Jović: Svaka zemlja koja želi u EU pre toga da pokaže da može biti prijatelj sa svojim susedima

Cenić smatra da treba ujediniti inicijativu Otvoreni Balkan, u kojoj su trenutno Srbija, Albanija i Severna Makedonija a protive joj se BiH, Crna Gora i Kosovo, sa Zajedničkim regionalnim tržištem koje je u okviru Berlinskog procesa potpisalo svih šest zemalja regiona.

Jović dodaje da podržava svaku inicijativu koja jača regionalnu saradnju i snižava tenzije u regionu, poput Otvorenog Balkana, s čim se Jakšić slaže, ali navodi da je „ta ideja još od starta 2019. bila sumnjičena da ima manje ekonomije, a više politike u sebi, i to odvlači Kosovo, BiH i Crnu Goru od nje“.

„Vučić je od početka, kad je počeo sa Malim Šengenom, govorio o jedinstvenom tržištu, a ono podrazumeva nadnacionalne institucije, poput EU, to otvara sumnju. Stalno je forsirao to, što mislim da je imalo kontraefekat za zemlje koje nemaju baš poverenja u Srbiju, a onda je prešao na zajedničko tržište. Zašto ne dovesti zajedničko tržište na isti kolosek“, predlaže Cenić, prenosi N1.

Ona dodaje da sa dolaskom (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija „nema teoretske šanse da će Kosovo ući u Otvoreni Balkan, pa pitam ‘hoćemo li vežbati skok s motkom ili nam je Kosovo tako nebitno’“.

Ona je kao primer toga kako funkcioniše Otvoreni Balkan navela priču o turskim državljanima koji su na putu ka Beogradu, sleteli u Severnu Makedoniju koja ih je vratila u Istanbul, sa rečima da direktno idu u Beograd.

„Dok se grle (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (turski predsednik Redžep Tajip) Erdogan, dok se svi ljubimo sa Turskom, pokušajte da zamislite turske državljane koji slete u Skoplje a onda ih Severna Makedonija vrati u Istanbul i kaže im ‘putujte direktno za Srbiju. Ti isti državljani su isto došli u Sarajevo ali ih niko nije vratio. Eto kako funkcioniše taj Otvoreni Balkan“, poručila je ona.

Jović ističe da „bi bilo dobro da svaka zemlja koja želi u EU pre toga pokaže da može biti prijatelj i uspostaviti što čvršću saradnju sa svojim susedima“. Posebno se osvrnuo na znatno unapređenje odnosa Srba i Albanaca kroz inicijativu Otvoreni Balkan, a „i za odnose u Severnoj Makedoniji, gde živi 25 odsto Albanaca, dobro je da imaju dobre odnose sa Albanijom“.

Jakšić ukazuje da je dobrodošla svaka inicijativa koja može da pomogne u spuštanju tenzija u regionu, svaka inicijativa koja rešava tehnička pitanja poput slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga, ali „dokle god postoje političke sumnje, to neće profunkcionisati“.

Jović ističe da nema ništa protiv političke saradnje, dok Cenić smatra da je problem u tome što političke saradnje nema, a ekonomske ima.

„Kamo puste sreće da smo mi prvo uspostavili regionalnu saradnju, pa da u paketu uđemo u EU, a ne da nas se stide kao lude tetke pa nas šalju u špaiz kad važni gosti dođu. Ja bih volela to, i svaka regionalna saradnja dobro dođe. Zašto ne dovesti zajedničko tržište iz okvira Berlinskog preocesa i Otvoreni Balkan na isti kolosek“, poručuje Cenić i dodaje da svakako toj saradnji ne doprinose zapaljive izjave ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina u odlazećoj vladi.

Jakšić podseća da kada je 2019. stvaran Otvoreni Balkan, „Berlinski proces je bio zamro i baš na osnovu te činjenice aktivirani su mehanizmi Otvorenog Balkana, koji se u mnogo čemu poklapaju sa onim što podrazumeva Berlinski proces“. Dodaje da „ukoliko budu neki sjajni ekonomski rezultati na zbližavanju onda bi Otvoreni Balkan mogao da postane primer i ovim trima zemljama koje su protiv“.

Jović se slaže da izjave Vulina ne doprinose saradnji, ali ističe da ne doprinose ni izjave koje su a priori protiv saradnje – „treba smiriti retoriku i nastaviti saradnju“.