Jeremić: Svedočiću u SAD samo da sam poznavao Hoa

Režim to čini u nadi da ćemo se mi pod tim medijskim pritiskom uplašiti i ustuknuti u našoj kritici vlasti. Ali to se jednostavno neće dogoditi. Ukoliko smo se i jednog trenutka pitali da li radimo ispravno, ova agresija ne ostavlja prostora za bilo kakvu sumnju. Nastavićemo dalje, nesmanjenim tempom, poručuje u razgovoru za Danas Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i bivši šef diplomatije, odgovarajući na pitanje o seriji napisa u tabloidima koji ga, između ostalog, dovode u vezu sa istragom o međunarodnoj korupciji u Sjedinjenim Državama.

Da li smatrate da postoje konkretni razlozi zbog kojih se vi i vaša stranka trenutno nalazite pod najžešćim udarom tabloida bliskih vlasti, pored ostalih aktera na opozicionoj sceni?

– Izgleda da stvari koje mi iznosimo u javnost najviše bole Aleksandra Vučića i njegovo kriminalno okruženje. Na primer, to da je država kupila preko BIA privatni avion da bi se izbegao tender, da tu letelicu koristi isključivo Vučić i da njome leti sa posadom Pinka. Zatim, da je Toni Bler angažovan kao lobista za podelu Kosova, i da su članovi najuže porodice najviših državnih funkcionera uključeni u međunarodnu trgovinu oružjem. Činjenica da dolazimo u posed takvih informacija i da se libimo da ih saopštimo kod Vučića izaziva seizmičku psihološku reakciju koja sve objašnjava.

Kada smo kod pisanja tabloida, da li se koka-kola namenjena američkom tržištu, i ona koju mi pijemo, zaista razlikuje po ukusu?

– Zaista nisam očekivao takvo pitanje (smeh). Mislim da nema neke bitne razlike.

Pozvani ste da 26. novembra budete svedok na suđenju bivšem ministru unutrašnjih poslova Hongkonga Patriku Hou i Tidianu Gadiju, nekadašnjem šefu diplomatije Senegala, koji su pred američkim pravosuđem optuženi za korupciju?

– Juče sam dobio zvanično pismo američkog tužilaštva, u kojem se potvrđuje da nisam ni optužen, ni osumnjičen, niti da imam bilo kakvu vrstu dogovora sklopljenog sa tužilaštvom. Nikakva istraga nikada nije bila usmerena na mene. Sada imam dokaz crno na belo, sa potpisom američkog tužioca, da je sve što je mesecima pisano o mojoj navodnoj umešanosti u međunarodnu korupciju bila čista laž.

O čemu ćete svedočiti pred sudom u Americi?

– Isključivo o činjenici da sam upoznao Patrika Hoa (bivšeg zvaničnika Hongkonga optuženog za korupciju u vezi sa naftnim nalazištima u Africi, prim. nov.) i bivšeg šefa senegalske diplomatije Tidijana Gadija, ali ne i o njihovoj kasnijoj saradnji, jer u njoj nisam učestvovao. Uostalom, suđenje će biti javno, pa će u to svi moći da se uvere.

Predsednik Vučić je zbog toga izjavio da se Vi nalazite na čelu „međunarodne bande lopova“.

– Tako je, i zbog toga sam ga tužio za uvredu domaćem pravosuđu. Sud je međutim tu tužbu odbacio.

Da li ste se žalili na takvu odluku?

– Žalio sam se Apelacionom sudu, i već pet meseci čekam njihov odgovor. Zahvaljujući ovom dokumentu američkog tužilaštva, više je nego jasno da ću ja tu tužbu za uvredu protiv Vučića dobiti. Jedino se postavlja pitanje da li ćemo ovo rešiti pred domaćim pravosuđem, ili će Vučić obrukati i sebe i Srbiju u Strazburu. Iskreno, mnogo više bih voleo da se to završi u Srbiji, kako se ne bi još i za ovo sramotili pred strancima.

Da ste bili na mestu predsednika Vučića na obeležavanju Dana primirja ispred Trijumfalne kapije u Parizu, kako biste postupili? Da li biste napustili ceremoniju?

