Jovo Bakić: Oligarhijska svita srušiće samu sebe

Najviši nosioci vlasti i njihovi najbliži srodnici (otuda i tobožnji vapaj najmoćnijeg čoveka u državi: „ne dirajte mi porodicu!“) nalaze se u bliskoj vezi s vođama navijačkih grupa, a potonjima navijanje služi kao smokvin list za prikrivanje kriminalnog delanja, prvenstveno trgovine narkoticima. Dok se Crvena zvezda i Partizan (ne treba zaboraviti ni najzloćudnije neonacističke United Force s Banjice), tj. njihove kriminalcima bliske uprave, ne dovedu k poznaniju prava, što sprečava formalna vlast Aleksandra Vučića i neformalna njegovoga brata, ovde sreće biti neće. Sudsko bavljenje masovnim reketiranjem privrednika i stranačkim zapošljavanjem raznovrsnog naprednjačkog bofla i SPS-polusveta samo je dodatak poslu koji čeka novi sistem, kada postojeći jednom ode sa istorijske scene – ocenjuje u intervjuu za Danas sociolog Jovo Bakić.

* Za koga ćete glasati na predstojećim izborima u Beogradu?

– Na predstojećim gradskim izborima glasaću svakako za Ne da(vi)mo Beograd. Želeo sam i njihovu koaliciju s Belim, jer bi na taj način ulazak u gradsku skupštinu za oba antisistemska i meni simpatična pokreta bio sasvim izvestan, a ubeđen sam da bi ostvarili i dvocifren izborni rezultat. Koalicija je, nažalost, bar u ovom trenutku, malo verovatna, tako da preostaje glasanje za NDBG, jer su mi u idejnom smislu oni najbliži. Potrebni su pokreti s novim licima, novim načinima organizovanja, sa željom da se ide u što neposrednije angažovanje građana u politici. Potrebno je buđenje energije, jer je ona petooktobarska presahla, a NDBG bi je mogao probuditi (još je važnije da je docnije ne iznevere). Neophodno je u političkom životu pronaći sasvim nove ljude, koji nisu bili aktivni u politici zato što su trenutno u srbijanskoj politici u većini potpuno potrošeni ljudi. Tragično je što oni sami to ne vide, a još tragičnije je to što njihove organizacije to ne vide. To su potpuno sklerotične grupacije, koje treba prepustiti njihovoj sudbini.

* Među onima koji se slažu sa Vašom ocenom o potrošenosti političara i potrebom za uvođenje novih ljudi, ima i onih koji smatraju da je NDBG neozbiljna organizacija, nesposobna da se ozbiljnije politički organizuje.

– Duboko se ne slažem sa tim. Najozbiljnija moguća politika vezana je za konkretne probleme u mestu vašeg stanovanja. Beograđanima nema veće teme, ako izuzmemo činjenicu da trećina grada nema kanalizaciju, od Beograda na vodi, jer je to, od početka do kraja, jedan kriminalni projekt akumulacije kapitala razvlašćivanjem sirotinje. NDBG se, međutim, nije usredsredio samo na to, već ima šire aktivnosti u celom gradu, od deponije u Vinči do podrške komšijama u njihovoj borbi protiv izgradnje suvišnih benzinskih pumpi. Drugim rečima, radi se o brizi za očuvanje prirodnog okruženja i poboljšanje uslova života. Umesto da se ide odozgo nadole, kao što je slučaj s dosadašnjim strankama, građani su se sami organizovali. Potrebno je rasturiti naopaki i kriminogeni politički sistem i sadašnje stranke. NDBG, iako tek slamčica spasa, ostaje ona slamka za koju možemo da se uhvatimo.

* Izjavili ste nedavno da je Đilas Vučićev adut, da se povukao iz politike po naredbi Vučića i da će isto tako biti vraćen, ukoliko zatreba. Rekli ste da ima putera na glavi i da je kao takav jedan od ljudi sa kojima Vučić može da manipuliše. Da li i dalje mislite da na ovim izborima trči za Vučića?

