Prištinska delegacija, koju predvode predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Agim Čeku, uručila je juče u Londonu posredničkoj trojci koju čine predstavnici EU, Rusije i SAD Volfgang Išinger, Aleksandar Bocan-Harčenko, Frenk Vizner, predlog ugovora o dobrosusedskim odnosima između Srbije i Kosova kao nezavisnih država.
Prištinska delegacija, koju predvode predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Agim Čeku, uručila je juče u Londonu posredničkoj trojci koju čine predstavnici EU, Rusije i SAD Volfgang Išinger, Aleksandar Bocan-Harčenko, Frenk Vizner, predlog ugovora o dobrosusedskim odnosima između Srbije i Kosova kao nezavisnih država.
U dokumentu se navodi da bi budući odnosi Kosova i Srbije trebalo da se baziraju na saradnji na pitanjima od obostranog interesa, potpunoj zaštiti manjina na Kosovu, napretku u rasvetljavanju sudbine nestalih lica i povratku raseljenih. Priština, takođe, navodi da saradnju s Beogradom želi i u „realizaciji zajedničke vizije za integrisanje u Evropu“. Dodaje se i da će u međusobnim odnosima Kosovo i Srbija poštovati sledeće principe: međusobnu saradnju na suverenosti i teritorijalnom integritetu, odustajanje od upotrebe ili pretnje silom za rešavanje spornih pitanja, poštovanje ljudskih i prava građana, uključujući potpunu zaštitu etničkog, jezičkog, religioznog i kulturnog identiteta svih pripadnika manjina. Dokument predviđa i poštovanje slobode kretanja ljudi i kapitala, kao i saradnju i dijalog oko pitanja od zajedničkog interesa. U dokumentu se navodi da bi ugovor stupio na snagu kada ga ratifikuju Kosovo i Srbija, kao i da bi zatim bio predat Ujedinjenim nacijama.
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu je rekao da „Kosovo ne može da zaboravi tragične događaje iz prošlosti, ali je spremno da se okrene prijateljskim odnosima između dve zemlje u budućnosti“.
– Smatramo da bi normalizacija odnosa trebalo da počne rešavanjem sudbine nestalih, stvaranjem uslova za povratak izbeglica i regionalu saradnju. Naše opredeljenje za nezavisnost je za nas početak i kraj ovih pregovora i smatramo da će nezavisnost doneti stabilnost i Kosovu i regionu – rekao je Sejdiu u Londonu.
Lider opozicione Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je da kosovska strana „neće prihvatiti ništa što je u suprotnosti s nezavisnošću Kosova“.
Predsednik Reformističke partije ORA Veton Suroi izjavio je juče da su razgovori o budućnosti Kosova irelevantni pošto će ono uskoro postati nezavisno bez obzira na napore međunarodne zajednice da reši pitanje njegovog budućeg statusa. Suroi je agenciji Asošiejted pres izjavio da kosovski Albanci već pripremaju institucije za nezavisnost bez obzira na ishod pregovora.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je za Srbiju neprihvatljiv „ugovor o dobrosusedskim odnosima Kosova i Srbije, kao dve nezavisne države“, koji predlaže Priština.
Dan ranije u Londonu su održani razgovori posredničke trojke za Kosovo i beogradske delegacije, tokom kojih je glavna tema bila organizacija predstojećeg direktnog susreta Beograda i Prištine, predviđenog za kraj septembra. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić rekao je da će državni pregovarački tim na tom sastanku predvoditi predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica.
– S nadom i umerenim optimizmom očekujemo početak direktnih pregovora u Njujorku i verujemo da tada počinje nova ključna faza pregovaračkog procesa. Srbija će biti konstruktivan partner u tom procesu, koji će, kako se nadamo, doneti kompromisno rešenje za obe strane – dodao je Jeremić koji je uz ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića kopredsednik beogradske delegacije.
On je izjavio da se ne može govoriti o bilo kakvoj vojnoj intervenciji Srbije povodom Kosova i da je Beograd opredeljen protiv nasilja, s tim da bi isto trebalo da važi „za obe strane“.
Ministar za KIM Slobodan Samardžić izjavio je posle pregovora da je beogradski tim predložio posredničkoj trojci pet tema za direktne pregovore Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije: postizanje međunarodnog sporazuma za budući status KIM, koji bi podržao suštinsku autonomiju za Pokrajinu u okviru Srbije; konkretna podela nadležnosti, a zatim ekonomska pitanja, odnosi KIM prema međunarodnim finansijskim organizacijama i regionalnim inicijativama.
Kako je rekao Samardžić, poslednja tema koju Beograd predlaže za direktne pregovore, jeste prisustvo međunarodne zajednice pod okriljem UN, kroz civilno i vojno angažovanje, kojim bi se obezbedila primena statusnog rešenja.
Prema rečima Samardžića, Beograd će krajem ovog meseca i početkom oktobra „znati da li albanska strana ima nameru da pregovara“.
– Signaliziraćemo „trojci“ da li učestvujemo u pregovaračkom procesu ili trošimo vreme da bi se 10. decembra donela jedna prejudicirana odluka – izjavio je Samardžić.
On je ocenio da se na pregovorima u Njujorku ne mogu očekivati spektakularni rezultati, jer je to „manifestacija dobre volje obeju strana da se pregovara o definisanoj temi, a ne o maglovitim temama kao što su odnosi dveju država, s tim što država Kosovo ne postoji“.
Volfgang Išinger, predstavnik EU u posredničkoj trojci, odbacio je izveštaje prema kojima je Unija podeljena po pitanju šta činiti i ide ka rešavanju pitanja koje se smatra krucijalnim za njen kredibilitet.
– Veoma sam uveren u jedinstvo Evropske unije – rekao je Išinger agenciji Rojters posle razgovora s predstavnicima Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.