Foto: Pokrajinska vladaPolitički vlastodršci progutali su Vojvodinu ali do dan danas ne mogu da je svare, niti ona u sadašnjem položaju može znatnije da doprinese Srbiji, tako danas plastično opisuje položaj Vojvodine politikolog i profesor Duško Radosavljević odgovarajući na pitanje šta je donela jogurt revolucija 35 godina od događanja.
A ti događaji, poznatiji kao jogurt revolucija, zbili su se 1988. godine, kada su krenuli masovni protesti u Vojvodini, koji se pamte po kulminaciji u Novom Sadu 5. oktobra, kada su demonstranti koje je predvodio Mihalj Kertes opkolili zgradu sa funkcionerima Saveza komunista, gađajući objekat jogurtima.
Takozvana anti-birokratska revolucija, vešto režirana, zapravo je centralizovala upravljanje, dovela je Miloševića na vlast i ugušila različitosti u Vojvodini i njen visok stepen samopotvrđivanja u bivšoj državi i svetu. Događaji s kraja osamdesetih i devesetih i pokušaj izgradnje nacionalne države i danas imaju reperkusija i definitivno su zacementirali položaj Vojvodine, slažu se sagovornici Danasa.
„Držim da su posledice antibirokratske revolucije u Vojvodini višeznačne. Prvo, možda i sa nenameravanim posledicama ali to je bio uvod u rastakanje Jugoslavije, sa nacionalizmom kao novom ideologijom. Istini na volju, nacionalizam kao narastajuća i preovlađujuća ideologija svoj potpuni zamah dobija u narednim godinama ali ako pojavu posmatramo u njenom kontinuumu, on se sa antibirokratskom revolucijom rađa“, smatra politikolog dr Goran Kaluđerović.
Za profesora Duška Radosavljevića pacifikovanjem Vojvodine signaliziralo se ostatku Srbije da se neće trpeti razlike koje objektivno postoje.
„To je 35 godina sistematskog i planskog uništavanja svakog pominjanja Vojvodine, njenog političkog, ekonomskog i nadasve kulturnog identiteta, jer se silom pokušava nametnuti jedan jedini obrazac, koji ne poštuje regionalne različitosti. Ruši se identitet Vojvodine a ubacuje politički obrazac razmišljanja samo iz jednog centra, iz jedne glave i samo jednom političkom voljom. Pacifikovanjem Vojvodine pokazuje se i ostatku Srbije da se neće trpeti razlike koje objektivno postoje i da se neće toleristi pluralizam i da će se provoditi volja, vrlo često, samo jednog čoveka, i poštovati samo jedan pravac izgradnje nacionalne države“, objašnjava politikolog dr Duško Radosavljević.
On skreće pažnju da je poništavanje pluralizma pokazatelj kakve su danas stvarne težnje o takozvanom poštovanju evropskih vrednosti i pridruživanju, jer se na primeru Vojvodine „pokazuje da se ni to neće poštovati“.
„Kada ne poštuješ narode koji žive u tvojoj zemlji, kako ćeš druge poštovati. Ako ne možeš sa susedima da napraviš neku politiku, onda je sasvim jasno zašto Vojvodina ne može da ima svoj subjektivitet u ovakoj državi i zašto sve ono što je dobro u Vojvodini moraš da potreš i satreš, moraš da uništiš, da ne bi bilo drugačijeg viđenja na svet. Potpuno je jasno da će se svi ti pokušaji izgradnje nacionalne države, od osme sednice i jugurt revolucije do danas, nužno loše zvršiti“, ocenjuje politikolog Duško Radosavljević.
Spojeni lonci
Rešavanje Vojvodine, i tada, pre 35 godina, pravdalo se spasavanjem Kosova i teškim položajem Srba. Praktično, po sistemu spojenih lonaca, spasavanje Vojvodine trebalo je da spase Kosovo.
Prisećajući se jednih takvih protesta u Vrbasu, politikolog Goran Kaluđerović kaže da je tada lokalna partijska organizacija bila prilično smušena i imali su njeni predstavnici više javnih govora, koje su menjali kako se i menjao odnos snaga frakcija u Savezu komunista, za i protiv vojvođanskog rukovodstva.
„Mitinzi, iako im je povod bio nezadovoljavajući položaj Srba na Kosovu, imali su i jednu socijalnu dimenziju usled nezadovoljavajućeg ekonomskog položaja radnika i generalno stanovništva. Uverenje da će se taj položaj popraviti sa novim nacionalističkim partijskim rukovodstvom izjalovilo se sa vremenom koje je dolazilo. Kako god, sa ove vremenske distance možemo konstatovati da su posledice antibirokratske revolucije bile poražavajuće i to na više nivoa. Rasturena je jedna zemlja, Jugoslavija, država Srbija nije uspela da reši na zadovoljavajući način nacionalno pitanje a zemlja se i nije približila modernizacijskim tokovima i ostala je na rubu kapitalističkih društava“, mišljenja je dr Goran Kauđerović.
A dokle se stiglo sa spasavanjem Vojvodine i Srba na Kosovu, nije potrebno navoditi, poznato je.
„Vojvodina je uništena sa parolom da bi se rešila situacija na Kosovu. Vidimo da je to bila prazna ljuštura. Šta imamo danas, da je Vojvodina nemoćna a istovremeno se i u Srbiji dešavaju nepopravljive stvari, dok Kosovo faktični nije u istoj državi. Očigledno je srpskoj birokratiji za vreme Miloševića bilo bitno da se dočepa izvora para“, stav je Duška Radosavljevića.
Prema mišljenju sociologa Vladimira Ilića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, sada, 35 godina od jogurt revolucije, ne postoji više potrebna ravnoteža za autonomiju Vojvodine već ona više služi za sinekure predstavnika beogradskih stranaka.
„Vojvodina je moguća, uz Crnu Goru i državnu zajednicu Savezne republike Jugoslavije, moguće je da je autonomna i uz autonomno Kosovo. Nemoguća je kao jedina pokrajina u Srbiji jer je sam Beograd neuporedivo jači u svakom pogledu“, jasan je profesor Ilić.
On objašnjava, povodom podsećanja na jogurt revoluciju, da Vojvodina može da ima autonomiju samo u složenoj zajednici.
„U konkretnom slučaju to znači samo uz makar formalno postojanje i druge autonomne pokrajine u Srbiji, inače se potpuno menja ravnoteža odnosa u Srbiji i težište države se premešta na sever i autonomija Vojvodine nije ništa drugo do mreža skupih sinekura za predstavnike ogranaka beogradskih stranaka“, ocenio je za Danas dr Vladimir Ilić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