– Ako logički razmišljate, to je tako. Politika se, međutim, odvija u iracionalnom manevarskom prostoru. Uopšte ne dovodim u pitanje Đilasovu iskrenu želju da se opoziciono angažuje, ali bojim se to nije poduprto mogućnostima. Zamislite situaciju u kojoj on pobedi, a republička vlast protiv njega pokrene sudski postupak. Imate gradonačelnika kojem sude.

* Cenite da Đilas to ne zna?

– Naravno da zna. Ono što je opasnije je da neki opozicionari, uprkos ovome, misle da je on prava alternativa vlasti.

* Po toj logici, ko glasa za Đilasa, glasa za Vučića?

– Taj jako mnogo rizikuje. Ne bih bio spreman na takav rizik. Ne slažem se ni s načinom na koji je radio neke stvari kada je bio gradonačelnik, iako je za ove iz aktuelne vlasti, za Vesića i Malog, poštenjačina i genije. Problem je, međutim, u tome što ga Vučić može ucenjivati.

* Kako biste opisali ovaj, vrlo kratak, ali intenzivan politički put Saše Jankovića. Da li je tu reč o propalom projektu ili je to što se nekima čini propalim upravo uslov za uspon?

– Meni se čini da je to propao projekt. On je zaista, po sopstvenom svedočenju, hteo da traži od Vučića da mu preda vlast, ako izvede 50.000 ljudi na ulice. To je vrlo neozbiljna priča, a njegova politička sposobnost je u velikoj meri precenjena. Najgore je što misli da tu nema ničega spornog. To znači da nije u dodiru s političkom stvarnošću. U izbornoj noći je postojao izrazito veliki emotivni nesklad između njegovih pristalica, koje su bile očajne, i njega, koji je bio oduševljen.

* U kom smislu – ovo nije vaš lider, ili?

– Prosto to. Politički vođa koji nije u stanju da artikuliše ne samo racionalno zasnovane ciljeve, već i osećanja i želje onih koje predstavlja, neće ostvariti nikakav uspeh.

* Vučić jeste?

– Vučić je majstor za to, ali i Boško Obradović. On jako dobro artikuliše taj nacionalistički gnev. Pristalice Dveri ne da nisu zamerile Obradoviću gađanje kompjuterskim mišem Martinovića, već im je žao što mu nije potegao uvo i odalamio ga drugom rukom. Oni to osećaju prema Martinoviću, oličenju ljigavosti na političkoj sceni Srbije. Podudaranje između vođe i njegovih pristalica mora postojati u što većoj meri. Vučić, u tom smislu, ovaploćuje bespomoćni i, uprkos tome, borbeni primitivizam u delu biračkog tela. Reč je o savršenom preklapanju.

* Da li je i ta Jankovićeva BIA odrednica, o kojoj sam često govori, jedna od tih nepodudarnosti?

– Pitam se sve vreme zašto to naglašava. LJudi iz PSG su mi rekli da on o tome svakodnevno priča; dakle, ne ponekad, već svakodnevno. Naravno, katastrofalno je, sa stanovišta zdravlja jednog društva, iako nažalost očekivano, kada to tabloidi, u službi beskrupulozne vlasti, koriste u borbi protiv opozicije. Pretpostavljam da je uveren da veliki deo društva misli da BIA dovodi i skida sa vlasti, pa on hoće da im da do znanja da je proveren čovek, da neće izdati nacionalne interese, da s njim nema neizvesnosti u tom pogledu. Međutim, i tu je napravio račun bez krčmara, jer većina njegovih birača, s pravom ili ne, zazire od tajnih službi.

* Kao u slučaju Đilasa, nedavno ste rekli da je glasanje za DS ili LDP glas za Vučića, zbog ucenjivačkog kapaciteta koji Vučić ima nad Šutanovcem i Jovanovićem.

– I Jovanović i Šutanovac imaju toliko putera na glavi da su lake mete ucenjivanja. Jovanović pogotovo. Veći je, međutim, problem članstvo DS-a, jer ono bira nedoraslog čoveka za predsednika. Dakle, to nije Šutanovčev, već je problem ljudi u toj stranci.

