Joksimović: EU integracije su politički proces „par ekselans i diplomatija non stop“

To što u javnost ne izlazim sa brojnim stvarima kojima se bavim, radim jer to nije tema za javnost, već ozbiljna diplomatija.

To ne znači da je netransparentno, već su toliko nekada neprijatne stvari da ne želim dodatno da usložnjavam ili opterećujem podršku građana evropskim integracijama, rekla je ona na sednici skupštinskog odbora za evrospke integracije.

Slušam kritike onih koji su vodili zemlju 10 ili 12 godina kada su evropske integracije bile najpopularnija politika, kada su neki naši susedi postajali članovi EU, a nespremni, ukazala je Joksimović. Legitimno je biti protiv članstva u EU, ali ozbiljna politika se ne vodi zbog toga što vam se istorijski ili filozofski ne sviđa neki koncept, već morate da radite u korist svojih građana, rekla je Joksimović.

Ona je navela da se najveći deo trgovine, 70 odsto, realizuje za zemljama EU i regiona. Vlada je jasno proevropska, poručila je Joksimović, odgovarajući na pitanja članova Odbora za evropske integracije.

Poslanica Srpske napredne stranke Dubravka Filipovski zatražila je odgovor od Joksimović da li će Srbija do kraja godine otvoriti neko poglavlje, dok je njena stranačka koleginica Vesna Marković pitala da li je usled promene metodololgije pristupanja promenjeno nešto i u korišćenju IPA fondova.

Poslanik sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu deci“ Predrag Rajić pitao je da li je moguće dobiti više prilika za kreiranje prekograničnih projekata sa članicama EU, a manje za projekte koji su usmereni na podizanje svesti o važnosti evropskih integracija.

Građani najbolje nauče tako što osete korist kroz tu vrstu projekata, kada dobijete staklenike za poljoprivredu, opremu, a ne da se novac koristi za okrugle stolove i ketering, rekao je Rajić.

Joksimović je rekla da je Srbija u procesu programiranja projekata prekogranične saradnje za period 2021 – 2027. Uvek je u fokusu političko – Briselski sporazum, vladavina prava, konstatovala je ona.

Joksimović je rekla da je poglavlje 31 – Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i to je jedino poglavlje za koje nije stigao izveštaj sa skrininga 2015. godine, jer su se pojedine države – skandinavske i baltičke države protivile, imajući u vidu odnose tada sa Ruskom Federacijom.

Postoje politička očekivana država članica da se više usaglasimo sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ne samo vezano za Rusku Federaciju, već u druge globalne igrače u međunarodnim odnosima, istakla je Joksimović.

Ta tema neće da splasne, ali argument je da se i u samoj EU da se razmišlja o promeni načina glasanja, jer nema konsenzusa po tom pitanju između samih država članica, pa se razmišljalo o kvalifikovanoj većini, dodala je.

Joksimović je navela kako nema dileme da će Srbija, u momentu stupanja u članstvo, u potpunosti morati da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom.