Foto: FoNet / Aleksandar BardaČekanje na pridruživanje Evropskoj uniji za zemlje Zapadnog Balkana nije neutralno pitanje i one neće zadržati isti stav prema EU dok čekaju. Osećaće se sve više više isključeno i nejednako. To nije dobar saveznik u spoljnoj i strateškoj politici i predstavlja rizik sa bezbednosne strane – to može da proizvede neprijatelje ili protivnike projekta EU – istakao je Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu, govoreći o perspektivi Zapadnog Balkana o budućnosti Evrope na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Jović je govorio na panelu o budućnosti Evrope i vizije EU koju imaju građani država članica ali i zemalja iz regiona, koji je organizovan drugog dana Foruma u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.
O ovoj temi govorile su i Anida Šabanović, direktorka Incijative za spoljnu politiku iz Sarajeva i Jovana Marović, potpredsednica Ujedinjene reformske akcije (URA) iz Crne Gore.
Dejan Jović, istakao je da je pitanja osećanja “uključenosti” kao i “jednakosti” ključna za podršku građana Zapadnog Balkana projektu Evropske Unije, te da ako oni budu morali da čekaju dugo na pridruživanje postoji opasnost da se okrenu potpuno protiv tog projekta.
– Na Zapadnom Balkanu vidim narastajući skepticizam u Srbiji i Bosni i Hercegovini prema EU, i dalje postoji veliki nivo podrške među Albancima i na Kosovu, a ostali su negde između, kao što je bila Hrvatskoj pre pridruživanja. Mislim da je ključno pitanje – priznanje i porepoznavanje ovih država kao jednakih sa onima koji su već u EU. To znači ispuniti očekivanja koja su ovi ljudi imali i kada su formirali nezavisne države da budu prepoznati, ne samo kako države, već kao deo projekta oko priznanja biti prepoznat kao jednaki za one koji su već u eu. ispuniti očekivanja koja su ovi ljudi imali kada su formirali nezavisne države. oni su očekivali da budu prepoznati, ne samo družave nego kao deo projekta – naveo je Jović objašnjavajući da građani regiona EU vide kao sistem koji može da im obezbedi to priznanje ali da će biti jako problematično ako na to budu morali da čekaju, recimo, 30 godina, jer će se osećati sve više isključenim.
Jovana Marović istakla je da su lideri Zapadnog Balkana zainteresovani za temu Evropske unije samo kada govore o cilju zemalja regiona da se pridruže EU što pre.
– Da bi lideri u regionu imali viziju bolje EU, oni moraju prvo da imaju viziju kako da unaprede sopstvene države. O EU govore samo u kontekstu posvećenosti pridruživanju kako bi dobili glasove na tome, navela je Marović.
Ona je istakla da postoji velika razlika u vizijama bolje Evrope koju imaju lideri i koju ima civilno društvo.
– Građani Zapadnog Balkana imaju bolju viziju Evrope nego oni u samoj EU. Mi bismo u budućnosti voleli da vidimo EU koja brine za fundamentalne vrednosti – vladavinu prava, demokratiju, da brine za građane i njihove incijatve, da bude ona Evropa koja je formirana Mastrihtskim ugovorom – politička unija koja je sada zanemarena – navela je Marović.
Anida Šabanović smatra da bi značajnije uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u debatu o budućnosti Evrope išlo u korist obe strane, umesto da se region oseća kao „nezvani gost“.
– To bi moglo da ubrza proces evrointegracija, pošto je budućnost Evrope i budućnost Balkana, a takođe bi se ojačao doživljaj saradnje i partnerstva, koji već duže vreme nedostaje formalnom procesu pridruživanja – zaključila je Šabanović.
Beogradski bezbednosni forum, 11. po redu, otvoren je juče i tokom tri dana okupiće više od 80 globalno priznatih eksperata koji će govoriti o najaktuelnijim bezbednosnim i spoljnopolitičkim temama sadašnjosti i budućnosti regiona Balkana, Evrope i sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
