Jovana Polić na panelu povodom godišnjice Đinđićevog ubistva: Mrak nastao tada sada je najmračniji (VIDEO)

Polić je govoreći o danu kada je Đinđić ubijen istakla da je tad imala osećaj da je „sve gotovo samo dve godine od formiranja vlade u kojoj je Đinđić bio premijer.“

„Mi sad živimo najmračniju fazu nakon Đinđićeve smrti, ali noć je najtamnija pre svitanje, pa se nadam da će nakon svega da svane. Taj pucanj u Đinđića bio je pucanj koj je omogućio vraćanje u prošlost“, rekla je Polić.

Profesorka fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić naglasila je da joj je izuzetno žao što u vreme kada je Đinđić bio premijer nije imala više razumevanja što stvari nisu mogle da se razvijaju brže.

Ona je ocenila da je jedna od najvažnijih Đinđićevih ideja bila da ne dozvoli mladima da odu iz Srbije već želja da dovede svet u Srbiju.

„On je koristio sve drugo, samo nije koristio termin viktimizacije koji je dugo narativ srpskog političkog života od osamdesetih“, rekla je Dragićević Šešić.

Prema njenom viđenju od Đinđićeve političke zaostavštine ostala je sao svest o potrebi da se izgradi sistem.

„To je možda i njegova najveća greška, reka je jednom prilikom ‘ništa nećete postići ako me ubijete jer sistem će nastaviti da postoji, a nažalost nije bilo vremena uspostaviti čvrst sistem u razrušenoj zemlji“, obrazložila je Dragićević Šešić.

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović rekao je da je „nasleđe radikalske politike“ doprinelo tome da se sve što je ostalo iza Đinđića „gurne u drugi plan“.

„To su prirodni antipodi, ta radikalska politika koja se od osamdesetih godina provlači kroz institucije je bila prirodni neprijatelj i onome za šta se Đinđić zalagao, a posebno povratku u svet i drugačijem sagledavanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zemlje“, rekao je Popović.

Prema njegovim rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom 12 godina vladavine pored institucija i sistema uništio i politiku.

„On je uložio mnogo vremena da uloži politiku kao takvu, a mi smo tokom godina postali saučesnici u celom tom poslu uništavanja politike i to je jedan od uzroka zbog kojih danas zemlja izgleda onako kako izgleda“, rekao je Popović.

Teolog Vukašin Milićević ukazao je da su nakon Đinđićeve smrti „mnogi zatvorili oči“ kao da se u tom trenutku nije pokazalo ko je ko u tom svetu.

„Meni je jedan važan aspekt njegovog zaveštanja bila borba protiv mitomanije, odnosno svest o tome koliko je ona toksična u političkm prostoru“, rekao je Milićević.

Student Fakulteta političkih nauka Pavle Cicvarić je rekao da je imao samo 10 meseci kada je Đinđić ubijen, ali da je kroz priče roditelja, čitanje i gledanje sačuvanih arhivskih snimaka stekao utisak da je Đinđić bio vredan i nezamenjiv faktor.

„Ono što ja mogu da primetim u mojoj generaciji je da se većina mladih ljudi ugleda na motivacione govore, ali ja im govorim da je važno da vide ljude koji su stručni, pravi filozofi i da poslušamo te ljudi koji imaju šta da kažu, kao što je na primer Đinđić“, zaključio je Cicvarić.