Joška Broz: 29. novembar je moja slava

Titov unuk je predsednik Komunističke partije, kao i Udruženja građana „Josip Broz Tito“, koje je osnovao pre više od decenije.

Odgovarajući na pitanje kako komentariše dokumentarni film „Titove žene“, prikazan u četvrtak na RTS-u, naš sagovornik konstatuje da je to „korektno, dat je prikaz činjenica“.

Povodom činjenice da je jedna ulica u Kragujevcu nedavno nazvana po Dragoljubu Mihailoviću, vođi četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, Broz navodi da je „povampirenje fašizma“ primetno u svim republikama bivše SFJR, „kao i prekrajanje istorije“.

Upitan da li će ponovo biti kandidat za poslanika na listi Socijalističke partije Srbije na izborima naredne godine, sagovornik Danasa kaže da je preduslov za to „potpisivanje koalicionog sporazuma, što je u interesu Komunističke partije“.

Dan republike je obeležavan u znak sećanja na drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), koje je održano 29. novembra 1943. godine u Jajcu, u Bosni i Hercegovini, koje je u to vreme bilo pod kontrolom partizana.

AVNOJ je tada postao zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, uspostavljen je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, a izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju do završetka rata, dok je Tito proglašen za maršala Jugoslavije. Dve godine kasnije na isti dan se sastala Ustavotvorna skupština i usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

Dan republike prestao je da se obeležava nakon raspada SFRJ u svim njenim republikama, osim u Srbiji, gde je ostao zvanični praznik do novembra 2002.