Foto: EPA / SRDJAN SUKIPrikupljanje sigurnih glasova, kako se to zvalo u vreme vladavine DS, a sada kapilarnih glasova u doba vladavine SNS, jedan je od velikih problema sa kojima se sadašnja opozicija sreće tokom izbora jer je taj stranački angažman, inače poznat i primenjivan svuda u svetu, u Srbiji došao do ivice legalnosti i legitimnosti.
Uz to je sadašnja vladajuća stranka toliko sveprisutna i organizovana da opoziciji ostaje samo da insistira na fer i demokratskim izbornim uslovima ili da u suprotnom bojkotuje izbore.
Demokrate su od 2000. i te kako prikupljale sigurne glasove i svaki član i funkcioner na bilo kojoj poziciji imao je obavezu da ispuni određenu kvotu dodatnih glasova, koja se povećavala u zavisnosti od radnog mesta. O tome se ćutalo jer su to radili i tadašnji radikali, ali i ostale stranke, jer je tada opozicija bila mnogo jača nego sada. Uz to, sadašnje partije van vlasti teško da mogu, kadrovski i tehnički da se organizuju i uđu u ozbiljan posao prikupljanja sigurnih glasova.
Bojan Klačar, programski direktor Cesida, kaže da je jedna od važnih razlika između vlasti DS i SNS to što je SNS na svim nivoima, u Republici, Pokrajini i gotovo svim jedinicama lokalne samouprave.
– Oni su po dubini u svim javnim preduzećima i firmama sa državnim vlasništvom. Politički pejzaž je monolitan i mogućnost pritiska na ljude je mnogo veća nego pre šest godina. Druga razlika je što je SNS vrlo organizovana i disciplinovana, a organizacija i koordinacija je vidljiva u snažnim prisustvom na terenu kada su izbori. To ranija vlast nije bila. Pre šest godina smo imali situaciju balansa u stranačkoj moći. Na izborima 2012. prikupljanje kapilarnih glasova moglo je da izvede najmanje šest partija. Sada je to samo jedna. Poslednja razlika je finansijske prirode. SNS s ogromnim novcem može da radi bilo šta – objašnjava Klačar za Danas.
Prema njegovim rečima, prikupljanje kapilarnih glasova nije izmišljeno u Srbiji i svugde postoji isti koncept koji podrazumeva da lokalni aktivisti na razne legitimne i legalne načine prikupljaju sigurne glasove.
– Ali Srbija se od demokratskih država razlikuje, jer je ta aktivnost često na ivici dozvoljenog. Prikupljanje glasova mora da bude dobrovoljno. Stranke mogu da prave svoje baze podataka, ali podaci koje imaju moraju biti dati uz saglasnost i sa jasnim ciljem koji će biti predočen svakome od koga tražite lične podatke. Mora se poštovati Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Iskustvo pokazuje i teško je dokazivo, ali postoje vesti o tome, da se podaci i glasovi prikupljaju uz pritisak ili od strane direktora javnih preduzeća, pretnjama otkazom, smanjenjem plate ili uz neku nadoknadu koja ne mora nužno da bude novčana. To je veliko kršenje izbornih pravila, ali i krivičnog zakonika – ukazuje Klačar. On dodaje da je prisustvo države i njena moć, koja po dubini seže do najnižih društvenih sfera, tolika da je pritisak na ljude lako izvodljiv.
Do promene ovakve slike je, prema njegovim rečima, teško doći ukoliko ne bude više stranačkog pluralizma, političke svesti i kulture a ponajviše osećaja i potrebe za vladavinom prava koje sada nema, a koja mora da bude u svesti svakog pojedinca ali i vladajuće stranke.
Sociolog Đokica Jovanović za Danas ističe da je sadašnja partija na vlasti toliko zloupotrebila svoj položaj da je stvorila klijentelistički sistem koji okuplja bar 700.000 klijenata.
– Da bi neko postao i ostao klijent on mora da se obaveže da će obezbediti glasove svojih prijatelja i rodbine koji će tada biti takođe tretirani kao klijenti. Ne postoje institucije države koje bi kontrolisale javne poslove, jer su izbori javan posao. Na snazi je klasičan primer neodgovorne i razobručene države – navodi on.
Prema njegovim rečima, realnoj, odnosno faktičkoj opoziciji, u takvoj situaciji jedino što preostaje je bojkot izbora, jer učešćem na njima u takvim uslovima opozicija preuzima deo odgovornosti za davanje legitimnosti nelegalnom procesu. On nije optimista kada je reč o borbi protiv klijentelističkog sistema.
– Klijentelizam samog sebe izjede na kraju. Za njegovo održavanje stalno su potrebni resursi za potplaćivanje klijenata koji su tu samo dok imaju koristi od toga a ne zbog uverenja. Kada se u jednom trenutku klijentove potrebe ne izmire, on postaje nezadovoljan. Međutim, to je dug proces i ne verujem da će se u Srbiji brzo završiti – zaključuje Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
