Još jedan „ekskluzivni dokument“ Albanijan posta: Model ZSO kao za Sami narod u Švedskoj

Dokument je detaljan komentar Statuta ZSO koji je predložio Upravljački tim, kao i daljih koraka procesa oko osnivanja ZSO i predstavlja stav međunarodnih posrednika o tome šta će ona biti.

„U predstavljenom nacrtu Statut je u suprotnosti sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine i duhom Sporazuma na putu normalizacije odnosa“, navodi se u dokumentu koji se sastoji od ukupno 7 tačaka.

Prema ovom tripartitnom dokumentu, Asocijacija/Zajednica je više od opštinskog foruma koordinacije i saradnje, za razliku od vlasti na Kosovu, ali isto tako ne čini treći sloj vlasti, kako to želi vlast u Srbiji.

„Sviđalo se to ili ne Prištini, prema Zakonu br: 04/L-199 o ratifikaciji Prvog sporazuma, Asocijacija/Zajednica ima poseban pravni identitet“, otkriva dokument, pojašnjavajući da opštinama nije potrebno nikakvo prethodno odobrenje ili dekret da bi stvorile organizaciju samo za koordinaciju i saradnju u okviru postojećih ovlašćenja i odgovornosti.

Shodno tome, mora se prihvatiti da je „Udruženje/Zajednica pravno lice javnog prava“, ali da je „prema Sporazumu iz 2015. godine, tačka 1, jedini pravni osnov za osnivanje Udruženja/Zajednice zakon br: 04/ L-199 za ratifikaciju Prvog sporazuma, odobrenog od strane Skupštine Kosova 27. juna 2013.

Takođe, „sviđalo se to Beogradu ili ne, prema sporazumu iz 2013. godine, Asocijacija/Zajednica nije novi nivo vlasti“, kaže se u dokumentu do kojeg je došao Albanijan post.

Međutim, iako nije treći nivo vlasti, dokument pojašnjava da je u pitanju pravno lice javnog prava, organizacija odvojena od zakonodavnih i vladinih tela, stvorena prema relevantnom zakonu ili vladinom aktu zasnovanom na zakonu, koja samostalno obavlja svoje dužnosti i ovlašćenja definisana zakonom.

„Tačka 4 sporazuma iz 2013. godine odnosi se na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. Ključna reč ovde je ‘lokalna samouprava’. Član 4. Povelje (Delokrug lokalne samouprave) razlikuje lokalnu vlast od regionalne ili centralne vlasti“, precizira se u dokumentu.

Ali šta može biti mehanizam koji funkcioniše sa vlašću odvojenom od zakonodavnih i vladinih tela, a da istovremeno ne čini treći nivo vlasti?

Dokument se odnosi na „slučaj Sami parlamenta u Švedskoj“ kao institucionalnu mešavinu.

Sami parlament u Švedskoj je predstavničko telo naroda Sami porekla u Švedskoj i deluje kao institucija kulturne autonomije za Sami narod. Čelnika ove institucije bira Vlada Švedske, ali tek nakon što to dođe na predlog Sami parlamenta.

Dokument ne traži konkretne smernice iz ovog konkretnog primera, već ga samo daje kao model koji pokazuje da može postojati institucija odvojena od nivoa vlasti definisanih ustavom, ali ipak ne gradi novi nivo vlasti.

Kako je naglasio specijalni predstavnik Miroslav Lajčak, nacrt statuta koji je predložio Upravljački tim je početna tačka, međutim, u dokumentu se navodi da međunarodni posrednici imaju velike rezerve prema ovom nacrtu i da je utvrđeno da se on „ne pridržava nekih ključnih principa, utvrđenih prethodnim dogovorima.

U dokumentu koji je objavio Albanijan post, kaže se i da međunarodni predstavnici žele konačnu verziju Statuta od Ustavnog suda, jer je to „od suštinskog značaja za sporazum iz 2015. godine“.

“Ustavni sud mora preispitati i sve izmene Statuta koje predloži Udruženje/Zajednica. S obzirom na to da je ocena Ustavnog suda obavezna, apsurdno je zanemariti mišljenje Suda iz 2015. godine, kao što je to slučaj sa Statutom koji je predložio Upravni tim”.

Što se tiče kosovske strane, u dokumentu se kaže da „kosovske vlasti treba da pamte ciljeve sporazuma iz 2013. godine, koji stavljaju do znanja da je „Asocijacija/Zajednica sredstvo za unapređenje lokalne samouprave kosovskih Srba i pomoć za nesmetanu integraciju kosovskih Srba i struktura koje finansira Srbija“.

Dakle, „Asocijacija/Zajednica je više od samo opštinskog foruma koordinacije i saradnje“, piše Albanijan post.

„ZSO, odnosno pravno lice javnog prava treba da bude mešavina foruma za međuopštinsku saradnju, tela za zaštitu interesa zajednice kosovskih Srba i organa uprave sa ograničenim i zakonom regulisanim zadacima. Kosovski Srbi žive na Kosovu dugi niz vekova i imaju pravo da traže razjašnjenje o tome gde se nalaze na Kosovu i gde stoje za svoje buduće odnose, kao zajednica, sa Srbijom“, napisano je u dokumentu do kojeg je došao Albanijan post.

Asocijacija/Zajednica će pružiti jasnoću legitimnim zabrinutostima zajednice kosovskih Srba i takođe će pomoći Kosovu i Srbiji da na kraju normalizuju odnose, tako da Asocijaciju treba posmatrati kao „alat za izgradnju i održavanje poverenja“.

Međunarodna zajednica trenutno čeka da „Vlada Kosova da konkretne komentare, primedbe, predloge i alternative za svaku tačku i član predloženog Statuta i dostavi ih na dalju raspravu u Briselu“.

S tim u vezi, dogovorena je i Lajčakova poseta Kosovu, sastanak sa premijerom Aljbinom Kurtijem i poseta Srbiji.

Kada se razmotre svi predlozi i komentari – uvek uz vernost ciljevima Briselskog okvirnog sporazuma, a posebno sporazuma iz 2013. i 2015. – „pregovarači treba brzo da predstave Statut koji podržava EU na konačnu diskusiju“.

U završnom delu dokumenta dodaje se kao aneks da, paralelno sa ovim dešavanjima, vlasti u Beogradu treba da savetuju kosovske Srbe da se vrate u institucije“, a prištinske vlasti treba da traže zakonske opcije za održavanje izbora u četiri severne opštine.

Na kraju se navodi da, uzimajući u obzir da su četiri potpisnice (Albanija, Srbija, Kosovo i Severna Makedonija) već ratifikovale sporazume o mobilnosti Berlinskog procesa, „EU treba da izvrši pritisak na Kosovo i Srbiju da nastave u istom duha i, bez ikakvog odlaganja, da implementiraju član 1. Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa”.