* Tvrdite da Vučić pored Đilasa i Šutanovca, drži u šaci i Šapića. Sa kim prognozirate da će napraviti vlast u Beogradu onda?

– Tako je, Šapić je njegov glavni adut. Razne afere ga prate. Od plagiranog doktorata do zagrađivanja ulica i pretvaranja javnog prostora u privatni. Šapić, prema istraživanjima javnog mnjenja, ide na preko deset odsto, a Vučić bi, zajedno sa socijalistima, možda i radikalima, mogao imati oko 40 odsto, pa bi vlast lako mogla biti formirana. U svakom slučaju, svako ko glasa za Šapića, glasaće time i za Vučića.

* Ko je preostao, po vama, a da ne može da bude ucenjen, osim NDBG?

– NDBG, Beli, Dosta je bilo, ali i Boško Obradović. Druga je stvar što za potonje dve opcije ne mogu da glasam, a naročito ne za Dveri. Oni su od mene vrlo daleko, ali Dveri su čista opozicija, tu nema laži, nema prevare. Uz to, Boško Obradović je civilizovan čovek.

* Boško Obradović je, recimo, organizovao proteste nakon presude Ratku Mladiću, podsmevajući se žrtvama genocida. Kako on može da bude civilizovan?

– To nije pitanje civilizovanosti, već moralne tuposti. Ako ne priznajete zločine, koje je neki zlikovac u vaše ime počinio, ako niste sposobni da se uživite u položaj žrtve, svedočite da ste žestoki nacionalista kojeg je nacionalizam učinio jednako žestoko tupim u moralnom smislu. Ali to vam ne oduzima civilizovanost. Civilizovani Englezi, Španci, Belgijanci, Nizozemci, Francuzi i Nemci su ne tako davno napravili grdne zločine.

* U odnosu prema regionalnoj politici vidimo dosta podudarnosti između Vučićeve politike i one sa opozicionih strana kada je reč o nacionalizmu. Tenzije u regionu ne popuštaju. Vidite li opasnost od novih sukoba sa ovakvom politikom?

– Nema ozbiljne opasnosti zato što su to sve klijenti bilo Nemačke bilo SAD.

* Vlada duboko uverenje u ovdašnjem javnom mnjenju da EU “drži” Vučića na vlasti zbog rešavanja pitanja Kosova. Kako to EU radi?

– Sećate li se 2011. godine i avgustovske posete Angele Merkel. Tada je jasno i brutalno poručila da EU više neće podržavati Borisa Tadića na vlasti, jer nije hteo Briselski sporazum. NJegova nesaradljivost uslovila je napuštanje velikih sila koje nađoše novog ljubimca. U tom smislu, Srbija je klasična banana država. I nije jedina, sve države naslednice Jugoslavije to jesu. Posledica je to njenoga kraja.

*A kada je reč o njegovom odnosu prema Rusiji?

– Pragmatičan odnos, i on ga vrlo brižljivo gaji.

* Sedenje na dve stolice ipak pokazuje neiskrenost u evropskim integracijama?

– Dokle god može, trebalo bi tako da igra. U politici se nikada ne zna. On je ulazak u EU nasledio od prethodnih vlasti kao strateški cilj, i zavetovao se da to neće menjati, pod uslovom da nas EU želi. Na dugačkom je štapu ulazak u EU…

* Zavisi valjda nešto i od reformi društva?

– Bugarska i Rumunija su ušle u EU samo zbog toga da Rusija ne bi mogla ovde da se meša.

* Zar nemamo drugačije okolnosti u odnosu na to vreme, s obzirom na to da je Rusija od aneksije Krima u sukobu sa EU?

– Nemamo bitno različite okolnosti. Mi smo prilično udaljeni od EU i to širi manevarski prostor za bilo koju vlast u Srbiji. U ovom trenutku Vučić u načelu dobro vodi spoljnu politiku i to mu treba priznati, ali isto tako, treba reći da ne postoji u spoljnoj politici samo državni razlog, već je tu i etička odgovornost. Izručenje turskog državljanina kurdske etničke pripadnosti Turskoj predstavlja u tom smislu užasno ogrešenje o jednog čoveka, i to na svojoj savesti nosimo, ne samo Vučić i njegova beskrupulozna i u velikoj meri besprizorna klika, već i nas dvoje, odnosno svi građani onoga što bi trebalo da bude Republika Srbija.

