Jovo Bakić: Vođa voli da se igra, mahaće koskom pred njuškicama

Oni će se personalno naći na funkciji, a njihove partije će postojati samo na papiru, kažu sagovornici Danasa komentarišući najavu predsednika SNS Aleksandra Vučića da će se u vladi naći i ljudi sa lista koje nisu prešle cenzus.

On je to naprednjacima u izbornoj noći objasnio time da treba pokazati da nisu bahati i da želi da se  postigne što širi konsenzus za donošenje važnih odluka. Podsetimo, sada nakon parlamentarnih izbora, Vučić će u svojstvu predsednika ponuditi mandat svojoj SNS, odnosno sledi izbor nove (stare) vlade.

Mogući su i poželjni ulasci vanstranačkih ličnosti i eksperata u vlade, koji su trebali da budu pokazatelj stručnosti i nezavisnosti. Novi nivo u formiranju vlade je da u njoj budu oni čije liste nisu zaslužile poverenje čak ni tri odsto građana. Sledeći je možda vlada bez izbora.

Komentarišući ovu situaciju, sociolog Jovo Bakić za Danas kaže da lična vlast može da bira.

– Na prodaju su skoro svi – konstatuje Bakić. Upitan ko ima najviše šansi da se proda on odgovara svi kao pojedinci.

– Svi imaju šanse kao pojedinci. Vođa voli da se igra. Mahaće koskom pred njuškicama – slikovit je Bakić.

Ognjen Radonjić, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta, smatra da je cilj ovog poteza satiranje u korenu bilo kakvog pluralističkog političkog života u Srbiji.

– Ako pogledate izborne rezultate, jasno je da oni nisu nikakvo iznenađenje već realna slika društva u kojem živimo. Zbog okupacije medija, izbori nisu fer zbog čega su nelegitimni. Zbog brojnih nepravilnosti u izbornom procesu koji se sveo na buvlju pijacu na kojoj je sve na prodaju, izbori su i nelegalni. S druge strane, zbog devastiranja opozicione scene, nema nikoga ko će se pobuniti protiv sveprisutnih neregularnosti. Dakle, politički sistem, kao i izborni proces koji je sastavni deo tog političkog sistema su u potpunosti pod kontrolom jedne partije. Najveći gubitnik ovih izbora je SPS, koji je osvojio preko 70.000 manje glasova u odnosu na prethodne izbore i njihova budućnost se svodi na fasadu postojanja partije, kao što je to danas slučaj sa Vulinom, Ljajićem, Krkobabićem, gde će pojedinci naći svoje uhlebljenje na funkcijama koje će im dodeliti vladajuća partija – objašnjava Radonjić za Danas.

Kako dodaje, isti je slučaj sa budućim ministrima iz stranaka koje nisu prešle cenzus.

– Oni će se personalno naći na funkciji, a njihove partije će postojati samo na papiru – zaključuje on.

A Dejan Bursać, istraživač saradnik Instituta za političke studije, za Danas kaže da ovaj Vučićev potez nije uobičajena praksa ali da je moguće da se iza toga krije neki cilj.

– Nije baš praksa da se to radi, ali Vučić često povlači netipične poteze pri kadriranju i da pritom uzima u obzir mnogo varijabli – i odnose u svojoj stranci, i sopstvene glasače, i opoziciju, i međunarodnu zajednicu. Moguće da će uzeti u vladu nekoga od opozicionara, kako bi predupredio neko moguće buduće ukrupnjavanje oponenata, i tako zabio još jedan klin razdora u opoziciju, a moguće i da tako želi samo da pacifikuje stranke koje su se nadale prelasku cenzusa i da im pokaže da će svi pre ili kasnije biti „namireni“ – navodi Bursać.

Dok profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić nije sigurna koliko je Vučić bio ozbiljan kada je to rekao.

– Ne znam koliko je izrečeni stav Aleksandra Vučića bio ozbiljan, a u kojoj meri je bio rezultat trenutka njegovog slavlja i povremene potrebe da se prikaže kao pomiritelj. Zato ga, u ovom trenutku, ne doživljavam ni kao verodostojan ni vredan ozbiljnog komentara – kaže Rakić Vodinelić.

Ono što se nezvanično može čuti od ljudi bliskih naprednjacima je da oni očekuju da će lojalna opozicija biti namirena, i da za to postoji više načina.

Od, kako kažu, Pokrajinske vlade, preko gradova i opština, u čija će rukovodstva „instalirati“ podobne.

Namera je ponovo, kako kažu izvori Danasa, simulacija pluralizam i demokratije, a sa ciljem pripreme za predsedničke izbore.

Kako nam je objašnjeno, od svih tih namirenih očekivaće se da podignu legitimitet predstojećem glasanju za predsednika države, tako što će opet postiti „opozicija“ time što će imati svog kandidata.

Plan je, navode naši sagovornici, i da na glasanju za predsednika bude petnaestak „opozicionih“ kandidata koji bi „podigli građane“ u korist naprednjačkog kandidata u slučaju drugog kruga predsedničkih izbora.