– Da sam na mestu šefa države, na stotu godišnjicu obeležavanja jednog od najvećih stradanja u našoj istoriji izabrao bih da taj jubilej obeležim sa svojim narodom, u svojoj zemlji. Na ceremoniju u Pariz bih poslao nekog od ministara, kao što su to na primer učinili Britanci. Međutim, ko god da je otišao da tamo predstavlja našu zemlju morao je da poseduje minimum diplomatskog znanja i iskustva, i da unapred preko naše ambasade traži detalje protokola. Tada bi se, u slučaju da postoji bilo kakav problem, moglo da interveniše na vreme, i izbegnu neprijatnosti i poniženje. Nažalost, u Srbiji se danas za sve pita samo jedan čovek koji insistira na kultu svoje ličnosti, i kome se niko iz okruženja ne usuđuje da da bilo kakav savet, čak ni u stvarima u koje je on potpuno neupućen.

Vaš stav je da se dijalog sa predstavnicima Kosova u Briselu „ne vodi na kompetentan način“. Šta apostrofirate kao ključne pogreške pregovaračkog tima aktuelne vlasti?

– Pod jedan, neke od najvažnijih tema nisu ni stavljene na sto, poput imovine i zaštite kulturnog nasleđa. Pod dva, pregovaralo se na način da se momentalno na terenu sprovodilo sve što je dogovoreno u korist albanske strane, a ništa od onog što je traženo zauzvrat – tu pre svega mislim na Zajednicu srpskih opština. To je potpuni amaterizam – sem ukoliko kompenzacija nije tražena na nekoj drugoj strani, recimo u smislu okretanja glave međunarodne zajednice od uspostavljanja agresivne represije u Srbiji.

Izjavili ste da je „razgraničenje sa Kosovom ideja koja se mora napustiti ukoliko želimo dobro Srbiji i regionu“. Šta je prema vašem mišljenju alternativa razgraničenju, možda status quo?

– Neophodno je pronaći dugoročno, održivo rešenje za problem KiM, i to je jedino moguće kroz nastavak pregovora. Protiviti se „razgraničenju“ ne znači biti za to da se ne rešavaju otvorena pitanja. Ali pošto je sastavni deo plana o „razgraničenju“ zapravo članstvo Kosova u UN, Priština nakon toga ne bi imala više nikakvog razloga da o bilo čemu pregovara. To bi imalo tragične posledice, pogotovo za naše sunarodnike koji žive na teritoriji Pokrajine, kao i neke od naših najvećih svetinja.

Da li je tačno ono što aktuelna vlast uporno ponavlja, da je najveća greška bivše vlasti to što je pregovore sa Kosovom premestila iz NJujorka u Brisel?

– To je dobar primer „gebelsovskog“ pristupa u kome hiljadu puta ponovite laž u nadi da će ona postati istina. To je besramna laž, kao i tolike druge koje Vučić izgovara, poput onih o platama, penzijama, zlatnom dobu… Da je to pitanje zaista premešteno iz UN-a u EU, kako to da Rusija i dalje ima veto po pitanju statusa Kosova?

Šta mislite o pismu predsednika Vučića koje je uputio penzionerima?

– To je skandalozna, nezabeležena zloupotreba privatnih podataka građana od strane vladajuće stranke. Moja majka je jedna od onih koji su dobili Vučićevu subliminalnu poruku da on zna gde ona stanuje. U uređenom društvu, neko bi za to morao ozbiljno da odgovara.

Kada smo kod podataka o ličnosti, u javnosti su se pojavljivali podaci u vezi sa vašim institutom koji su takođe bili tajni.

– Godinama unazad, zaštićeni podaci bivaju iz Poreske uprave direktno prosleđivani režimskim medijima i određenim narodnim poslanicima, poput Marijana Rističevića. Time se izvrgava ruglu moja opredeljenost, kao i mojih saradnika i mog Instituta da u potpunosti poštujemo zakon i uredno plaćamo porez na sve prihode.

Filozofija fizičkog obračuna

Mnogi vam zameraju da preterujete kada vladavinu aktuelne vlasti poredite sa fašizmom?

– Kako drugačije nazvati to kada na primer u Vranju dobijete batine od strane režimskih aktivista samo zato što ste pripadnik Narodne stranke? Filozofija fizičkog obračunavanja sa političkim neistomišljenicima je u Evropi doživela vrhunac u 30-im godinama prošlog veka. Svi znamo kako se ona zvala, i do kakve je tragedije dovela.