* Zar ne bi promena u odnosu prema Rusiji ubrzala integracije?

 – Niko vama ne može da zabrani da imate odnose kakve god hoćete sa Rusijom do trenutka učlanjenja. Tada već morate da se opredelite.

* Sankcije Rusiji su uvedene, ipak zbog nekih razloga, nisu one činjenica bez sadržaja. Govori se o vrednostima…

– A da li je Orban evropska vrednost?

* Orban je ipak eksces.

– On je EU. Kao i Kačinjski. To su, možda, oličenja evropskih vrednosti.

* Nisu samo oni, oni su upadljivi zato što nisu predstavnici tih vrednosti?

– Evropska unija može biti i fašistička. Evropa je, u istorijskom smislu, višesmislen pojam. „Evropa tvrđava“, tj. radikalno-desničarska Evropa predstavlja ono u šta nipošto ne bih ulazio, jer se bazira na u osnovi musolinijevskom konceptu, kao i „novoj Evropi“ jednog Adolfa Hitlera i njegovih dobrovoljačkih SS-jedinica iz različitih evropskih zemalja. Orban nije stavljen pod nadzor. On je po volji Angele Merkel stavio bodljikavo-žičane ograde na granicu protiv izbeglica… Protivim se upotrebi sintagme „evropske vrednosti“. Ako je EU bazirana na idejama prosvetiteljstva, onda sam pristalica procesa evropskog ujedinjavanja. Problem je što se od toga pragmatično, ali i suštinski, sve više odstupa. Izbeglička kriza je to dokazala. Pohlepa kapitalista je, takođe, veliki problem. Društvena nejednakost je ogromna i dostiže razmere uporedive s onima pred Prvi svetski rat.

* A Putinove vrednosti?

– Protiv sam autoritarnosti, a time i protiv Putinovih vrednosti.

* Vučićevoj vladavini se ne vidi kraj. Šta mislite da će uzrokovati njegov pad sa vlasti?

– On sam najveći je sopstveni neprijatelj, i to se ne može i neće izmeniti. No, osim toga, izdvojio bih još jedan problem, a to je galopirajuća društvena nejednakost. Trenutno je društvo Srbije, u kojem jednakost tradicionalno slovi kao društveno poželjna vrednost, među društvima u kojima je društvena nejednakost najveća u Evropi. Najveći deo građana živi u izuzetnoj bedi. Nažalost, ta beda je zgodna za manipulaciju. Čovek koji prima tu crkavicu najčešće gleda rijaliti programe, jer tamo vidi u manjoj ili većoj meri poznate likove slične njemu. I to je nešto što će jako teško da se promeni. Vučić je izuzetno vešt manipulator. On ispravno kaže da većina penzionera ima 25.000 dinara. NJima nije snizio penziju, a drugima jeste. I onda oni, mučenici, kažu – ovo je pravda, pošto je drugima, koji imaju više, snizio sledovanje, a meni nije. Zapravo, svi smo bednici (sa izuzetkom jednog promila oligarhije), jer čak ni 1.000 evra nije ni blizu nemačkog ili francuskog minimalca, da njihovu prosečnu platu ili medijanu ni ne pominjemo.

* Koliko cenite da će proći do tačke kada bi promene mogle da budu uslovljene nejednakošću?

– Čovek može da izdrži mnogo, bar to znamo mi koji smo preživeli 1990. Nema granica. Čovek je strahovito prilagodljiv, samo ako mu nađu dovoljno ubedljive razloge da trpi. Demagogija uspeva kako zbog bede u kojoj se ljudi nalaze tako i zbog neostvarljivih snova koje snevaju. Stoga se, ipak, uzdam u Vučića, njegovu psihu, i njegovu besprizornu i beskrupuloznu oligarhijsku svitu, baš kao što čini i trenutna većina onih koji izlaze na izbore u Srbiji, ali iz sasvim suprotnih razloga.