Vladislav Jovanović: I dalje je važeća obaveza iz Rezolucije 1244 o vraćanju srpskih vojnika na Kosovo

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je danas da Srbija ima nameru da, prema Rezoluciji UN 1244, na Kosovo vrati određeni broj trupa.

Kako je navela, Srbija će zahtevati po pitanju Kosova ono što je u skladu sa ovim dokumentom i izrazila očekivanje da će to prihvatiti svi oni koji pozivaju sve zemlje sveta da se pridržavaju svih rezolucija SB.

Jovanović objašnjava za Kosovo onlajn da je Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti izglasana pod glavom broj 7 Povelje Ujedinjenih nacija koja naređuje i preti upotrebom sile Ujedinjenih nacija ako se nešto što je usvojeno ne izvrši.

To znači, kaže on, da ako se ne sprovede ono što je SB UN naredio, da će odgovorni biti prinuđeni da to sprovedu. Glava broj 6 Povelje UN, recimo, pojašnjava on, ne preti upotrebom sile ako se nešto ne izvrši.

„Sve odredbe Rezolucije 1244 jednako su vredne i među njima nema više i manje vrednih. Međutim, u primeni ove rezolucije od početka, još od vremena Bernara Kušnera, forsirane su odredbe koje idu u prilog Albancima a one koje idu u prilog Srbije i Srba, naročito proteranih Srba, puštene su na čekanje koje traje 23 godine. Odredba Rezolucije o obavezi vraćanja na KiM do hiljadu vojnika i policajaca, što znači maksimum 999, je podjednako obavezujuća kao i sve druge odredbe. Srbija ima pravo da to pokrene, kao što i UN, odnosno njihova misija Unmik, i Kfor to mogu da pokrenu“, kaže naš sagovornik.

Jovanović ukazuje da pravo Srbije da vrati vojnike nije zastarivo jer rezolucija SB UN ne zastareva.

„Postavlja se pitanje odgovornosti onih zaduženih za sprovođenje Rezolucije 1244 zašto je nisu do kraja sproveli. Ako bi neko rekao da je za to kasno, to ne stoji, jer ne postoji zastarivost imperativnih rezolucija SB. Ako se ne izvršavaju onda je to nemar i odgovornost onih koji je nisu izvršili. Nije kasno da mi ovo pitanje pokrenemo, čak i kao test. Neka oni to odbiju, pa da ceo svet vidi da su imali zlu nameru od početka da od naše južne pokrajine naprave drugu albansku državu“, kaže Jovanović.

Kako dodaje, Srbija do sada nije postavljala to pitanje tako direktno jer je ušla u pregovore, verovatno da bi zadržala dobru volju u očima drugih.

„Zbog dobrih namera smo to propustili da uradimo za sebe, ali nikada nije kasno, Rezolucija 1244 je zapovest Saveta bezbednosti i mora da se izvrši pod pretnjom prinude“, zaključuje Jovanović.

On, međutim, napominje da se dogodilo i jedno odstupanje od Rezolucije 1244 jer je NATO naknadno ovlastio komandanta Kfora da on ima diskreciono pravo da odlučuje kada i da li će snage Srbije do hiljadu vojnika da budu vraćene. Pošto je Rezolucija SB UN doneta pod glavom 7, kako objašnjava, niko drugi ne sme da ima ovlašćenja koja derogiraju snagu Rezolucije 1244.

„Komandant Kfora nikada nije zatražio povratak srpskih snaga. Sad smo došli do situacije da su odredbe koje su u korist Albanaca sve izvršene i preko mere, a one koje se tiču Srba i Srbije nisu uopšte. Za 200.000 izganih i raseljenih Srba nisu stvoreni uslovi za povratak, vratilo se samo 2 odsto. Drugo, povratak do hiljadu vojnika je trebalo po Rezoluciji da demonstrira suverenitet Srbije na Kosovu, makar i simboličnim vojnim prisustvom. Amerika od početka uopšte nije imala nameru da to sprovede jer je ona imala u vidu da vrlo brzo Kosovo proglasi nezavisnom državom. Zbog toga je agresija NATO na SRJ bila ne samo zločinačka nego i osvajačka, jer su odvojili nasilno južnu srpsku pokrajinu sa namerom da je definitivno predaju Albancima“, navodi Jovanović.

Pitanje povratka srpskih trupa na Kosovo u Beogradu je pokrenuto zbog najnovijih dešavanja na Kosovu među kojima je i sinoćni upad na sever između 300-350 kosovskih policajaca sa oklopnim vozilima koji su se stacionirali u mešovitim naseljima.

Šta stoji u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN

Rezoluciju 1244 (1999) Savet bezbednosti usvojio je na svom 4011-om sastanku održanom 10. juna 1999. godine. U Aneksu 2, stav 6, kaže se da će nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine, održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ kaže se da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).