Jun u Skupštini: Bio nam je predsednik

Koliko god želeli da pišemo o nekom važnom zakonu, o nekoj izmeni koja će doneti poboljšanje za građane, pobedu su ipak odnela 23 besmislena aplauza na posebnoj sednici o Kosovu i svojevrstan nastavak bahatosti na sednici na kojoj poslanici postavljaju pitanja.

O frenetičnim aplauzima kojima je u Skupštini dočekan predsednik Srbije Aleksandar Vučić – već se mnogo čulo.

Kao iz filmskog žurnala ili snimaka iz neke daleke zemlje koja ni ne pokušava da se nazove demokratjom, predsednik Srpske napredne stranke još jednom je pokazao da je pre svega to i da u Skupštinu dolazi među svoje, pa ga samim tim ništa ne obavezuje da se bar malo potrudi.

Vučić zna da će dobiti aplauz i kad kaže da je rešenje za Kosovo kompromis, ali da on ne zna kakav bi to kompromis bio.

On zna da će mu tapšati i kada kaže da u Kosovu Polju više nema Srba iako ih ima i da ni jedan od prisutnih funkcionera sa Kosmeta neće smeti da izusti bar potiho da je predsednik pogrešio. (Izvinio se tek nekoliko dana kasnije kad su mediji objavili priču Srba koji su se osetili napušteno.)

„Mi više nemamo u Kosovu Polju nikoga. Ostalo nam je da pevamo ‘Srpska se truba s Kosova čuje’, ali nema nijednog Srbina u Kosovu Polju. Svako mesto gubimo, samo što se mi pravimo da se to ne dešava i možemo da pomažemo koliko god hoćete novcem, ne ide, to je realan život“, rekao je predsednik.

Čemu li su poslanici koji se svakodnevno busaju u grudi da su velike patriote, aplaudirali? Šta je taj “realan život” poslanici nisu pitali.

Predsednik nije rekao ni jednu reč o planu, rešenjima, ili odgovornosti, jer ako on te pregovore godinama vodi i godinama mu ništa ne uspeva, valjalo bi da kaže da li je nesposoban ili mu je plan da sve ostane baš ovako kako je.

Kasnije je premijerka Ana Brnabić objasnila da nije bilo defetističkih tonova u predsednikovom izlaganju, te da su pojedini poslanici zlonamerni, a građani nisu navikli da im neko, kao Vučić, „hrabro i državnički govori istinu“. Šta znači ta istina opet nismo saznali.

Pitanja kao šlagvort za preduge monologe Vlade

Svašta smo još u Skupštini čuli od premijerke koja je u četvrtak došla da odgovara na poslanička pitanja.

Koristeći neprevodive izraze koji više priliče ulici ili kafani, premijerka Ana Brnabić demonstrirala je poslanicima kako se za nekoliko godina bezrezervne podrške predsednika Vučića, promenila osoba za koju nikada niko u Srbiji nije glasao.

Neverovatno sada zvuči kakvo je osveženje za skupštinske izveštače bila mlada ministarka Brnabić kad je pre sednice pozvala novinare da prvo njima, pre zasedanja, objasni zakon koji predlaže, kako bi im bilo lakše da prate raspravu.

Nećemo prepričavati sednicu na kojoj je samostalnom poslaniku Vladanu Glišiću rekla da je neodgovoran što pita zašto Srbija nema platformu za pregovore, a ostalim poslanicima poručila da ne mogu da znaju o čemu predsednik pregovara jer se „ne smeju otkrivati karte“.

A na pitanje što nema novih otvorenih poglavlja premijerka kaže: „Vidim da se mnogi sa tim šale i sprdaju, što mi je zanimljivo, kada kažem da smo uradili mnogo više nego što je EU očekivala od nas i da smo u tom smislu iznenadili EU. Neverovatno mi je koliko neki ljudi i neki tajkunski mediji jednostavno ne mogu da prihvate da je Srbija danas drugačija zemlja.“

I na ovoj sednici ministri su potrošili neuporedivo mnogo više vremena od poslanika pričajući o digitalizaciji, vakcinama, metodologiji Evropske unije, Egzitu, Guči i još mnogo čemu o čemu su pitani. Ili nisu.

Dijalog sa delom opozicije se baš zahuktao

Opozicija koja ne želi posredovanje u pregovorima sa vladajućom većinom sastavljena od stranaka koje se uglavnom protive evropskom putu Srbije, baš se odomaćila u Skupštini.

Toliko su konstruktivni, da se u javnosti već čuje mišljenje da je dogovor postignut i da će odnos prema njima u predizbornoj kampanji biti drugačiji od odnosa prema proevropskim političkim snagama.

Naime, u Skupštini su se vlast i opozicija ovog meseca sastali šest puta, bilo je reči o izbornom danu, o medijima, o Kosovu, o skupljanju potpisa za kandidaturu.

Opšti utisak je da su se takozvane desničarske stranke približile vladajućem režimu, provladine televizije su počele da ih pozivaju u goste, za njih poslanici nemaju ni jednu ružnu reč.

Proevropska opozicija koja i dalje čeka da neko iz EU izvrši pritisak na Vučića, za sada je u velikom zaostatku.

Poslednje što smo čuli o njima je da ih poslanici SNS-a optužuju da prizivaju „krv na ulicama“ i da ih je „u svakom izlaganju Vučić demolirao, razotkrio ili ponizio, uništio, izbrisao“, a poslednjeg dana zasedanja analiziran je i susret predsednika sa članovima Narodne stranke u holu predsedništva.

Kako reče jedan poslanik „miševi su se razbežali kad se lav pojavio“. Uostalom, sve ostale diskusije i jesu varijacija na tu temu.