Jeremić: Srbija će tužiti Hrvatsku za zločine u Oluji

Podnošenje tužbe ovom sudu protiv Hrvatske za zločine počinjene 1995. tokom operacije Oluja, najavio je sinoć ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Srbija će predstaviti slučaj tako da budu sagledani svi aspekti događaja iz 20. veka, uključujući i ono što se događalo tokom Drugog svetskog rata, jer je neophodno okrenuti se istoriji kako bi se utvrdila istina, rekao je Jeremić.

Odluku da nije prihvaćen prigovor Srbije da Međunarodni sud pravde, kao sud Ujedinjenih nacija, nije nadležan, zato što u vreme podnošenja tužbe, u julu 1999. tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN, ali ni potpisnica Konvencije o genocidu, saopštila je juče predsednica suda Rozalin Higins. Za odbacivanje prigovora Srbije glasalo je 10 sudija, dok je za usvajanje bilo sedam.

Postupak će biti nastavljen razmenom pisanih argumenata o suštini hrvatske tužbe, odnosno o tome da li je u Hrvatskoj počinjen genocid i da li je Srbija odgovorna. Rokovi za ulaganje podnesaka sud će saopštiti naknadno.

Međunarodni sud pravde je zaključio da su, premda je status SRJ u UN od 1992. do 2000. bio „neizvestan“ i „protivrečan“, same vlasti u Beogradu tokom devedesetih prihvatile nadležnost Međunarodnog suda pravde, odgovarajući na tužbe BiH i Hrvatske i ulažući tužbu protiv zemalja NATO. Prema odluci, SRJ je deklaracijom iz aprila 1992. koju je uputila Generalnoj skupštini UN, objavila da preuzima sve međunarodne obaveze SFRJ proizašle iz članstva u međunarodnim organizacijama i konvencijama, uključujući i Konvenciju o genocidu. Sud nije uvažio argument Srbije da ta deklaracija nije usvojena, ni upućena u UN na pravno valjan način i da su državni organi SR Jugoslavije kasnije postupali u skladu sa njom.

Sudija Higins je naglasila da je zato nadležnost Međunarodnog suda pravde u postupcima pokrenutim od 1992. do 2000. bila jasno uspostavljena.

Sud je odlučio da do glavne rasprave ostanu otvoreni i zahtevi Hrvatske – na koje je srpski tim takođe uložio proceduralne prigovore – da se Srbija obaveže na kažnjavanje počinilaca ratnih zločina, utvrđivanje istine o nestalima i povratak oduzete kulturne baštine. Sudija Higins je podsetila da je u procesu po tužbi BiH protiv Srbije za genocid 2007. Međunarodni sud pravde presudio da uništavanje kulturnog nasleđa ne može biti oblik genocida.

U tužbi koju je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje“ hrvatskih građana kao „oblik genocida“ zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije“.

Hrvatska je tražila od Suda da proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu, naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, naveo je da je Hrvatska odbijala da se suoči sa činjenicom da je 250.000 Srba proterano iz domova u Hrvatskoj, ali da će to ovog puta morati da učini pred Međunarodnim sudom pravde.

„Na moju veliku žalost, Hrvatska nije na adekvatan način odgovorila na ruku pomirenja koju je Srbija u više navrata pružala i našim naporima da ostavimo prošlost iza sebe i da se okrenemo evropskoj budućnosti“, izjavio je Jeremićza RTS.

„Hrvatski zvaničnici, koliko čujem, pozivaju na to da treba da se utvrdi istina. Slažemo se, neka se utvrdi istina i neka se ova stvar stavi na sud istorije i na sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na tužbu Srbije za ratne zločine za etničko čišćenje počinjeno na teritoriji Hrvatske 1995. godine“, naglasio je Jeremić.

On je izrazio žaljenje zbog toga što Hrvatska nije prihvatila ruku pomirenja i dodao da će Srbija učiniti sve da pomogne jačanju dobrih odnosa u regionu. „Zarad evropske budućnost treba da se okrenemo pomirenju. Mislim da je ovo možda i najbolji način. Neka se konačno pred sudom pravde i sudom istorije uspostavi istina o tome šta se zaista događalo tokom operacije Oluja“, kazao je Jeremić.

Snežana Malović, ministarka pravde Srbije, rekla je juče da će Srbija u daljem nastavku procesa izneti svoje argumente pred Međunarodnim sudom pravde.

– Potpuno sam sigurna da će oni biti uvaženi i da će konačna odluka biti povoljna po Srbiju. Naravno, razmatraju se razne mogućnosti delovanja Srbije. Osim iznošenja svoje odbrane, razmatra se i mogućnost poravnanja i podnošenja protivtužbe – rekla je Malovićeva.

Na pitanje kako to da se stalno očekuje izvinjenje Hrvatske, uprkos činjenici da se predsednik te države Stjepan Mesić2003. u Beogradu izvinio za zločine načinjene s hrvatske strane, Malovićeva je odgovorila da je javnost opterećena svakodnevnim događajima.

