Joška Broz: 29. novembar je moja slava

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Jugoslavija i njen ekonomski sistem su bili napredniji od kapitalizma i od sovjetskog socijalizma. Sovjeti su to prakticno i priznali; znam pouzdano da je nasa roba bila vrlo trazena i cenjena u Sovjetskom Savezu.
   Zapadni kapitalizam vodjen skorojevicima i politickim nepismenjacima, koji umesto da uzmu sto je bilo dobro u Jugoslaviji i primene je na njihov sistem resili su se za najgluplju opciju da sve to sruse.
   I drzavu Jugoslaviju u isto vreme.
   To je bila teska geopoliticka greska jer su time sami sebi potkopali temelje i danas je vise nego vidljivo da se kapitalisticki sistem urusava.
   Jednog dana u Srbiji ili u nekoj od bivsih jugoslaovenskih republika pojavice se jedan karizmaticni vodja putinovog stila i tada ce svima nama postati jasno sta smo izgubili i sta treba ponovo da izgradimo.
   Vladimir Putin radi na stvaranju jedne nove varijante „Sovjetskog Saveza“ i moze biti da ce to biti „okidac“ za novu Jugoslaviju.
   Ona ce biti, siguran sam, veca, bolja i mnonogo jaca nego prethodne.
   Zivi bili pa videli !

2. 29. Novembar 1945 je dan kada su i jugoslavija i srbija prvi put postali republika i kada je nazadna ideja nasledne monarhije ugasena. Zato zasluzuje da i danas bude praznik.

3. Današnju globalizaciju i demokratiju istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi „Ološ ekonomija“. Između ostalog, Loreta je zaključila: „Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza… Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope), gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajedničko: lepe su, jeftine, i očajne. Tržište seksa je tek vrh ledenog brega… Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika… Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.
   I to je paradoks.
   Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja, kako ekonomisti kažu, snažan i direktan uzajaman odnos.
   Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne pojave uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje proces dekolonijalizacije. Međutim, dešava se da broj robova raste, a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima na pretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao obavezan trošak u međunarodnom biznisu‘…
   Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište. Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“
   Loreta je knjigu objavila pre nego su zapadne sotone urušile nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi, koji su, da bi preživeli, bežeći od sigurne smrti, krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, i nadali se spasu kod onih država i naroda čija je vojska i avijacija, po naredbi političkih sotona, razorila im domove, a sada ih primaju u svoje države da ih eksploatišu kao robove.
   Loreta nije imala podatak da njih osam sotona poseduje kapital koliko polovina čovečanstva – 3,6 milijardi ljudi.

4. Srecna Slava domacine….Da znam gde slavis dosla bih