Jovanović: Za Beograd bi bio uspeh da ja postanem gradonačelnik

Kada sam s jeseni 2013. godine vratio poslanički mandat i povukao se iz politike, palo mi je na pamet da se angažujem na lokalnom nivou. Ne volim nered i ne volim da živim u njemu. A strašno mi je smetalo i smeta mi i dalje što na primer novogradnja u centralnim gradskim opštinama menja nagore opis čitavih gradskih kvartova, što pločnici nedavno sređenih ulica pucaju nakon godinu dana a trebalo bi da stoje pola veka, što je sve više automobila i saobraćajnih gužvi, zagađenosti, nedovoljno zelenih površina i da ne nabrajam dalje jer je i ovo sasvim dovoljno razloga da pokušate nešto da promenite, kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, govoreći o razlozima zbog kojih je odlučio da se kandiduje za gradonačelnika Beograda.

Naš sagovornik navodi da će se lista DSS zvati „Dr Miloš Jovanović – Demokratska stranka Srbije“, a na njoj će biti „obrazovani i u svakom pogledu kvalitetni ljudi poput predsednika našeg Gradskog odbora Velimira Gavrilovića, potpredsednika stranke Predraga Marsenića, dr Aleksandra Popovića, kao i ljudi poput profesora Miloša Kovića ili profesora Časlava Koprivice“.

* Šta će činiti okosnicu kampanje DSS? Koja je vaša ciljna grupa?

– Beograd je zakrčen grad i u tome se na razlikuje toliko od nemalog broja svetskih metropola. I baš zbog toga mora da prodiše i pokaže jedno novo lice. Mora da prodiše urbanistički tako što se u centralnim gradskim opštinama ne sme osetno povećavati broj stanovnika jer one nemaju infrastrukturne preduslove za veći populacioni rast. Moraju se uvesti i stilski kriterijumi za novogradnju jer je nedopustivo da niču zgrade bez ikakvih ograničenja u pogledu izgleda i elemenata fasada, boje i materijala koji se koriste. Beograd mora da prodiše i saobraćajno-ekološki kroz povećanje efikasnosti gradskog prevoza i sprovođenje ozbiljne strategije ozelenjavanja grada. Konačno hoćemo da prodiše i kada je u pitanju upravljanje Beogradom, i da delu nekada prigradskih opština damo status zasebnih jedinica lokalne samouprave. Takođe, trebalo bi razmisliti i o zabrani korišćenja plastičnih kesa. Procena je da građani prosečno godišnje upotrebe više od hiljadu takvih kesa, pa vidite koliki je to ekološki problem, s obzirom da se one teško recikliraju.

* Koje su glavne tačke programa DSS za beogradske izbore?

– Moramo polako da menjamo navike svih nas kao Beograđana. Automobili moraju manje i racionalnije da se koriste. Zbog toga ćemo otvoriti žutu traku za sve automobile sa tri i više putnika. Javni prevoz, sa većim brojem elektrobuseva mora biti jeftiniji a u perspektivi se mora razmišljati o besplatnom javnom prevozu za njegove korisnike. Hoćemo da izgradimo i veći broj nadzemnih garaža sa zelenim fasadama kako bi rasteretili trotoare i za drvorede i za prolaz pešaka. I uopšte uzev, zbog kvaliteta vazduha i letnjih visokih temperatura, mora se sprovesti ozelenjavanje grada sa svim iskustvima „zelenih gradova“. U Australiji su studije pokazale da se letnje temperature mogu spustiti i do dva stepena promišljenim ozelenjavanjem gradova. Konačno, važan nam je i „Koridor kulture“ odnosno ideja da umesto gondole, izgradimo pešački most koji bi povezao istorijsko-kulturnu celinu Kalemegdana gde se između ostalog nalaze i Vojni muzej i Paviljon Cvijeta Zuzorić sa Ušćem, gde bi sa leve strane pešačkog mosta ostao Muzej savremene umetnosti a sa desne, dakle u bloku 15, bila izgrađena beogradska opera. Na ovome posebno insistiram jer pored odgovorne socijalne politike, politika u oblasti kulture apsolutno mora da predstavlja jedan od prioriteta grada s obzirom na skaradne televizijske sadržaje sa zaglupljujućim rijaliti programima, i uopšteno govoreći, vreme u kojem živimo.

* Šta bi za DSS predstavljalo uspeh na ovim izborima?

– Ono što bi predstavljalo i uspeh za Beograd: da budem gradonačelnik. I nimalo se ne šalim kada ovo kažem.