Jačanje lične vlasti Aleksandra Vučića na račun vladavine prava iza sebe ostavlja institucionalni pepeo, što je, takođe, zagađenje sredine u kojoj živimo, jedan je od komentara sagovornika Danasa na njegovu najavu da će kancelariju predsednika Srbije premestiti u zapadnu Srbiju, kako bi direktno razgovarao sa narodom o rudarenju litijuma.
Predsednik Srbije rekao je juče da će uskoro premestiti kancelariju na zapad Srbije, na bar sedam dana, kako bi „razgovarao u svakom mestu sa ljudima“, dodajući da su protesti protiv eksploatacije litijuma „sve manji“.
„Samo direktnim razgovorom možete od ljudi da čujete nešto“, rekao je on nakon polaganja kamena temeljca za izgradnju novog objekta za smeštaj i obuku pripadnika Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre”, u Kasarni „Vasa Čarapić“ u Beogradu.
Kazao je da ne potcenjuje snagu protesta, ali da su oni „sve manji jer se raspoloženja naroda menja, i tek će da se menja“.
„Mi umemo to da merimo, jer dobar deo ljudi vidi da su lagani, a to je dug proces. Onima koji ih lažu agumenti su sve manji, naučnici su ih iscepali u froncle“, rekao je.
Ponovio je da će biti „najveći zaštitnik od samovolje ‘Rio Tinta’, jer mu je obaveza da štiti narodni interes“, i dodao da su ovu kompaniju, koja bi prema najavama trebalo da se bavi rudarenjem litijuma, „doveli Đilas i Šolak“.
Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), još jednom je pozvao Vučića da radi posao predsednika Srbije koji je definisan članom 112 Ustava, a da Vladi prepusti da radi svoj.
Gavrilović podseća da Ustav Republike Srbije, u članu 123, propisuje da Vlada vodi i sprovodi unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno vrši koordinaciju državnih organa u realizaciji politika.
„Predsednik kao druga glava dvoglave izvršne vlasti, shodno članu 112. stav 1. Ustava, predstavlja državu, a ne kreira politiku“, kaže on.
Prema njegovim rečima, iz ovoga sledi da Vlada preko Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog treba da organizuje dijalog u kojem će se raspravljati o ekološkim, ekonomskim, društvenim ili zdravstvenim „plusevima“ i „minusima“ projekta „Jadar“ i da rezultat dijaloga treba da bude odluka o budućnosti tog projekta.
U društveni dijalog o projektu „Jadar“, kaže on, treba da budu uključena nadležna ministarstva, stručnjaci koji imaju regulisane sukobe interesa u odnosu na „Rio Tinto“, udruženja građana, predstavnici stanovnika na teritoriji na kojoj projekat ima neposredan uticaj, EU institucije i strani eksperti, posebno iz država koje imaju litijum.
„Predsednikovo predloženo rešenje da će premestiti kancelariju u zapadnu Srbiju je suprotno ustavnim odredbama. On takvim rešenjem pokazuje da ne vidi razliku između institucije predsednika Srbije i PR agencije koja treba da izmesti svoje sedište kako bi ostvarila cilj. Takvo rešenje još jednom legitimiše koncept lične vlasti, odnosno da je moć vladara iznad Ustava, zakona i institucija. Tako dolazimo do situacije da imamo dva, uslovno rečeno, ekološka problema. Jedan je vezan za posledice otvaranja rudnika litijuma, a drugi se tiče jačanja lične vlasti Aleksandra Vučića na račun vladavine prava, integriteta institucija i demokratske javnosti, čime on iza sebe ostavlja institucionalni pepeo, što je takođe svojevrsno zagađenje (društveno-političke) sredine“, kaže.
On još kaže da upravo taj institucionalni pepeo predstavlja pogonsko gorivo za izlazak ljudi na ulicu, jer „urušavanje instutcija, vladavine prava i medijska propaganda stvaraju strah i nepoverenje, ali i pojačano prisustvo teorija zavera“.
