Direktor programa i komunikacija Foruma za bezbednost i demokratiju (FBD) Luka Jovanović objavio je danas da nije jasno ko može i po kom osnovu da sazove nastavak konstitutivne sednice Skupštine Srbije zbog toga što na prvoj sednici 3. avgusta, koja je prekinuta, nije izabran novi predsednik koji je za to nadležan.
U autorskom tekstu objavljenom na sajtu FBD, Jovanović je naveo da je to mogao da učini predsednik prethodnog saziva, ali da je njemu istakao mandat potvrdjivanjem mandata novim poslanicima na prvoj sednici.
Jovanović je podsetio da je na sednici 3. avgusta završena samo jedna tačka dnevnog reda, dok preostale četiri tačke nisu ni otvorene, a poslanicima je rečeno da će o nastavnku sednice „biti blagovremeno obavešteni“.
Zbog toga, Jovanović je upitao kako se zakonom podrazumeva konstituisanim novi saziv Skupštine Srbije, koji je na prvoj konstitutivnoj sednici održanoj pre više od dva meseca samo potvrdio mandate, a nije izabrao predsednika parlamenta, niti potpredsednika i radna tela.
„Sledom proteklog vremena, koje se nikako ne može podvesti pod tek neku pauzu, posle prekida konstitutivne sednice poslanici, pa i javnost, trebalo je – a nije kasno ni sada, da budu blagovremeno obavešteni i o tome ko će i kada da sazove svečanu sednicu za izbor nove vlade, kao i da li će se konstitutivna sednica Skupštine okončati na vreme za njen izbor“, piše Jovanović.
Jovanović je kazao da je moguće na osnovu članova 92 i 93 Poslovnika Skupštine Srbije izmeniti dnevni red tekuće sednice tako da se u njega uvrsti i izbor nove vlade, za čijeg je mandatara izabrana Ana Brnabić – pod uslovom da se nekako prevazidje nedoumica u pogledu toga ko će uopšte ponovo da zakaže nastavak konstitutivne sednice i kada.
„Tako nešto bi bilo do sada nevidjeni fenomen koji bi samo dodatno potvrdio utisak o neuticajnom i iznad svega, nesamostalnom parlamentu koji je u potpunosti podredjen medjustranačkoj kombinatorici“, ocenio je on.
Jovanović smatra da takav scenario ne bi morao razmatrati da se rokovi za konstituisanje najviših organa zakonodavne i izvršne vlasti ne percipiraju kao ovlašćenja već kao dužnost.
„Nisam apsolutno siguran kako nešto što je Ustavom propisano kao obaveza može da se tumači kao ‘ovlašćenje’. Predsednik (Srbije) je, u konkretnom slučaju, ‘ovlašćen’ da predloži mandatara nove vlade i poslanici su ‘ovlašćeni’ da izaberu predsednika Skupštine taman toliko koliko je bilo ko od nas ‘ovlašćen’ da plati svoj dospeli račun za struju“, piše on.
Naglasio je da rokovi propisani za izbor i konstituisanje najviših organa vlasti u zemlji nisu „privilegija“ nosilaca funkcija već njihova obaveza prema svim gradjanima Srbije, koji su im na izborima ukazali poverenjeranje.
„Dosadašnjim svojim postupanjem oni su to poverenje, svojom pasivnošću i nečinjenjem, nedosmisleno izneverili. I to u jeku pandemije – koja je morala da predstavlja dodatni podstrek da se sve izborne i postizborne radnje okončaju u najkraćem roku, a ne izgovor za odugovlačenje i potpuno ignorisanje volje birača koji su, bukvalno, rizikovali živote da tu volju iskažu“, istakao je Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.