Žan-Klod Junker, novoizabrani predsednik Evropske komisije, neće pokazati veliki entuzijazam kada je reč o nastavku procesa proširenja EU i nije realno očekivati da se neka od država kandidata, uključujući Srbiju, pridruži Uniji tokom njegovog petogodišnjeg mandata, ocenjuju za Danas stručnjaci za evropska pitanja.
Ipak, oni ukazuju da će dosta toga u navedenom segmentu zavisiti i od politike država članica EU, kao i od spremnosti kandidata za članstvo da sprovode nužne reforme.
Korina Stratulat, analitičarka Centra za evropske politike, navodi za Danas da je Junker tokom nedavne kampanje poručivao da je potrebno napraviti pauzu u proširenju, ali istovremeno i nastaviti pregovore sa kandidatima za članstvo uz očuvanje evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana.
„Predsednik EK smatra da ne bi trebalo da se odigra novo članstvo ni da se proces pridruživanja ubrza u narednih pet godina. Junkerovo mišljenje će imati značaja, ali to ne znači da će on jedini donositi odluke ili imati konačnu reč, naročito u vezi sa proširenjem, gde države članice, kao i Evropski parlament imaju sve većinu težinu. Imajući u vidu inicijativu Angele Merkel za održavanje samita o Balkanu i činjenicu da Rusija nastavlja da demonstrira silu u susedstvu EU, postoji izvesna nada da će se u budućnost više insistirati na proširenju“, komentariše Stratulatova.
Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, navodi za Danas da je Junker, bivši premijer Luksemburga, nesumnjivo „Evropljanin u srcu“.
„Buduće proširenje, naravno, neće zavisiti samo od predsednika Komisije već i od konsenzusa i pokretačke snage država članica EU, kao i, u krajnjoj liniji, od reformskog kursa koji se zahteva od zemalja koje teže članstvu. Moramo najpre da vidimo kako će izgledati novi saziv Komisije i da li će, kako se nadam, biti sačuvana funkcija komesara i Direktorata za proširenje“, precizira Dajmelova.
Erki Bahovski, zvaničnik u Predstavništvu EK u Estoniji, izjavio je nedavno za Danas da Junker nije protivnik proširenja, ali je u njegovim dosadašnjim nastupima i retorici primetna prilična uzdržanost prema tom pitanju. Prema njegovim rečima, moguće je da neće biti prijema novih članica u EU u narednih pet godina, koliko će trajati mandat novog saziva Evropskog parlamenta i Komisije. Bahovski je, takođe, istakao da kriza u Ukrajini pokazuje da treba nastaviti proširenje.
Protivljenje Kamerona
Junker je izabran 27. juna kvalifikovanom većinom. Protiv njegovog izbora bili su lideri Velike Britanije i Mađarske. Iako je britanski premijer Dejvid Kameron do poslednjeg trenutka tvrdio da je Junker „loš izbor“ za EK, ove sedmice je izjavio da je spreman da sarađuje sa njim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