„Prema pravilima deliberacije, Vučić ne može da moderira dijalogom jer se deklarisao za jedno od rešenja, a to je otvaranje rudnika litijuma. Naknadno reteriranje nakon protesta građana dodatno delegitimiše njegovu poziciju moderatora. On može da bude učesnik, ali ne i organizator dijaloga, osim ukoliko ne odluči da podnese ostavku na mesto predsednika Republike i postane premijer“, zaključuje Gavrilović, koji je inače bio angažovan na projektima u okviru kojih su rađene studije socio- ekonomskog uticaja prilikom potencijalne realizacije infrastrukturnih projekata.
Tamara Milenković Kerković, univerzitetska profesorka i gradska odbornica koalicije „Biramo Niš“, kaže da je vreme za premeštanje kancelarije predsednika Srbije prošlo.
Prema njenim rečima, njeno sedište je trebalo da bude premešteno u Severnu Mitrovicu, još u vreme kada su potpisivani „Briselski“ i „Vašingtonski sporazum“, a Vučić „van ustavnih ovlašćenja prihvatao ’Francusko-nemački’ i ‘Ohridski sporazum’“.
Milenković Kerković naglašava da se pitanje „Rio Tinta“ i iskopavanja litijuma tiče svakog građanina Srbije, pa i onih koji žive izvan svoje države matice.
„Kampanja predsednika da ’razgovorom od vrata do vrata’ to pitanje lokalizuje na Gornje Nedeljice, pa i isključivo na zapadnu Srbiju, perfidan je pokušaj da se zaobiđe većinska narodna volja po ovom pitanju. A ona je jasna: nema kopanja litijuma pod ovim uslovima. Kopanje litijuma u naseljenom području i na najplodijem zemljištu najbogatijem podzemnim vodama, u isključivom je interesu predatorskog globalističkog kapitala i litijumskog ’lobi kartela’ režima koji je kolonizovao sopstveni narod“, kaže.
Ona pita predsednika Vučića i zašto ne uslovi litijumski lanac prijemom Srbije u Evropsku uniju.
„Ovako, jasno je da to radi iz čisto ličnih razloga, odnosno opstanka na vlasti“, kaže Milenković Kerković.
Danijel Dašić, građanski i nevladin aktivista, kaže da je ovakvo „premeštanje kancelarije glavnog lobiste ’Rio Tinta‘ u zapadnu Srbiju- sasvim logično i očekivano“.
„Kad dobiješ posao u stranoj firmi, moraš da ideš tamo gde te firma šalje. Zašto kažem upošljenik ’Rio Tinta’, a ne predsednik svih građana? Odgovor je jednostavan i nalazi se u Ustavu i ovlašćenjima predsednika. Ukratko, sve ovo što radi Aleksandar Vučić poslednjih par meseci, ne spada u ovlašćenja i obaveze koje ima predsednik Srbije. Meni to više liči na detalje iz ugovora o radu koji bi imao lobista ’Rio Tinta‘“, kaže Dašić, koji se više puta javno oglašavao povodom rudarenja litijuma.
Prema njegovim rečima, privremeno premeštanje Vučićeve kancelarije, na kojoj god da je funkciji, i kad god mu je to potrebno, u druge delove Srbije- već je viđeno.
„Da li se još neko seća nadrealne ’Felinijevske‘ sednice Vlade na otvorenom, na kopovima Kolubare, nakon katastrofa posle poplava i potapanja eksploatacionog polja i havarije bagera za iskop? Ili preseljenja Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu u kontejnere u Grdeličku klisuru, nakon pada ’neposlušnog‘ brda i loma potpornih zidova? Ili ’spavanja‘ Vučića u kasarni u Nišu, kako bi kao predsednik Vlade pokazao da živi kao i obični smrtnici?“, pita.
On dodaje da je aktuelni predsednik Srbije, možda, odlučio da se bar privremeno preseli u zapadnu Srbiju kad je dobio izveštaj sa protesta u Nišu protiv kopanja litijuma, na kojem mu je predloženo da „lično ode u Gornje Nedeljice i odmori se u bazenu napunjenom vodom iz bušotina ’Rio Tinta‘“.
„Ionako se žali da nikad ne ide na odmor. A tako će i narod da mu poveruje kako rudnik litijuma nije štetan po ljude, biljni i životinjski svet“, kaže Dašić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.