Jeremić: Srbija nije na evropskom putu

Moramo da pokažemo želju, volju i pamet da znamo šta nam je činiti, rekao je Jeremić u serijalu Kvaka 23 i naglasio da je ujedinjenje opozicije jedna od tih stvari.

Ukoliko opozicija bude izašla na izbore i postigla značajan rezultat, on je predvideo da „Aleksandar Vučić to neće biti spreman da svari, već će pokušati da umanji taj rezultat“, što je kolokvijalno nazvao „krađom“.

Ako dođe do krađe, rekao je Jeremić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, „onda bi rezultat toga mogla biti akcija građana koju bi Evropa gledala na drugi način nego što je sve stvari gledala do sada“.

On je prepričao da je proteklih dana razgovarao sa jednim evropskim zvaničnikom koji ga je pitao „kako može da pomogne“, na šta mu je odgovorio:

„Budemo li izlazili na izbore u aprilu, nemojte samo molim vas više da nas posećujete i da nas podržavate, kao što su to uradile kancelarka Angela Merkel ili predsednica Ursula fon der Lajen. Eto, ako može bar to“.

Takav odgovor zasnovan je na Jeremićevom doživljaju poseta visokih evropskih zvaničnika u kojima „ne možete da verujete šta izgovaraju“ kada je reč o Srbiji u Evropi, „sa puno toplih trenutaka koji se na kameri lepo vide sa Vučićem“.

S obzirom na iskustvo nekadašnjeg šefa diplomatije i predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), on je situaciju u regionu opisao kao „retko kada ovoliko zavaravajuće mirnu, a zapravo nestabilnu“.

Prema Jeremićevom viđenju, u odnosu na proteklih desetak godina, „region je danas verovatno najbliže situaciji u kojoj stvari mogu da se otmu kontroli“.

On misli da postoje lideri koji se „konstantno igraju paljenja vatre koja bi trebalo da bude kontrolisana, da bi onda u trenutku kada je ugase, svima pao kamen sa srca, pre svega u međunarodnoj, ali i domaćoj javnosti“.

To je moguće kontrolisati do trenutka kada se u jednom momentu stvari otmu kontroli, dodao je Jeremić i podsetio da „krčag ide na vodu, dok se ne razbije“.

Upitan o nedavnim incidentima na Kosovu, on je odgovorio da takve jednostrane akcije Aljbina Kurtija očekuje i u budućnosti i njegov motiv za konkretnu akciju u Kosovskoj Mitrovici doveo u vezu sa održavanjem lokalnih izbora.

Odgovarajući na pitanje o tome da ga vlast smatra odgovornim za premeštanje kosovskog pitanja iz UN u Evropsku uniju (EU), Jeremić je rekao da je u pitanju „hiljadu puta ponovljena laž“ i „gebelsovska propaganda kojoj ova vlast pribegava“.

Kako je napomenuo, nije pitanje Kosova premešteno iz UN u EU, jer da jeste, ne bi Rusija i Kina i dalje imale veto koji je brana međunarodnoj afirmaciji Kosova kao države.

On je uzvratio da su u vreme njegovog ministarskog mandata u Briselu sa Prištinom vođeni razgovori o tehničkim pitanjima, a da je nova vlast od 2012. godine počela da razgovara o državnim pitanjima, samim tim što je poslala predsednika, premijera i druge najviše državne rukovodioce.

Jeremić je, kao „možda i najveću laž“, odbacio optužbe da je odgovoran i za „pogrešno“ postavljeno pitanje o Kosovu pred Međunarodnim sudom pravde, za koje vlast tvrdi da je Srbiju skupo koštalo.

„Upravo je obrnuto, jer smo zahvaljujući tom pitanju i procesu, traženjem savetodavnog mišljenja, dobili da se samo u Savetu bezbednosti UN, „što piše eksplicitno u tom mišljenju“, može odlučiti o konačnom statusu Kosova i Metohije.

Zato danas postoji veto dve stalne članice, Rusije i Kine, „koji je praktično nezaobilazan u rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije“, ponovio je Jeremić, koji i sada misli da pitanje nije bilo pogrešno.

Naglašava i da ga „sasvim sigurno“, nije on formulisao, već međunarodni i domaći pravni tim Srbije i konstatuje da „ništa ne može biti dalje od istine od ovoga što tvrdi aktuelna vlast“.

Upitan o izjavi člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da će eventualno uvođenje sankcija Republici Srpskoj (RS) biti „dan njene samostalnosti“, Jeremić je objasnio da sankcije danas obično nisu usmerene protiv države ili naroda, „već protiv određenog čoveka, sa imenom i prezimenom“.

