Još jedan Vučićev pokušaj stvaranja paralelne elite

I sigurno je da Darijan nije jedina poznata ličnost koja se našla na toj Vučićevoj listi podrške, bez sopstvene saglasnosti, ali malo je verovatno da će bilo ko od 2.000 potpisnika, osim njega to javno i priznati.

Tek Mihajlovićevo priznanje narušilo je donekle trijumfalnu listu koju je predsednik Srbije i član SNS najavio pre otprilke dve nedelje, kao spisak kulturnih i pristojnih ljudi, koji će obilovati iznenađenjima.

Međutim, osm košarkaša Nikole Jokića i njegove braće na spisku gotovo i da nema iznenađenja. Nije iznenađenje čak ni sam Jokić. Jasno je bilo na čijoj je strani kada je primio priznanje za promociju ugleda Srbije u svetu i to sve u trenutku dok su u toj Srbiji trajali protesti protiv nasilja zbog majskog masakra u Ribnikaru i selima oko Mladenovca i dok se reprezentacija borila na SP.

Iznenađenje ne predstavlja ni podrška reditelja Miodraga Milinkovića. Njegova podrška Vučiču usledila je nakon što je njegov film“ Što se bore misli moje“ krajem septembra postao srpski kandidat za Oskara za najbolji strani film. To je bilo iznenađenje, zato što taj film, po svom kvalitetu, nije baš najbolje primljen u kritičkoj javnosti.

Vučićev spisak 2000 „pristojnih i kulturnih ljudi, osim ovih nekoliko, obiluje i imenima onh koja su u nekom trenutku imali kakve takve koristi od aktuelne vlasti. A Vučić je dugo na vlasti, više od jedanaest godina. Za to vreme bilo je mnogo prilika da veliki broj ljudi dobije posao preko vlasti, nešto ostvari uz pomoć vlasti, ili da očekuje da nešto dobije od vlasti u budućnosti.

I pored toga što je većina onih koja se našla na tom spisku podrške na neki način povezana sa SNS, to ne znači da su oni istomišljenici režima, već su im na prvom mestu njihovi lični interesi.

Teško je poverovati da iza njihovog aranžmana na listi ne stoje lukrativni interesi, privilegije, placevi, građevinske dozvole i sve ono što vlast mimo reda i poretka može da im da. A tu pada svaka njihova nacionalna veličina i intelektualni elitizam.

Vučićeva lista podrške i ProGlas ne mogu se upoređivati, pojava tog spiska SNS predstavlja nesumnjivo i napor samog predsednika Srbije da se učini „nešto više“ u odnosu na ProGlas i njegove autore.

Međutim, ProGlas je autentičan model reagovanja pokrenut sa ciljem da se probije politička uspavanost kod jednog broja glasača, da se motivišu da iskoriste svoje ustavno i zakonsko pravo, da izađu na izbore i glasaju. Korišćenje prava glasa je i obaveza na koji način se potvrđuje ili menja vlast.

Cilj ProGlasa je da se podigne svest svakog građanina da treba da glasa, za razliku od ove liste podrške koja upućuje glasače za koga da glasaju. I zato se ovaj – još jedan u nizu pokušaja stvaranja Vučićeve paralelne elite – može tumačiti kao instrument agitacije u stilu – „vidite ko sve glasa za nas“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.