Glavni pravni zastupnik Srbije Tibor Varadi izjavio je juče da bi Srbija mogla podneti protivtužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, ali da je to „politička odluka“.

– Osam godina se u našem timu radilo i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbi… To je stvar političke odluke da li će protivtužba biti podneta, to nije na pravnicima – izjavio je Varadi.

On je uveren da je bilo bolje da se spor okončao na pitanju nadležnosti, zato što „konfrontacija čitavih zajednica nije zdrava ni dobra, ni za nas ni za Hrvatsku“.

– Međutim, Sud je drugačije odlučio. Sada će Sud dati rok u kojem će Srbija pripremiti odgovor na tužbu, a eventualno i protivtužbu. Taj rok će biti određen vrlo skoro, a on će biti prilično dug – rekao je Varadi.

Na pitanje da li je mogućdogovor strana izvan suda, Varadi kaže da je Srbija više puta ponudila vansudski dogovor, ali da taj predlog nije bio ni odbačen, ali nije bilo ni pozitivnog odgovora.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader i predsednik Sabora Luka Bebić složili su se da je odluka Međunarodnog suda pravde pozitivna i očekivana za Hrvatsku.

– Posebno je važno da se u odluci kaže da se prihvata nadležnost da se istraže svi počinioci i naredbodavci, kao i puna istina o nestalima i da se napravi povratak kulturnog blaga. Važno je da je odbačen prigovor da se u ovom predmetu sudi i razmatra razdoblje tek od 1992 – izjavio je Sanader.

On je na pitanje da li očekuje protivtužbu Srbije rekao da je vreme da se Srbija suoči s prošlošću i da se rat nije vodio na tlu Srbije, „niti je razoren Novi Sad, nego Vukovar, niti su hrvatski vojnici došli u Srbiju, nego je bilo obrnuto“.

– Miloševićeva velikosrpska politika je bila ta koja je nanela veliko zlo hrvatskom narodu – kazao je Sanader.

Glavni pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović izjavio je juče da je odluka Međunarodnog suda pravde „veliki pravni uspeh Hrvatske“, ali da treba uzeti u obzir da je ovo prva runda.

– U drugu rundu, u raspravu o sadržini, ulazimo u vrlo dobroj formi, jer je sud odbacio sve prigovore Srbije – rekao je Šimonović.

On je ocenio da će do glavne rasprave o tužbi Hrvatske proći još tri godine.

– Ostaje odlučivanje o sadržaju, a to odlučivanje neće biti nimalo lako, jer je Sud prag za dokazivanje genocida u slučaju BiH podigao jako visoko. Na hrvatskoj strani je da Sudu podnese odgovarajuće dokaze – naglasio je Šimonović.

Prema njegovim rečima, zahtev Hrvatske da Međunarodni sud pravde naredi Srbiji da plati ratnu odštetu „nikada nije bio presudan za hrvatsku tužbu“. Na pitanje da li je moguće okončanje spora dogovorom Hrvatske i Srbije van suda, Šimonovićje naznačio da je za Zagreb vrlo važno da insistira na „odgovornosti počinilaca zločina, istini o nestalima i povratku kulturnih dobara“.

– Mislim da će ova presuda na neki način podstaći Srbiju da ostvari pozitivne pomake… Srbija je prigovorila da je u nekim od tih pitanja došlo do pomaka… Naravno da jeste… ali mislimo da je to daleko od dovoljnog. Mislim da Hrvatska na tome mora insistirati, a kamo sreće da tužba nije bila ni potrebna – zaključio je Šimonović.

Dosadašnje odluke suprotstavljene

Međunarodni sud pravde se po tužbi koju je Bosna i Hercegovina podnela protiv SRJ zbog genocida oglasio nadležnim i zatim 26. februara prošle godine utvrdio da su vlasti u Beogradu odgovorne što u julu 1995. nisu sprečile genocid koji su nad srebreničkim Muslimanima počinile snage Vojske Republike Srpske.

Najviši sud UN je utvrdio da „finansijska odšteta ne bi bila primereni oblik reparacije“ za te prekršene obaveze, ali da BiH ima pravo na „zadovoljenje“. Prema presudi, Srbija bi trebalo da pruži „simboličnu kompenzaciju“ BiH zbog toga što nije ispunila svoje obaveze. Sud je utvrdio i da vlasti u Beogradu nisu saučestvovale u genocidu u Srebrenici, zato što nije dokazano da su znale za nameru političkog i vojnog vrha RS da u Srebrenici počine genocid, iako su u znatnoj meri pomagale bosanske Srbe.

U drugom slučaju koji je Srbija pokrenula protiv zemalja NATO zbog navodnog genocida tokom bombardovanja SRJ 1999, Međunarodni sud pravde se u decembru 2004. oglasio nenadležnim da odlučuje po tužbi Srbije.