„Stavljaju se na individualne osobe, eventualno kompanije, na celokupne sektore, a gotovo nikada na celokupnu državu, pa čak ni na Severnu Koreju ili Iran, a kamoli RS“, rekao je on, ali je ocenio da je drugo pitanje to što „kod određenih lidera u regionu postoji težnja da sebe identifikuju sa državom“.

Jeremić je, u osvrtu na spoljnu politiku, potvrdio da Srbija gleda na sve četiri strane sveta i to zato da bi videla „odakle bi eventualno mogla doći opasnost da vlast bude uzdrmana“.

Prema njegovom obrazloženju, spoljna politika Srbije danas se svodi na to da „slučajno nijedan međunarodni akter koji bi mogao imati uticaja na to šta se dešava u Srbiji taj svoj uticaj ne iskoristi da uzdrma vlast“.

„Što se tiče Evrope, ona na to gleda prilično ravnodušno“, ocenio je Jeremić, mada EU želi da vidi Zapadni Balkan kao svoju interesnu sferu, uprkos njenim velikim unutrašnjim problemima.

„A sad kako će ta interesna sfera biti uređena, kakvo će biti unutrašnje uređenje u okviru tih zemalja, to je njima daleko manje bitno u ovom momentu“, protumačio je Jeremić.

On tvrdi da „Evropa u ovom trenutku nije zainteresovana da ovaj deo sveta bude uređen kao što je uređena sama Evropa, što jeste nama u interesu, ali Evropi nije“.

Zato se bar još neko vreme ne bi oslanjao na podršku Evrope promenama u Srbiji, kako bi ličila na modernu evropsku državu.

Upitan o imenovanju Gabrijela Eskobara za američkog izaslanika za zapadni Balkan i Kristofera Hila za ambasadora SAD u Beogradu, Jeremić je, kao još „jedno interesantno novo kadrovsko rešenje“, pomenuo Džima O’Brajena, koji je u „Stejt departmentu postavljen za koordinatora za sankcije“.

Kako je precizirao, nisu samo Eskobar i Hil vrsni poznavaoci prilika na Balkanu, a na novim su dužnostima, već i O’Brajan, „koji se pita za to ko treba da dođe na listu sankcija i zbog čega bi eventualno mogao da dođe na tu listu“.

To nije nebitno, imajući u vidu izvršnu uredbu predsednika Džozefa Bajdena o Zapadnom Balkanu, kojom se Stejt department ovlašćuje da imenom i prezimenom može da definiše ljude koji u regionu svojim delovanjem ugrožavaju mir i stabilnost, predočio je Jeremić.

„Tako da bih ta kadrovska pomeranja u Vašingtonu posmatrao, ne kao duet, već kao trio“, naglasio je on i procenio da Amerika „namerava da se aktivnije pozabavi ovim regionom nego što je to bio slučaj u prošlosti“.

Jeremić u diplomatskim krugovima, u poslednje vreme, čak može da čuje i „izvesnu vrstu frustracije američke administracije sporošću i dezorijentisanošću evropskih činilaca kada je reč o Zapadnom Balkanu“.

Kako je obrazložio, to ne mora da znači da će Amerikanci da „preuzmu palicu, ali da ćemo iz usta američkih zvaničnika više slušati i eventualno videti određene diplomatske ili političke akcije u vezi sa događanjima na Balkanu, na to bih bio spreman da se kladim“.

Komentarišući nedavni sastanak Pokreta nesvrstanih u Beogradu, Jeremić je ocenio da je „taj
taj skup, pre svega, bio napravljen kao promotivni pi-ar za aktuelnu vlast“.

Smatra da nije bilo presudno ono što se tamo razgovaralo ili koje su bile diplomatske posledice, pozitivne ili negativne, već da je to bilo „napravljeno samo da bi se bustovao imidž predsednika“.

Priznaje, međutim, da je bila poruka „Dobrodošli kući“ upućena nesvrstanima bila dobra i da je sasvim sigurno izazvala pozitivna osećanja učesnika sastanka.

„To što su oni njih pozvali u Beograd je za pohvalu. Koliko su to uspeli da iskoriste, to već nemam informaciju“, rekao je Jeremić, misleći na podršku nesvrstanih prilikom sledećeg pokušaja Kosova da postane član UNESKO.

On je uveren da je za domaću javnost bilo važno što je na skupu nevsrstanih učestvovao i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, za koga misli da je „verovatno jedan od najpopularnijih stranaca u Srbiji“.

Da je vlast, Jeremić se ne bi preterano uzbuđivao u slučaju eventualnih prigovora Zapada zbog sastanka u Beogradu, jer misli da je Zapad, „bar do sada, za mnogo veće stvari Vučiću gledao kroz prste, nego što je taj komemorativni skup nesvrstanih koji je bio samo za domaću upotrebu“.