Jovanović: SNS i SZS se ponašaju kao imperije

On nije zasnovan na tome što se meni posebno sviđa da učestvujem na ovakvim izborima, u nefer uslovima i užasno zatrovanoj atmosferi, koliko je zasnovan na činjenici da bojkot ne vidim kao održivu alternativu.

Ali odluka o tome da li ćemo izaći ili nećemo biće doneta kolektivno u okviru Predsedništva pokreta, odnosno u okviru organa udruženja i organizacija koje pokret čine – kaže za Danas Miloš Jovanović, član Predsedništva Pokreta Metla 2020, odgovarajući na naše pitanje kojoj je opciji bliži, bojkotu ili izlasku na izbore.

* Zašto neprekidno tvrdite da bojkot nije dobro rešenje, dok stranke koje su se za njega opredelile navode da je to dugoročno rešenje u kome se treba izboriti za fer uslove?

– Mnogo šta su one navodile što se pokazalo apsolutni netačnim. Ja pokušavam da sagledavam i procenjujem situaciju racionalno i odgovorno, što naravno ne znači da sam nužno u pravu. Hajmo zato redom. Bojkot, da bi bio uspešan, podrazumeva da nakon izbora nastavimo borbu vaninstitucionalnim sredstvima – protestima, građanskom neposlušnošću, blokadom institucija ili saobraćajnica na primer – kojim ćemo prisiliti vlast na nove izbore u potpuno izmenjenim uslovima. Za tako nešto mi se naprosto čini da nema ni dovoljno snage, ali ni dovoljno volje. Prvo, zato što socioekonomska situacija nije takva da tera ljude na ulicu i ovo je naprosto činjenica. Uostalom, dosadašnji protesti nisu bili uzrokovani nekakvim socijalnim buntom već iritacijom, skoro estetskom, koja je prouzrokovana načinom vladavine SNS i Aleksandra Vučića. Drugo, starosna struktura naše nacije je takva da ostavlja malo prostora za uspešnu vaninstitucionalnu borbu koja zahteva mladost i energiju a ne srednje doba i konformizam. Pored ova dva objektivna razloga postoji i treći, subjektivni doduše. Reč je o mom utisku da političari koji najviše zagovaraju bojkot, nisu, opravdano ili ne, preterano omiljeni među građanima i da neće biti puno ljudi koji će proliti suzu zato što oni nisu u skupštini, što dodatno otežava celu priču. Konačno, postoji i četvrti razlog koji se odnosi ovog puta na spoljni faktor. Očigledno je da ne postoji podrška ideji bojkota od strane takozvanog međunarodnog faktora.

* Znači po vama bojkot ne može biti uspešan?

– Zbog svega navedenog mi se čini da će ideja bojkota 2020. biti po posledicama isto što je bio i Beli Preletačević 2017, neodgovoran pucanj u prazno. Uostalom, ovu procenu na neki način potvrđuju i dosadašnji protesti za koje takođe mislim da su užasno neodgovorno vođeni ali eto, tu smo gde smo. Mi smo od samog početka dali svoje viđenje stvari i bili i pristojni i konstruktivni ali ta zapažanja niko nije hteo da čuje. Ima nažalost isuviše sujeta i gordosti na srpskoj političkoj sceni, što samo po sebi nikada nije dobro a kamoli kada je u ovoj meri bez pokrića.

* Da li je neko od onih koji su za bojkot pokušao da utiče na vas da se opredelite da ne izađete na izbore?

– Mi smo u pokretu Metla 2020 svoji i u tom smislu ne može niko da utiče na nas, ni vlast niti deo opozicije koji se odlučio na bojkot. Ali i jedni i drugi imaju običaj da lepe etikete i nužno smatraju da ste im neprijatelji ako se sa njima ne slažete. I jedni i drugi imaju taj imperijalistički refleks koji se ogleda u njihovoj želji da vas podrede, da vas potčine. U tom smislu se SNS i neretko SZS ponašaju kao imperija koja ne poznaje partnere već samo vazale ili neprijatelje.

* Smatrate li da su izmenom pojedinih zakona ispunjeni uslovi za izlazak na izbore ili je to simulacija demokratije?

– Tendenciozno vam je pitanje. Uslovi za izlazak na izbore postoje. Oni su užasno nefer, neke od njih koji su proceduralne prirode poput skupljanja potpisa će biti užasno teško ispuniti u ovakvim uslovima, ali izlazak je moguć, koliko god težak bio. Samo je pitanje kako nastaviti borbu protiv ovakvog ludila. Ja sam i dalje ubeđen da je bilo celishodnije da se opozicija organizuje u jednu ili dve kolone koje bi tesno sarađivale i umesto da poslednjih sedam meseci potroši na nepromišljenu priču o bojkotu koju je lansirao Dragan Đilas, prepešači Srbiju i uđe u direktnu borbu sa režimom SNS-a.

* Vlast je evroparlamentarcima obećala da će popuniti i promeniti Savet REM. Da li je to dovoljno da se promeni medijska slika u Srbiji?

– Nije i uslovi se promeniti neće. To je jasno od samog početka. I tu više nema šta da kukamo. Ja uostalom od vlasti ništa nisam ni očekivao niti očekujem. Očekivao sam zato mnogo više i ozbiljnosti i odgovornosti i promišljenosti od opozicije.

* Početkom februara pred parlamentom će se naći i smanjenje cenzusa. Da li je to milosrđe moćnih ili usluga malim podobnim strankama?

– Ni jedno ni drugo. To je samo još jedan pokazatelj samovolje i igranja sa demokratskim procedurama od strane aktuelne vlasti koji najviše koristi njoj samoj.