i agresivnim blokom moćnih zemalja“, ali nije hteo da kaže o kojim zemljama je reč.

– Ako naša inicijativa bude uvrštena u dnevni red Generalne skupštine UN, onda mogu da kažem da možemo da budemo još optimističniji za glasanje na plenumu. Jedini način da ne uspemo jeste da zemlje koje se protive ulože toliko energije u sprečavanje naše inicijative da svim zemljama sveta predstave to kao ultimativno pitanje – naveo je Jeremić.

On je dodao da je u proteklih nekoliko sedmica pojačan pritisak na „neopredeljene zemlje“ da se o pitanju Kosova izjasne pre Generalne skupštine UN. „Pritisak je bio ogroman, graničio se sa ucenama, ali mislim da smo na to dobro reagovali“, rekao je Jeremić.

Odgovarajući na pitanje o pritisku na Crnu Goru i Makedoniju da priznaju Kosovo, Jeremić je ocenio da je „teška zabluda da će broj zemalja u regionu koje priznaju Kosovo uticati na zemlje u ostatku sveta“.

O Kosovu je juče bilo reči i u Briselu. Predsedavajući Evropskoj komisiji Žoze Manuel Baroso izrazio je nadu da će neslaganje Srbije i većine zemalja EU po tom pitanju biti prevaziđeno, a Ursula Plasnik, austrijski ministar spoljnih poslova, rekla je da su čelnici zajednice evropskih zemalja utvrđivali zajedničke pozicije država članica EU na zasedanju Generalne skupštine UN po brojnim pitanjima. Ona je istakla i da članice EU „mirno očekuju“ eventualnu odluku Međunarodnog suda pravde po pitanju Kosova, jer, kako je rekla, „priznavanjem Kosova nije prekršeno međunarodno pravo“.

Inače, srpski zvaničnici gaje nadu da će se, ukoliko Međunarodni sud pravde bude dao pozitivno mišljenje o našoj inicijativi za preispitivanje odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova, i proglasio tu odluku nelegalnom, stvoriti međunarodna atomsfera u kojoj vlasti u Prištini neće imati izbor nego da sednu za pregovarački sto i da razgovaraju sa Beogradom o pitanju statusa Kosova.

I ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić zatražiće u Njujorku podršku Organizacije islamske konferencije za inicijativu Srbije.

– Očekujem da će velika većina muslimanskih zemalja podržati našu inicijativu u Generalnoj skupštini, s obzirom na to da je do sada svega njih šest priznalo Kosovo – rekao je Ljajić.

Podsetimo, srpske diplomate su za nekoliko letnjih meseci imale kontakte sa između 130 i 140 zemalja u vezi sa rezolucijom i to pre svega nesvrstanih zemalja. Pokret nesvrstanih broji 118 afričkih, azijskih i latinoameričkih zemalja u razvoju, a Organizacija islamske konferencije je međunarodna organizacija s trajnim izaslanstvom pri UN-u, koja okuplja 57 država u kojima je islam državna, većinska ili manjinska religija. Nesvrstani predstavljaju veliku grupaciju u Generalnoj skupštini UN i imaju više od 100 glasova, što je i bio povod srpskim diplomatama da veruju u celishodnost odnosno uspeh prilikom ispostavljanja njihove inicijative za preispitivanje legalnosti proglašenja države Kosovo.

Varadi umereni optimista

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ne očekuje da zahtev Srbije bude izbačen iz procedure prilikom utvrđivanja dnevnog reda Skupštine. On je za B92 istakao da bi bilo neobično da se zahtev Srbije izbaci iz procedure već prilikom utvrđivanja dnevnog reda. – To bi zaista bilo nešto što je van uobičajnog i van prakse u UN. Ako sam u pravu, onda je glavna prepreka sledeća – a to je da li će Generalna skupština odlučiti da to uputi Međunarodnom sudu pravde, i to je mnogo osetljivije pitanje. Tu ima suprotstavljenih političkih interesa. Mislim i da su tu šanse realne, ali to je teško predvideti. Više od umerenog optimizma možda ne bi bilo adekvatno – smatra Varadi. Ako zahtev Srbije prođe Komitet i stigne pred Generalnu skupštinu, sledeća velika prepreka će biti protivljenje nešto više od 40 zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.