Jutarnji list: Vučić od Putina dobio šta je hteo, ali njegove muke ne prestaju, slede mu dva presudna sastanka

Vuk Jeremić se nedavno otvoreno ponudio Putinu. Vučić je u nebranom grožđu.

Nakon što ga je Putin stavio na čekanje poslednjih dana, u nedelju su ipak razgovarali telefonom.

Naime, Vučić se početkom nedelje hvalio da će razgovarati sa Putinom o isporukama gasa, ali je Kremlj saopštio da Putin nije imao taj razgovor u svom rasporedu. Nakon što su ga potpalili, Putin i Vučić su se ipak čuli.

Ruska agencija Interfaks javila je da je Putin obećao „neprekidnu isporuku prirodnog gasa Srbiji“, a Vučić je rekao da je dogovorio nove gasne ugovore i da će to biti „ubedljivo (navodno i do deset puta) najbolja cena u Evropi“. To umnogome može da odredi kako će Vučić reagovati na sve veći pritisak Brisela i poruke da „ne može da se pretvara da je neutralan” tokom rata u Ukrajini.

Međutim, iako je od Putina dobio ono što je želeo da čuje – muke za Vučićem nisu prestale, ma koliko se on pred svojom javnošću pravio opušten. Početkom juna očekuju ih dve vrlo nezgodne, a možda i ključne posete. Naime, 10. juna u region stiže nemački kancelar Olaf Šolc (posetiće Beograd, Prištinu, Skoplje i Sarajevo) „Evropska budućnost Srbije“ ako se ne uključi u zajedničku politiku sankcija.

Međutim, čim je objavljeno da dolazi nemačka kancelarka, ispostavilo se da je tri dana pre njega stigao najneprijatniji gost ovog trenutka, Putinov prvi diplomata i jedan od najžešćih jastrebova u Kremlju – Sergej Lavrov.

Verovatno će doći sa dodatnim Putinovim preventivnim porukama, sugestijama i pretnjama i pripremiti Vučića za razgovor sa Šolcom, po principu „upozorio sam te, pa vidiš šta ćeš”. Sergej Lavrov možda donosi još neke poruke koje „brat Vladimir“ nije uspeo da kaže u nedeljnom telefonskom razgovoru. Zbog garancija koje je dobio od Putina, Vučić će možda sada moći da razgovara sa Šolcom opuštenije, ali to teško da će promeniti napore EU da Srbija bude čista.

Prema rečima bivšeg ambasadora Srbije u Nemačkoj Ognjena Pribićevića, Vučić ne može da odbije Lavrova, odnosno mora da ga primi, bez obzira na to što je ruski šef diplomatije sada jedan od najnepoželjnijih gostiju, a na to sigurno neće blagonaklono gledati. dolazak u EU.preko reda do Šolca koji dolazi sa takvom agendom. Vučić otežava uvođenje sankcija zbog ruskog pritiska, velike zavisnosti od ruskih energenata i zbog toga što većina Srba ima proruski stav o ratu u Ukrajini. Pribićević smatra da će se zbog posete Lavrova dodatno povećati pritisak Zapada.

Iz Vučićevog tabora stižu kontradiktorne izjave kojima želi da umiri obe strane ili da odloži neizbežnu odluku. Tako Zorana Mihajlović, Vučićeva bliska saradnica, kaže da je prioritet punopravno članstvo u EU: „Nemam ni najmanju dilemu da Srbija treba da učini apsolutno sve da ostvari ovaj cilj. Drugi Vučićev bliski saradnik Vladimir Đukanović kaže da nema sumnje da bi uvođenje sankcija Rusiji „otvorilo sva vrata Zapadu”, ali, dodao je, „postoji nešto što se zove moral i ponos”. Pa Vučić i dalje pokušava da sedi na dve stolice, iako su mu, u stvari, obe već pobegle.

Ali ma šta drugi govorili, ma koliko mu bili bliski, svima je jasno da samo on i niko drugi mora da odlučuje. Vučić ionako vlada deset godina, dakle njegova poslednja i odlučujuća, i tu više ne može nikoga da prevari. Ipak, njemu sigurno nije lako, jer je zavisnost od ruskih energenata ogromna, ali ne samo to, već su Rusi vlasnici celokupne srpske energetske infrastrukture, a niz još nekih veoma važnih društvenih i režimskih simbola, kao npr. kontrolu nad dva najvažnija sportska kluba Crvena zvezda i Partizan.

Naime, prema portalu Slobodna Evropa, najjači monopol na tržištu gasa i nafte u Srbiji drži u rukama najjače ruske državne kompanije Gasprom. Većinski su vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS) – 51 odsto, kojoj su je prodali bez tendera, i to, kažu, za najmanje tri puta manju vrednost od realne vrednosti – za 400 miliona evra. Osim toga, Rusi su većinski vlasnici podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Gazpromova filijala Gaspromnjeft poseduje 56,15 odsto akcija Banatskog dvora, dok Srbija ima samo 13,98 odsto. Time je Srbija dovedena u veoma nepovoljan položaj prema Rusima, posebno posle agresije na Ukrajinu i pritiska Brisela da se kao zemlja koja želi u EU pridruži sankcijama.

Međutim, pored toga što u svojim rukama drži energetsku budućnost i infrastrukturu Srbije, Gasprom je i glavni sponzor fudbalskog kluba Crvena zvezda i košarkaškog kluba Partizan, što se može uporediti sa značajem kontrole naftne i gasne industrije. Tako da i njihova budućnost zavisi od velikodušnosti Rusa. Kako se to predstavlja u srpskoj javnosti – nije reč samo o punom sponzorstvu, već o strateškom partnerstvu ruskog poslovnog brenda i srpskog sportskog brenda.

Podsetimo, nakon agresije na Ukrajinu, svi zapadnoevropski klubovi koji su imali ugovore sa Gaspromom prekinuli su saradnju i uklonili svoje reklame sa dresova i stadiona, osim Crvene zvezde, koja je to odbila.