KACIN: Prihvatanje Fejtove strategije ubrzava kandidaturu

Upitan da li to znači da protivljenje stavljanju severnog dela Kosova pod vlast institucija u Prištini i njegovo nepriznanje Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo zapravo usporava Srbiju na putu ka članstvu u EU, Kacin ponavlja da bi „svaka odluka Beograda koja ubrzava integracije zemalja Zapadnog Balkana bila u Uniji toplo i iskreno pozitivno ocenjena“.

– Važno je istaći da je Srbija potpuno suverena da sama donosi odluke o tome kojim tempom će se kretati na putu sticanja kako zvaničnog statusa kandidata tako i punopravnog članstva u zajednici evropskih zemalja – navodi Jelko Kacin.

Izvestilac EP naglašava važnost uključivanja Srba koji žive na Kosovu u izgradnju institucija sistema, ali i mogućnosti da uživaju sva prava garantovana kosovskim ustavom, uključujući i aktivnu podršku i pomoć međunarodnih institucija.

– Svi želimo da se Kosovo razvija kao multietničko i multikulturno društvo. Zbog toga je od izuzetne važnosti da se Srbi integrišu u to društvo. Srbija bi trebalo da uspostavlja i razvija dobrosusedske odnose sa svim zemljama u regionu i da omogući na taj način da i Kosovo brže ide ka krajnjem cilju, a to je punopravno članstvo u EU – zaključuje Jelko Kacin.

Da Srbija, osim deklarativnog nepriznanja Međunarodne upravljačke grupe koju čini 25 zemalja, na čelu sa SAD i najuticajnijim članicama EU i zvaničnog protivljenja procesu integracija severnog Kosova u kosovske institucije, nema na raspolaganju neka druga diplomatska ili pravna sredstva da se tome usprotivi, smatra funkcioner G17 plus Željko Ivanji.

– Nama ne preostaje ništa drugo osim da govorimo da se tome protivimo, jer nemamo nikakva sredstva na raspolaganju da to sprečimo. Srbija nema drugu mogućnost osim da bude kooperativna i da sarađuje u procesu integracija severnog dela sa Kosova sa institucijama u Prištini. Mi nemamo suverenost nad tim delom teritorije i ne možemo ništa praktično da učinimo. Možemo samo da govorimo kako se protivimo i ne pristajemo, ali nemamo nikakav uticaj ni mogućnost da se na delu suprotstavimo međunarodnoj zajednici – ocenjuje Željko Ivanji za Danas.

Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, u izjavi za Danas izražava sumnju da su moguće bilo kakve konkretne posledice koje bi usledile zbog protivljenja Srbije planu Pitera Fejta i Međunarodne upravljačke grupe.

– Mislim da će kreatori spoljne politike zemlje, pre svih predsednik i premijer Srbije i šef diplomatije, ići u tim izjavama do one granice koja neće otvoriti sukob sa EU. Pitanje je da li će Unija postaviti kao uslov za punopravno članstvo Srbiji priznanje Kosova. Takođe, nije sigurno da li će zemlje koje ne priznaju Kosovo, a članice su zajednice evropskih zemalja, na tome istrajati. Odluke u EU se donose konsenzusom i zbog toga je to otvoreno pitanje sve dok ne dođe na red – kaže Kostreš.

Sutra: Šta na sve kažu kosovski Srbi i kako bi biračko telo reagovalo na popuštanje

„Plan za sever je pretnja“

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je s komandantom NATO za Evropu admiralom Džejmsom Stavridisom o aktivnostima Srbije u programu Partnerstvo za mir i saradnji s Kforom. Prema saopštenju iz predsednikovog kabineta, Tadić smatra da su Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje najugroženiji narod na tlu čitave Evrope i zato je neophodno da Kfor nastavi da štiti i kosovske Srbe i srpske manastire i crkve, bez obzira na odluku o smanjenju broja vojnika u južnoj pokrajini. Predsednik Srbije je konstatovao da je takozvani plan za integraciju severnog Kosova pretnja za stabilnost u celom regionu.

Krasnići pogrešno shvaćen

Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići svojim izjavama nije želeo da podstakne Albance s juga Srbije na otcepljenje, rekao je njegov savetnik Ismet Hajrulahu. Krasnići je nedavno kazao da bi, ukoliko Srbi sa severa pokrajine budu pokušali da se pripoje Srbiji, i Albanci s juga Srbije mogli da se pripoje Kosovu. Hajrulahu je kazao da je Krasnići o toj mogućnosti govorio „samo kao o lančanoj reakciji“ na pokušaje Srba sa severa Kosova da se spoje sa Srbijom.