Još se ne zna ni broj birača

Za ove izbore prijavljene su 103 liste – 50 albanskih, 31 srpska, devet bošnjačkih, po tri turske i crnogorske, po dve iz redova aškalijske i romske zajednice, kao i po jedna goranska, egipćanska i hrvatska.

Ovi izbori su jedna od obaveza iz Briselskog sporazuma. Sprovode se u skladu sa kosovskim propisima, a na osnovu rezultata glasanja u nedelju trebalo bi da se formira buduća zajednica srpskih opština. U nju bi, kako je najavljeno, trebalo da uđu većinski srpske opštine na KiM, koje su u kosovsko zakonodavstvo ušle iz Plana o nadgledanoj nezavisnosti Martija Ahtisarija, koji je Skupština Srbije odbacila. Ono što se za sada zna, zajednica opština biće deo kosovskog sistema lokalne samouprave, ali još nije jasno da li će i kakve institucionalne veze imati s Beogradom.

U Centralnoj izbornoj komisiji Kosova juče se nije znalo ko je nadležan da saopšti broj građana upisanih u birački spisak. U medijima se spekuliše da je na biračkom spisku 600.000 birača više nego što ih je bilo po kosovskom popisu iz 2011, koji su kosovski Srbi bojkotovali. Još se ne zna ni da li je konačno rešen problem upisa prognanih kosovskih Srba. Nosioci više srpskih lista već su upozorili da bi srpski glasovi van KiM trebalo da „pokriju“ slabu izlaznost na terenu i eventualan izborni neuspeh glavnog favorita vlasti u Beogradu – Građanske inicijative „Srpska“.

Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije, upozorio je juče da niko ne može da očekuje blanko podršku Srbije rezultatima lokalnih izbora na KIM ukoliko bude manipulacija. On tvrdi da „i dalje postoji ozbiljan problem s biračkim spiskovima zbog pokušaja Prištine da ubaci fiktivne glasače“.

Zvanični Beograd neće biti jedini koji će pratiti šta se dešava na izborima. Štab za bojkot izbora Privremene skupštine AP KiM saopštio je juče da će „na pristojnoj udaljenosti mirno posmatrati i registrovati broj glasača“ i „s velikim brojem kamera pokriti svako biračko mesto, čime će u potpunosti zabeležiti sve incidente i svaku neregularnost“. Štab se „unapred ograđuje od svakog incidenta“, jer „kao po pravilu vlast u Beogradu bez ijednog dokaza za svako nasilje optužuje one političke snage koje su protiv izbora“.

Posle više odlaganja, poseta KiM vicepremijera Aleksandra Vučića pala je juče, poslednjeg dana kampanje. Zajedno s Vučićem, završnom skupu „Srpske“ u Gračanici prisustvovali su i šef vladine Kancelarije za KiM i ministar bez portfelja Aleksandar Vulin, koji je na Kosovo pušten tek pošto je dokazano da je prošli put došao vozom, kao i ministar pravde Nikola Selaković, koji je poručio, između ostalog: „Ko nije za 'Srpsku', nije za Srbiju“. Oni su, kako javljaju agencije, pozdravljeni aplauzima i povicima“Vučiću, Vuline – Srbine“.

Vučić je pozvao kosovske Srbe da budu odgovorni prema svojoj deci i svojoj budućnosti i da poštuju državu Srbiju i izađu na izbore. On ih je zamolio i „da budu mudriji“. „Da ratujemo niti možemo, niti hoćemo, naš je posao da u miru obezbedimo budućnost za našu decu“, poručio je Vučić, napominjući da se na izborima 3. novembra odlučuje o stvaranju zajednice srpskih opština, za šta je potrebno, kako je rekao, najmanje šest lokalnih samouprava.

On je istakao da se nije držao „scenarija koji mu je naložila Priština“, koja njegovu posetu smatra verskom, pa je umesto u manastir Gračanicu, prvo otišao na miting „Srpske“. Vulin, kao što je dan ranije uslovio kosovski premijer Hašim Tači, nije bio u „uniformi rezerviste“, nego u crnom sakou i sivoj košulji.

Glasanje ključ za put u EU

Ambasador Velike Britanije u Prištini Jan Klif izjavio je juče da su lokalni izbori ključ za put i Srbije i Kosova ka EU. Klif je u intervjuu za RTK rekao da je u interesu svih što veća izlaznost, zbog čega je poseta Kosovu političara i ministara iz Beograda „vrlo važna“. Slične poruke juče su stigle i iz Nemačke – iz Bundestaga, od poslaničke grupe demohrišćana kancelarke Angele Merkel, kao i od šefa diplomatije Gvida Vestervelea.