Jugović: Kažnjavanje je glupa ideja koja jako dobro zvuči

“Takav zakon u Srbiji ne bi imao nikakvog efekta jer ne postoje institucije koje bi omogućile njegovo sprovođenje. Mi imamo mnogo veće probleme nego što je laganje od strane političara na vlasti. Menjanje zakona i donošenje novih, u vreme dok su institucije zarobljene, su čista kozmetika. Ne postoji zakon koji dozvoljava funkcionerima vladajuće većine i njihovim poslušnicima da ubijaju ljude kolima, ili da budu deo organizovanih kriminalnih grupa, pa se to već godinama dešava, a dešava se upravo zato što ne postoje institucije koje će to sankcionisati. Kada budemo oslobodili institucije tada će i pitanje usvajanja jednog takvog zakona postati legitimno”, smatra Pavle Grbović, lider PSG

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, kaže da ukoliko bi takav zakon bio uveden mnogi naši političari, od predsednika na dole bili bi u prugastim odelima, a Srbija bi morala da traži nove kredite za proširenje zatvorskih kapaciteta.

I Boško Obradović, lider pokreta Dveri slaže se da bi bi Srbija morala da obezbedi dovoljno zatvorskih mesta za sve one predstavnike vladajućeg režima koji bi se našli pod udarom zakona koji propisuje da je laž krivično delo.

On ističe i da je za sadašnju vlast laž postala norma, tako da bi sudije radile samo na ovim predmetima.

Sagovornici Danasa slažu se da je sloboda govora u parlamentu suštinski deo demokrati i da to pravo omogućava da parlament funkcioniše. Parlamentarna privilegija koja uključuje slobodu govora, takođe daje određeni zakonski imunitet poslanicima koji im omogućava da obavljaju svoje dužnosti prema biračima,dok bi kodeksom ponašanja poslanika sva vređanja i omalovažavanja političkih protivnika trebalo da budu sankcionisana.

Ocenjuju da je to sve dobro na papiru, ali da u našem parlamentu gotovo ne postoje sankcije za izrečenu laž, koja više puta izgovorena postaje istina.
“Najodgovorniji za stanje haosa u Narodnoj skupštini jeste predsedavajući i potpredsednici koji ne reaguju, ne opominju i ne osuđuju govor mržnje, besomučno laganje i kampanje satanizacije od strane narodnih poslanika. Stoga, može se zaključiti da oni to sve odobravaju, a većina poslanika, skrivajući se iza imuniteta, izgovara ništa drugo do laži i besmislice kako bi satanizovali ne samo pripadnike opozicije, već svakoga ko kritikuje naprednjački režim. Zato kodeks ne daje rezultate pošto ne predstavlja ništa više za njih do obične reči na papiru koju ne poštuju baš kao što ne poštuju osnovne postulate vaspitanja, čestitosti i dostojanstva. Kada bi se uvelo rešenje kao u Velikoj Britaniji, verujem da broj nekažnjenih u aktuelnom sazivu ne bi prelazio onoliko prstiju koliko je na jednoj ruci”, ocenjuje Ana Stevanović, funkcioner Stranke slobode i pravde i bivša poslanica.
Aleksandar Šešelj, funkcioner i bivši poslanik Srpske radikalne stranke, međutim smatra da tretiranje laži poslanika kao krivično delo nije dobra ideja, jer se to može zloupotrebiti u obračunu sa političkim protivnicima.

“Ko je taj politički autoritet koji će prosuđivati šta je laž, a šta istina? Sloboda govora je najveća svetinja, najveća tekovina demokratije za koju je čovečanstvo tokom istorije prolilo mnogo krvi da bi se stekla i ne sme se dopustiti da se ta sloboda na bilo koji način ograniči. Laž u politici je stvar nedostatka morala, a narod lažove i prevarante sankcioniše na izborima”, ocenjuje Šešelj.

Poslanik Srpske napredne stranke Bratislav Jugović smatra da je to glupa ideja, koja jako dobro zvuči. On smatra da je laganje stvar parničnog postupka i nikako ne može biti stvar krivičnog postupka.
“Ako bi se laž uvrstila u krivično delo, koliko bi onda novinara bilo krivično gonjeno. Da li bi postojala sloboda medija, ako novinari nemaju pravo da spinuju, obzirom da je spinovanje drugo ime za laž”, zaključuje Jugović.