Joksimović: Očekujemo dobru dinamiku otvaranja poglavlja

Estonija od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, a kako je Danas ranije pisao, u toj i ostalim Baltičkim zemljama (Letonija i Litvanija), Srbija nema ambasade zbog nedostatka novca. Uz to, Estonija već dugo ne daje saglasnost na izveštaj o skriningu za poglavlje 31 koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, jer Srbija neće da uvede sankcije Rusiji. Ipak, prema našim nezvaničnim saznanjima, Estonija je spremna da se o problemima u poglavlju 31 razgovara i da se načini pomak u tom poglavlju. Međutim, Litvanija je mnogo čvršća u svom stavu prema Srbiji, s obzirom na to da su se odnosi Srbije i te zemlje pogoršali tokom izbora za predsednika Generalne skupštine UN, u kojima je pobedio kandidat Srbije, Vuk Jeremić, a ne njihov kandidat.

Jadranka Joksimović dodaje da je Estonija zemlja od koje mnogo može da se nauči u pogledu načina na koji su sproveli reforme tokom procesa pregovora, i nastojaćemo i da pojačamo bilateralnu saradnju u oblasti evrointegracija – najavljuje Joksimović.

Kada je o saradnji reč, Marinika Tepić, poslanica Nove stranke i bivša predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, za naš list iskazuje bojazan da Estoniji nismo „ušli u radar“ bolje nego do sada do kada nas je smatrala „malim Rusima“.

– Uz sve pohvale najznačajnijih donosioca odluka u EU – koje više liče na grižu savesti, na ratnu odštetu, na kosovsko obeštećenje, nego li na stvarno stanje i život u zemlji Srbiji raspadnutog pravosuđa, neslobodnih izbora i pretežno toksičnih medija – lično ću se potruditi kao narodna poslanica da svim kolegama evroparlamentarcima na to ulažem, pa svakako i onima koji će donositi odluke u ime predsedavajuće Estonije. S obzirom da njihova istorija poznaje takva diktatorska iskustva, mislim da će bolje razumeti po ovo naše društvo kobno žmurenje EU na progresivnu autokratiju Vučića i fazu izuzetno opasnu po naša prava i slobode, koja nam tek predstoji – kaže ona.

Na pitanje kako će se stvari odvijati u pogledu poglavlja 31 ona kaže da je sigurna da će Srbija gledati da što duže odloži pripremu i otvaranje ovog poglavlja, odnosno da ga što kasnije otvori upravo što je ovo poglavlje jedno od najtežih za Srbiju zbog politike i sankcija prema Rusiji u prvom redu.

– Mislim da će EU gledati da ga što pre stavi na pregovaračku agendu. Biće to krajnje zanimljivo „nadvlačenje konopca“ – smatra Tepić.

Tara Tepavac, istraživačica Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da se očekuje otvaranje najmanje tri nova pregovaračka poglavlja 6, 30 i 33 u pristupnim pregovorima Srbije i EU.

– Srbiji posebno može značiti iskustvo Estonije u oblasti digitalnih tehnologija i digitalnog društva, e-usluga i e-uprave, dok pitanje usaglašavanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike može biti izazov, usled kategoričnog stava Estonije o neophodnosti sankcija prema Rusiji – ukazuje ona.

Sena Marić, viša istraživačica Centra za evropske politike, za naš list navodi da Srbija može očekivati nastavak pozitivnog trenda u pogledu dinamike otvaranja novih pregovaračkih poglavlja, pod uslovom da ozbiljnije shvati upozorenja o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24.

– Sa jedne strane, Srbija trenutno ima spremne pregovaračke pozicije za tri poglavlja: 6 – pravo privrednih društava, 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom i 33 – finansijska i budžetska pitanja. „Loptica“ je stoga sada na strani EU, da poslate pregovaračke pozicije razmotri i donese odluku o održavanju naredne međuvladine konferencije na kojoj bi ova poglavlja bila otvorena. Takođe, srpski zvaničnici najavljuju pripremu pozicija za još nekoliko poglavlja tokom estonskog predsedavanja. Sa druge strane, treba imati u vidu da će celokupna dinamika otvaranja i zatvaranja novih poglavlja zavisiti od ostvarenja napretka u poglavljima 23, 24 i 35 i da proces može biti privremeno obustavljen dok se negativne okolnosti ne promene – upozorava ona.

Kako dodaje, nedavno objavljeni izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24 ukazuje na zabrinjavajući zastoj ili spor napredak u ključnim oblastima reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije.

– Ovakav razvoj događaja može potencijalno odložiti otvaranje novih poglavlja, ukoliko ne dođe do vidljivijih pomaka. U poglavlju 35 trenutno nema problema s obzirom da je za zastoj u nastavku dijaloga zaslužna kosovska strana. Pregovarački proces trenutno, dakle, nije u senci visoke politike što je do sad najčešće bio slučaj i to bi Srbija trebalo maksimalno da iskoristi – zaključuje Marić.

Četiri prioriteta

Tara Tepavac iz Epusa, ukazuje na četiri ključne oblasti prioriteta u fokusu prvog estonskog predsedavanja Savetom EU. To su sigurna i bezbedna Evropa, otvorena ekonomija, sve značajnija inkluzija i održivost, te digitalna Evropa i slobodan protok podataka kao tema od posebnog značaja za Estoniju. „Ključni cilj estonskog predsedavanja biće očuvanje snažne i jedinstvene EU pod sloganom „jedinstvo kroz balans“, pomirenjem i objedinjavanjem vrednosti otvorenog društva i ekonomije, sa rastućom potrebom za bezbednošću i izvesnošću. Balans i sinergija između prirode i novih tehnologija istovremeno su i „nacionalni“ brend koji Estonija nastoji da promoviše“, kaže Tepavac.