Jeremić: Samo jedinstvena opozicija može biti uspešna u Beogradu

Verujem da, uz sve poštovanje suprotnosti koje postoje, one nisu nepremostive, pogotovo imajući u vidu teme koje će biti dominantne na gradskim izborima. Razlika između bilo kog dela stvarne opozicije i režima je mnogo veća u odnosu na naše međusobne razlike, kaže Vuk Jeremić, predsednik Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj (CIRSD) i bivši šef diplomatije, odgovarajući na pitanje o tome da li je uopšte moguće ujedinjenje opozicije pred izbore u Beogradu.

Jeremić objašnjava da bi sve drugo osim zajedništva opozicije poslalo izuzetno obeshrabrujuću poruku biračima i pokazalo da interne kalkulacije odnose prevagu u odnosu na ono što bi trebalo da bude stvarni strateški cilj i navodi da će učiniti sve što je u njegovoj moći da opozicija jedinstveno nastupi.

* Da li je u ovom momentu bilo nekih razgovora u okviru opozicije oko toga?

– Razgovarao sam sa jednim brojem opozicionih lidera i sa nekima od njih postigao visok stepen razumevanja. Ali poražavajuće je da se još nije ni pokušalo da se svi zajedno nađemo za istim stolom i da se dogovorimo bar oko stvari gde ne bi smelo da bude nikakvih podela. Recimo, oko zajedničke liste zahteva za omogućavanje fer i poštenih izbora u Beogradu, za razliku od onoga kako su izgledali predsednički.

* Sa kim ste konkretno razgovarali?

– Razgovarao sam sa mnogima, najviše puta sa Sašom Jankovićem.

* Sa svojim bivšim stranačkim kolegama iz DS-a?

– Nažalost ne. Stičem utisak da oni uopšte nisu zainteresovani da razgovaraju.

* Da li ste došli do tačke u kojoj vam se stavovi preklapaju sa Sašom Jankovićem?

– Mislim da ne bi bilo korektno da govorim u bilo čije ime osim u svoje. Ali iskreno verujem da bi sve osim jedinstva opozicije vodilo još jednom brodolomu, što bi bila neoprostiva greška. Predsednički izbori, uz sve kardinalne neregularnosti, pokazali su da postoji kapacitet za promene u Beogradu.

* Postoje li spoljni pritisci da se opozicija ujedini?

– Koliko je meni poznato – ne.

* Dakle, između vas i vaših bivših stranačkih kolega postoji neslaganje oko toga na koji način bi trebalo ići na beogradske izbore?

– Ne budemo li ostavili po strani taktičke partijske interese i lične netrpeljivosti, dozvolićemo da našim glavnim gradom i dalje vedre i oblače ljudi poput Gorana Vesića i Siniše Malog. Zar zbog toga da bi neko imao šačicu odbornika više od nekog drugog treba da se nastavi propadanje i unakažavanje prestonice pevajućim fontanama i sličnim nebuloznim projektima dok kvalitet života Beograđana nezaustavljivo opada? Ništa ne tražim za sebe, niti za stranku u čijim ću redovima biti. Osnovnu liniju razdvajanja treba povući između onih koji žele funkcionalnu, demokratsku i pravnu državu i onih koji bi da nastave da je urušavaju.

* Kosovski predsednik Hašim Tači je izjavio da će uskoro biti potpisan briselski sporazum između Srbije i Kosova. Šta to tačno znači?

– Zaista ne znam, a verujem ni bilo ko drugi van najužeg Vučićevog kruga. To je jedan od osnovnih problema u načinu na koji se trenutno pristupa ovom krucijalnom i delikatnom problemu. Razgovori se vode iza zatvorenih vrata, bez svedoka i zapisnika, bez ustanovljene platforme kojoj bi institucionalni legitimitet dala vlada ili skupština, a javnost ostaje u potpunosti uskraćena za informaciju u kom pravcu taj proces ide.

* Kako gledate na dosadašnji tok briselskih pregovora Beograda i Prištine?

– Pregovori su poslednjih godina vođeni na izuzetno nekompetentan i neodgovoran način. Napravljen je veliki broj ustupaka sa srpske strane i svi su oni manje-više odmah implementirani. Ono malo što je obećano zauzvrat, recimo Zajednica srpskih opština, nije materijalizovano. Ili je po sredi katastrofalna nesposobnost naših pregovarača, ili je traženo zauzvrat nešto što se zapravo i ne odnosi na naše interese u Pokrajini.

* Mislite na imovinu Srbije na Kosovu?

– Ne, mislim na dobijanje prećutne političke podrške za totalitarni način upravljanja u zemlji koji je u potpunoj suprotnosti sa evropskim vrednostima.

* Mislite na Zapad koji prećutkuje ponašanje vlasti?

– Da.

* Šta mislite koliki je uticaj Rusije i Zapada na tok briselskih pregovora?

– Rusija se, sa izuzetkom angažovanja u Savetu bezbednosti UN, uglavnom drži po strani kad je reč o kosovskom pitanju. Glavnu reč u dijalogu vodi briselska administracija.

* Ipak, predsednik Vučić briselsku administraciju optužuje da je pristrasna u pregovorima na strani Prištine?

– Mislim da je to jedna vrsta retoričke dimne zavese koja se pušta da bi se popunio javni prostor i izbegao ozbiljan razgovor i kritike po tom pitanju. Dosadašnji tok pregovora ukazuje na to da srpska strana nije imala velika neslaganja sa onim što su na sto stavljali međunarodni pregovarači.

* Skoro da nema susedne države sa kojom nismo u nekim vrlo visokim tenzijama. I što se tiče Kosova, Hrvatske, Bosne… Kako vidite budućnost regionalne saradnje?

– Regionalna saradnja nije bila slabija i manje sadržajna godinama unazad. Paradoksalno, lični odnos nosilaca vlasti ovde i u okruženju nije loš, ali ukupni odnosi očigledno nazaduju. Može se zaključiti da postoji neka vrsta prećutnog dogovora između jednog broja lidera regiona da se glože i upućuju jedni drugima teške reči u javnosti, a da iza zatvorenih vrata postoji visok stepen harmonije i da jedni drugima svesrdno pomažu u učvršćivanju popularnosti kod kuće. To vrlo podseća na odnos koji je svojevremeno postojao između Miloševića i Tuđmana. Svi znamo koliko se to tragično završilo.

* U kom pravcu će se dalje razvijati odnosi između Srbije i Hrvatske i Srbije i Bosne?

– Mislim da nema razloga za neki poseban optimizam. Postojeći odnos se ispostavio kao model koji i te kako dobro funkcioniše za vlastodršce, ali ne i za građane.

* Taj model odnosa će u jednom momentu morati da pukne…

– To možda i nije plan nosilaca vlasti, ali plašim se da bi do toga lako moglo doći. Istorija nas uči da se takve situacije jednog trenutka otrgnu kontroli, uz devastirajuće posledice. Strateška je šteta što se ovakvim načinom funkcionisanja sve više udaljavamo od evropskih standarda i ideala izgradnje evropskog društva. Razočaravajuće je što jedan broj evropskih lidera prema tome pokazuje visok stepen tolerancije. To ne može da ne izazove sumnju da nam je namenjena budućnost kontinentalnog „tamnog vilajeta“, neke vrste tampon zone između Evrope i Bliskog istoka.

* Ipak, EU je u pregovorima sa Srbijom otvorila poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, ljudska prava, nacionalne manjine i bezbednost), mada Srbija ne ispunjava većinu postavljenih standarda da bi ih uopšte otvorila. Spekuliše se dosta o ideji da se Srbija, zajedno sa drugim balkanskim zemljama, ubrzano usisa u EU, da bi se Rusija odbacila od Balkana.

– Ne bih mogao da se složim sa tim. Mislim da trenutno ne postoji značajna zainteresovanost od strane Evrope da nas „usisa“, pogotovo ne ubrzano. Umesto toga, držimo se u maratonskom procesu niskog intenziteta, kojim se stvara privid da napredujemo. Svako ko živi u ovoj zemlji, ako se samo osvrne oko sebe, može da vidi da svakim danom sve manje ličimo na uređena i demokratska evropska društva.

* Najavili ste formiranje stranke, dokle se stiglo?

– Intenzivno radimo na pravnim, operativnim i svim drugim aspektima formiranja stranke koja će stvoriti novu vrednost na političkoj sceni i ponuditi konkretna rešenja za probleme u kojima se nalazimo. Ukoliko bude sve kako smo planirali, to će se dogoditi na jesen.

* Imate li neki predlog za naziv stranke?

– Nekoliko naziva je u razmatranju, ali u ovom trenutku ih ne bi iznosio u javnost.

* Znaju li se neka personalna rešenja?

– Pominjao sam već da smo veoma zahvalni na podršci Siniše Kovačevića, a blisko sarađujemo i sa predsednikom Advokatske komore Beograda Vladimirom Gajićem. U stranci će biti i mnoštvo onih koji nisu poznati široj javnosti, ali su izuzetno časni i ostvareni ljudi u svojim profesijama.

* Kakav odnos ćete kao stranka imati prema naprednjacima?

– Mislim da su rezultati vladavine ovog režima u proteklih pet godina bezmalo poražavajući. Naravno, glavni nosilac vlasti nije toliko Srpska napredna stranka koliko njen lider i klika koja ga okružuje. Stranka kojoj budem pripadao će biti prema tome izuzetno kritična.

* Hoćete da kažete da nema saradnje sa Vučićem?

– Ne vidim nikakav prostor za to. Nalazimo se kao društvo u slobodnom poniranju po svim kriterijumima, prvenstveno zahvaljujući njegovom karakteru i opredeljenjima.